Moćno kinesko oružje u trgovinskom ratu sa SAD: Upoznajte "armiju" koja radi 24/7

"Armija" fabričkih robota, koje pokreće veštačka inteligencija i koji su napravili pravu revoluciju u industrijskoj proizvodnji, predstavlja tajno oružje Kine u trgovinskom ratu sa SAD-om.

Širom zemlje, fabrike se automatizuju munjevitom brzinom, sa inženjerima i električarima koji koordiniraju i održavaju flote robota, što rezultira smanjenjem troškova proizvodnje na proizvodnim linijama, uz istovremeno poboljšanje kvaliteta.

Kao rezultat toga, kineske fabrike će biti u stanju da održe niske cene za mnoge svoje izvozne proizvode, stičući tako prednost u trgovinskom ratu i suočavajući se sa visokim carinama koje je nametnuo predsednik Tramp, navodi se u analizi Njujork Tajmsa. Ističe se da se Kina istovremeno suočava sa novim trgovinskim preprekama od strane Evropske unije i rastućih tržišta, od Brazila i Indije do Turske i Tajlanda.

Fabrike u Kini su sada mnogo automatizovanije nego one u Sjedinjenim Državama, Nemačkoj ili Japanu.

Kina ima više fabričkih robota na svakih 10.000 radnika u proizvodnji od gotovo svih ostalih zemalja, sa izuzetkom samo Južne Koreje i Singapura, prema Međunarodnoj federaciji za robotiku.

Borba za razvoj humanoidnih robota

Kineska "kampanja automatizacije" vođena je vladinim planom i praćena ogromnim investicijama. Kako roboti zamenjuju ljude, automatizacija osigurava Kini da će nastaviti da dominira u masovnoj proizvodnji, čak i dok njena populacija stari i trend rada u industrijskom sektoru opada.

He Liang, osnivač i izvršni direktor Yunmu Intelligent Manufacturing - jedne od vodećih kineskih kompanija za proizvodnju humanoidnih robota, izjavio je da je sledeći cilj zemlje da razvije robotiku u potpuno novu poslovnu granu.

"Očekivanje za humanoidne robote jeste da stvore novu industriju, poput električnih automobila", objašnjava on. "Iz te perspektive, možemo govoriti o nacionalnoj strategiji", dodaje.

Roboti zamenjuju radnike ne samo u automobilskoj industriji, već i u hiljadama malih radionica u Kini.

Preduzeće Elona Lija u Guangdžou - trgovačkom čvorištu u jugoistočnoj Kini, zapošljava 11 radnika koji seku i vare metale za izradu jeftinih pećnica i roštilja. Li se sada sprema da uloži 40.000 dolara u robotsku ruku sa kamerom. Uređaj koristi veštačku inteligenciju da posmatra kako radnik vari stranice pećnice, a zatim reprodukuje pokret uz minimalnu ljudsku intervenciju.

Rade 24 sata dnevno

profimedia

Pre samo četiri godine, sličan sistem bio je dostupan samo od stranih robotičkih kompanija i koštao je skoro 140.000 dolara. "Ranije se ne bih usudio ni da zamislim ulaganje u automatizaciju", kaže Li, karakteristično komentarišući da "čovek može da radi samo 8 sati dnevno, ali mašina može da radi 24 sata", bez prestanka.

Veće kompanije ulažu još više u automatizaciju. U Ningbou, ogromna fabrika Zeekr-a, poznate kineske kompanije za električne automobile, "zapošljavala" je 500 robota kada je otvorena pre četiri godine. Danas ima 820, a planira se još više.

Robotska kolica koja veselo zvižde melodije Kenny G-ja kako bi upozorile ljude da se približavaju, prevoze aluminijumske listove do automatizovanog lifta. Ovaj lift podiže metalne blokove u peć na vrhu 12 metara visoke mašine kineske proizvodnje. Kada se aluminijum istopi, ulazi u kalupe i dobija odgovarajući oblik. Još više robotskih kolica - i samo povremeno neki čovek - prenose delove u skladište.

Mračne fabrike

Još više robota prenosi panele na liniju za montažu, gde stotine robotskih ruku, radeći u "timovima" od po 16, izvode složeni "ples" zavarivanja dajući konačni oblik karoseriji. Zona zavarivanja je takozvana "mračna fabrika" (dark factory), odnosno prostor gde roboti rade bez prisustva ljudi i bez potrebe za svetlima na plafonu.

Uprkos brzoj automatizaciji, kineske fabrike i dalje zapošljavaju "legije" radnika. Ljudi su neophodni za kontrolu kvaliteta i za postavljanje određenih delova koji zahtevaju veštinu. Postoje stvari koje kamere i računari ne mogu sami da urade. Pre bojenja automobila, radnici rukama, noseći rukavice, proveravaju karoserije kako bi izgladili eventualne male nesavršenosti šmirglom.

Ipak, čak se i kontrola kvaliteta postepeno automatizuje, uz pomoć veštačke inteligencije. Pri kraju proizvodne linije Zeekr-a, dvanaest kamera visoke rezolucije fotografiše svaki automobil. Računari upoređuju slike sa ogromnom bazom podataka pravilno sastavljenih automobila i obaveštavaju osoblje ako se otkrije bilo kakvo odstupanje. Proces se završava za nekoliko sekundi.

"Većina naših kolega sada sedi ispred računarskog ekrana", kaže Pinki Gu, zaposlena u Zeekr-u.

Zeekr i druge kineske automobilske kompanije koriste veštačku inteligenciju za dizajniranje automobila i opreme, sa boljim rezultatima. Keri Li, dizajnerka u novoj zgradi Zeekr-a u Šangaju, koristi AI za analizu kako se različite unutrašnje površine presecaju unutar automobila. "Sada imam više slobodnog vremena da otvorim um i sama istražim koji trend bih mogla da inkorporiram u unutrašnjost automobila", kaže Li.

Velika prednost

Fabrike automobila u SAD-u takođe koriste automatizaciju, ali veliki deo opreme dolazi iz Kine. Većina fabrika za montažu automobila izgrađenih u poslednjih 20 godina nalazi se u Kini, a oko njih se razvila cela industrija automatizacije.

Kineske kompanije su kupile i strane dobavljače napredne robotike, poput nemačke Kuke, preselivši veliki deo njihove proizvodnje u Kinu. Kada je Folksvagen otvorio svoju fabriku električnih automobila u Hefeiju pre godinu dana, imao je samo jednog robota iz Nemačke i 1.074 robota proizvedena u Šangaju.

Brzi napredak Kine u fabričkoj robotici promovisan je logikom "odozgo nadole". Kineska inicijativa "Made in China 2025", pokrenuta pre deceniju, definisala je 10 industrija u kojima je Kina težila da bude globalno konkurentna. Robotika je bila jedna od njih.

Da bi podstakli kineske proizvođače automobila da koriste humanoidne robote sa dve ruke i dve noge, vladini zvaničnici u Pekingu su prošle godine naredili velikim proizvođačima da iznajme takve robote i podnesu video snimke na kojima roboti obavljaju zadatke u njihovim fabrikama. Robotima je trebalo mnogo pokušaja da izvrše zadatak i obavljali su samo osnovne zadatke, poput sortiranja rezervnih delova u skladištima. Uprkos tome, inicijativa je podstakla proizvođače da se bliže bave ovom tehnologijom.

profimedia

U demonstraciji ambicije za automatizacijom, gradske vlasti Pekinga nedavno su organizovale polumaraton sa 12.000 trkača i 20 humanoidnih robota. Samo šest robota je završilo trku, a najbržem je trebalo gotovo tri puta više vremena od atletičara koji je prvi završio. Međutim, događaj je postigao svoj cilj da skrene pažnju javnosti na robote.

Prošlog meseca, premijer Li Ćijang u svom godišnjem obraćanju parlamentu naveo je da planovi zemlje za 2025. godinu uključuju "dinamičan razvoj" pametnih robota. Vrhovno ekonomsko telo Kine najavilo je osnivanje nacionalnog fonda od 137 milijardi dolara za ulaganja u robotiku, veštačku inteligenciju i druge napredne tehnologije.

Državno kontrolisane banke Kine povećale su finansiranje industrijskih preduzeća u poslednje četiri godine za astronomski iznos od 1,9 biliona dolara. Ova sredstva su finansirala kako izgradnju novih fabrika, tako i zamenu opreme u postojećim postrojenjima.

Sa kineskih univerziteta i tehničkih škola svake godine izađe oko 350.000 mašinskih inženjera, kao i električara, zavarivača i drugih specijalno obučenih zanatlija.

Poređenja radi, na američkim univerzitetima svake godine diplomira 45.000 mašinskih inženjera.