Srbija ima oružje za krizu evropske auto-industrije, ali ograničenog dometa

Dok se izazovi u evropskoj automobilskoj industriji gomilaju, u Srbiji se sve više nada polaže u oživljavanje Stellantisove fabrike u Kragujevcu, kao i u pokrenutu proizvodnju guma u Linglongovom pogonu u Zrenjaninu. Centralna banka do kraja godine očekuje da će ova dva projekta značajno doprineti izvozu Srbije i u krajnjoj liniji - bruto domaćem proizvodu (BDP), čiji je rast početkom 2025. poljuljan.

Potresi na evropskom tržištu u Srbiji se pomno prate, budući da je ovdašnji sektor dobavljača dominantno vezan za to tržište, prvenstveno za Nemačku. Zapadni proizvođači automobila već neko vreme traže rešenja za jačanje prodaje, smanjenje troškova, zastarele modele rada i rastuću konkurenciju iz Kine. Istovremeno, carine američkog predsednika Donalda Trumpa ove godine postale su nova prepreka za svetski automobilski sektor, izazivajući nesigurnost i oprez na međunarodnim tržištima zbog nepredvidljivih trgovinskih politika, piše Bloomberg Adria.

"Dok će problemi u auto-industriji u Evropi i nove carine na automobile i delove za automobile koje su Sjedinjene Američke Države (SAD) povećale na 25 odsto uticati u pravcu nižeg izvoza auto-klastera Srbije, faktori na strani ponude - proizvodnja novog modela električnih vozila i intenziviranje proizvodnje automobilskih guma - delovaće u suprotnom smeru, što bi u nastavku godine trebalo da doprinese ubrzanju rasta izvoza i BDP-a u poređenju s početkom godine", navodi se u majskom izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS).

Podsetimo, tekuća godina počela je slabijim makroekonomskim rezultatima, pa je u prvim mesecima, između ostalog, očitan pad industrijske proizvodnje, izvoza, broja turista i stranih direktnih investicija (SDI). Kada je reč o izvozu, mart je doneo oporavak i njegova vrednost tada je premašila onu iz istog meseca 2024, što je unelo optimizam u to da ostatak godine može nadoknaditi neubedljiv početak.

Fonet/Miki Jevtović

Kako je Bloomberg Adria već pisala, u prvom kvartalu zabeležen je najniži rast BDP-a u poslednje dve godine - prema zvaničnoj fleš proceni, privreda je u tom periodu porasla za dva odsto.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković prošle nedelje je istakla da su smanjili procenu za rast BDP-a za ovu godinu sa 4,5 na 3,5 odsto usled dešavanja na svetskom tržištu, ali i u zemlji. Redukovanje je stiglo nakon što su svoje prognoze revidirale naniže i druge institucije, uključujući Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetsku banku.

Pad izvoza automobilskog sektora u 2024, FAC i Linglong bi mogli da poprave stanje u 2025.

Problemi u automobilskoj industriji u Evropi odrazili su se i na izvoz auto-industrije Srbije, koji je, zahvaljujući visokim prilivima SDI u ovaj sektor i uključivanjem kompanija koje posluju u Srbiji u evropske lance proizvodnje, u proseku prethodnih godina činio oko 12 odsto ukupnog izvoza robe, kaže se u izveštaju NBS.

"Podsećanja radi, Srbija je u periodu 2012-2024. godine privukla 5,1 milijardu evra SDI u auto-klaster (proizvodnja motornih vozila, proizvoda od gume i plastike, akumulatora i druge električne opreme), što je rezultiralo da u prethodnim godinama izvoz auto-klastera bude povećan četiri puta - sa 900 miliona evra u 2012. na 3,6 milijardi evra u 2023, pre nego što je smanjen na 3,4 milijardi evra u 2024", navode centralni bankari. Od toga, motorna vozila su u proseku činila oko 30 odsto, a električni provodnici, gume i ostali delovi približno 70 odsto ukupnog izvoza auto-klastera u periodu 2012-2024. godine.

Iako je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), izvoz auto-klastera lane smanjen za oko pet odsto, i dalje je činio blizu 12 odsto ukupnog izvoza robe iz Srbije. "Pri tome, u okviru auto-klastera smanjen je izvoz putničkih automobila i električnih provodnika, dok je povećan izvoz automobilskih guma i akumulatora. Slične tendencije su nastavljene i u prvom tromesečju ove godine."

Ipak, NBS kao važno naglašava da je od sredine februara počela serijska proizvodnja i izvoz novog modela električnog automobila - "fiat grande pande", koja se pravi u Kragujevcu.

"Međugodišnji rast proizvodnje motornih vozila u februaru i martu, zajedno posmatrano, iznosio je 15,5 odsto, a od početka godine rast je iznosio 18,1 odsto. Naše procene su da bi na svakih 10.000 proizvedenih i prodatih vozila efekat na BDP trebalo da iznosi oko 0,1 procentni poen, pod pretpostavkom da će prosečna cena ovih vozila biti oko 25.000 evra i da će učešće domaće komponente iznositi oko 30 odsto. Po tom osnovu bi se ove godine mogao očekivati doprinos BDP-u od 0,4 do 0,5 procentnih poena, pod pretpostavkom da se proizvede između 40.000 i 50.000 vozila, u zavisnosti od tražnje", računica je NBS.

Fonet/Miki Jevtović

Sem toga, najavljen je i raniji početak proizvodnje hibridnog modela "grande panda", kao i mogućnost proizvodnje Citroënovog modela C3 u ovoj fabrici, što, prema oceni centralne banke, ukazuje na to da u Evropi postoji tražnja za automobilima koji se proizvode u Srbiji.

U izveštaju se ističe da je krajem prošle godine započeta i serijska proizvodnja automobilskih guma u kompaniji Linglong u Zrenjaninu, a da se intenziviranje te proizvodnje očekuje u ovoj godini. "To bi takođe trebalo da pozitivno doprinose izvozu auto-klastera (što se vidi i iz podataka za prvo tromesečje ove godine), kao i BDP-u."

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović ističe da su konteksti u kojima Stellantis i Linglong posluju dosta drukčiji. "Stellantis je prilično pritisnut kineskim investicijama - koje su čak i blizu ovdašnjoj lokaciji, kao što je to, recimo, u slučaju BYD-ja sa njihovim ulaganjima u Mađarskoj i Turskoj. Kao i cela automobilska industrija, pritisnuti su tom narastajućom konkurencijom, naročito na polju električnih vozila (EV) i tu će očigledno biti velikih problema jer će morati da se ide ne toliko na konkurentnost proizvodnje koliko na emocije, na brend, na nešto što je tradicija evropskih automobila i na taj način da se pokuša da se odgovori izuzetno konkurentnim kineskim automobilima."

S druge strane, dodaje on, Linglong je moćna kompanija koja svoje gume prodaje mnogim automobilskim fabrikama i među vodećim je svetskim dobavljačima u tom domenu. Najveća opasnost za njihovo poslovanje možda se ogleda u tome da li će oni svoj izvoz iz Srbije orijentisati ka evropskim proizvođačima ili će pokušati da je rašire na sve strane sveta, smatra profesor Ekonomskog fakulteta.

"Ako uspeju da je rašire, onda će to biti mnogo značajnije za privredu Srbije. Ukoliko budu maksimalno fokusirani samo na evropsko tržište, onda će tu biti relativno slaba tražnja, imajući u vidu kakve su performanse evropskog tržišta i prodajne performanse pojedinih evropskih proizvođača, koje će, nažalost, sve više tonuti ako Evropska unija (EU) ne resetuje svoju geopolitičku situaciju i pokuša da umesto u oružje uloži u oronulu privredu", kaže Aćimović.

Prema njegovoj oceni, obe investicije u zemlji su jako bitne, ali je pomalo čudno i zabrinjavajuće to što Fiat ne može tako brzo da podigne svoju proizvodnju. "Odgovor je verovatno jednostavan - slaba tražnja. Najavljena proizvodnja Citroënovog modela je dobra stvar jer su time na istoj platformi uspeli da daju dva brenda i tako povećaju proizvodnju."

Azijski investitori evropskim uzimaju deo kolača u Srbiji

NBS skreće pažnju na to da treba imati u vidu da se, i pored problema sa automobilskom industrijom u Evropi, ove godine nastavlja priliv SDI u auto-klaster, kao i da je znatno diverzifikovana baza investicija u ovoj oblasti. Sada, sem kompanija iz Evrope, raste i učešće kompanija iz Azije - pre svega Kine, Japana i Južne Koreje, navodi se u njihovom izveštaju.

"Pored očuvane makroekonomske stabilnosti i povoljnog investicionog ambijenta, tome doprinose i još uvek relativno niski troškovi rada u poređenju sa zemljama u okruženju, koje imaju razvijenu tradiciju u auto-industriji. Tako su, prema podacima Eurostata, troškovi rada u prerađivačkoj industriji u Srbiji u 2024. iznosili 10,5 evra po satu, što je među najnižim troškovima u Evropi, dok su, poređenja radi, ti troškovi u Mađarskoj i Poljskoj iznosili oko 15 evra, a u Češkoj i Slovačkoj oko 18 evra po satu", nabrajaju.

Domaći mediji su ranije ove godine su izvestili o tome da će kineski JMEV ovog leta započeti izgradnju fabrike u Sremskoj Mitrovici i da se očekuje da proizvodnja počne naredne godine. Vrednost investicije nije javno precizirana i trebalo bi da zavisi od toga da li će se u pogonu praviti 3.000 ili 5.000 EV godišnje. Na upit Bloomberg Adrije o detaljima tog projekta iz JMEV-a nisu pružili dodatne informacije u vreme pisanja članka.

Tanjug/Sava Radovanović

Predstavnici srpskog državnog vrha razgovarali su sa rukovodstvom i drugih kineskih firmi, poput Geelyja i SAIC Motora (vlasnika brenda MG Motor) u cilju privlačenja sličnih investicija u zemlju i sa njihove strane.

Aćimović kaže da je u svakom segmentu privrede dobro imati investitore sa svih strana sveta, a naročito u automobilskoj industriji, koja se u slučaju Evrope našla u nezgodnoj situaciji. "A takođe je dobro da imamo i izvoz na sve strane sveta. Duboko verujem u to da ako nastavimo da se fokusiramo dominantno na tržište EU nećemo dobro proći u narednih nekoliko godina jer što više oni padaju, nama će padati izvoz ka njima i naše firme će biti u problemu."

Govoreći o konkurentnosti evropskih privreda, sagovornik je naglasio da je današnjem stanju prethodila politička odluka da se pre tri godine praktično odreknu jeftinih energenata i drugih sirovina iz Rusije. "Manjak inovacija takođe je bitan faktor, ali ja bih rekao da su ipak važniji visoki troškovi - pre svega energenata, koji onda imaju svoje implikacije na sve živo."

Tračak nade za potražnju u Evropi

Prodaja automobila u Evropi u martu je ponovo ostvarila rast - prvi put od decembra, zahvaljujući porastu potražnje u Velikoj Britaniji i snažnoj tražnji za EV, što je nadoknadilo slabiju prodaju u Nemačkoj i Francuskoj, izvestio je Bloomberg. Naime, registracija novih automobila porasla je za 2,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, na ukupno 1,42 miliona vozila, saopštilo je Evropsko udruženje proizvođača automobila. Pomenuta Velika Britanija predvodila je rast sa povećanjem od 12 odsto, dok je potražnja bila jaka i u Italiji i Španiji.

Ovo pruža određeno olakšanje evropskoj auto-industriji, dok proizvođači poput Stellantisa i Renaulta pokušavaju da podstaknu potražnju u Evropi nudeći jeftinije električne modele (kao što su Citroënov "ë-C3" ili Renaultov "R5 E-tech") kako bi mogli da konkurišu kineskim proizvođačima poput Xpenga ili popularnog BYD-ja, koji je nedavno najavio otvaranje salona i u Beogradu.

Isporuke EV u Evropi u martu su porasle za 24 odsto jer su proizvođači podsticali prodaju nudeći popuste. Nije izvesno da li će se ovaj rast nastaviti nakon što je EU početkom tog meseca odlučila da proizvođačima da više vremena za ispunjavanje strožih ciljeva u pogledu emisiju ugljen-dioksida. Potpuno električni modeli činili su 17 odsto ukupne prodaje u posmatranom periodu.

Zanimljivo je da se rast prodaje EV nije odrazio na Teslu, čija je registracija novih vozila u Evropi pala za 28 odsto. Teslu je, piše Bloomberg, ove godine na tržištu EU kontinuirano nadmašivao kineski SAIC Motor.

NBS podsećaju da su problemi na strani tražnje za novim automobilima postali izraženiji od sredine 2024, kao i da automobilska industrija predstavlja jedan od stubova privrede EU, sa udelom od oko šest u ukupnoj zaposlenosti i oko osam odsto u dodatoj vrednosti prerađivačke industrije.