Evropa u energetskoj zamci: Haos na Bliskom istoku, uz gubitak Rusije prete katastrofalnom lančanom reakcijom
Komentari
24/06/2025
-09:35
Moguće zatvaranje Ormuskog moreuza od strane Irana, ključne tačke za globalni transport nafte, predstavlja ozbiljan rizik po ekonomiju Evrope, što su istakle najnovije analize. Moreuz, koji se nalazi između Irana i Omana, omogućava dnevni protok od oko 21 milion barela nafte, što čini oko 20 odsto svetske potrošnje. Iako mnogi stručnjaci sumnjaju da je Iranu u interesu da povuče tako drastičan potez, jer i sam tuda izvozi naftu (90 odsto u Kinu), parlament u Teheranu juče je odobrio zatvaranje tesnaca i sada se čeka odluka Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost.
Pretnja da bi Iran mogao blokirati moreuz kao odgovor podstakla je detaljne procene ekonomskih posledica, naročito za Evropu, koja je visoko zavisna od uvozne nafte.
Prema analizi portala koji prati berze FXStreet, zatvaranje Ormuskog moreuza izazvalo bi trenutni i ozbiljan prekid globalnih lanaca snabdevanja naftom. U članku se navodi da bi blokada dovela do naglog skoka cena nafte, moguće i preko 200 dolara po barelu.
Inače, uoči napada Izraela na Iran 13. juna, kao deo osamnaeste runde sankcija EU Rusiji je predloženo da se postojeća gornja granica cene ruske nafte u okviru zemalja G7 smanji sa 60 na 45 dolara.
Sprovođenje ove mere sada deluje nerealno jer rat protiv Irana neizbežno u kratkom roku povećava ruske prihode od nafte i slabi pritisak EU na rusku ekonomiju.
Rast cena energenata se pripisuje strateškoj važnosti moreuza za izvoz nafte iz zemalja kao što su Saudijska Arabija, UAE, Kuvajt i Irak, koje zajedno snabdevaju veliki deo evropskih potreba za naftom. Čak i ako tesnac ne bude zatvoren neki tankeri već odbijaju da prolaze kroz njega.
Blokada LNG-a iz Katara poremetio bi tržište gasa
Kroz Ormuski tesnac prolaze i katarski brodovi sa tečnim gasom (LNG), a ta zemlja je treći najveći izvoznik posle SAD i Australije sa 18,8 odsto udela u 2024. ili 88,42 miliona tona.
Povezane vesti
Dr Jusef Alšamari, predsednik Londonskog koledža za energetsku ekonomiju, rekao je za Euronews da će osiguravajuće kuće verovatno naplaćivati više, dok Katar pokušava da odloži svoje isporuke prolaze kroz moreuz.
Iako EU trenutno ima adekvatne zalihe LNG-a, zavisnost bloka od globalne ponude čini ga ranjivim na geopolitičke šokove jer pokušava da smanji zavisnost od ruskog gasa. Norveška je bila najveći dobavljač gasa za EU 2024. godine, sa oko 33 odsto udela u uvozu. Ostali dobavljači su bili SAD, Alžir, Katar, Velika Britanija, Azerbejdžan i Rusija.
Najveće zemlje uvoznice LNG-a u EU uključuju Francusku, Španiju, Italiju, Holandiju i Belgiju. Ako se poremete isporuke iz Katara, Belgija, Italija i Poljska su najviše pogođene, jer ta zemlja snabdeva 38-45 odsto njihovog uvoza LNG-a, prema podacima Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA).
Jedina dobra vest je da je potražnja za LNG-om na najnižem nivou u Evropi u ovo doba godine. Uprkos tome, toplije nego inače vreme širom kontinenta podstiče upotrebu klima uređaja, što bi moglo povećati potrebu za energijom u narednim nedeljama.
"Skokovi cena energenata podižu inflaciju i mogu imati posledični efekat na politiku centralne banke“, upozorava Alšamari.
Centralne banke, uključujući američke Federalne rezerve i Banku Engleske, nisu smanjile kamatne stope jer neizvesnost raste. Ako vide da je inflacija upornija u bliskoj budućnosti i da, u slučaju ECB i Banke Engleske, cilj od dva odsto klizi van domašaja, dalje monetarno zatezanje moglo bi da izvrši pritisak na ekonomiju višim troškovima zaduživanja i investicija.
"Kao rezultat rata u Ukrajini, došlo je do okretanja EU kako bi nabavljala gas ne iz Rusije, već od drugih proizvođača, uključujući Katar“, rekao je za Euronews Marko Forđone, generalni direktor Ovlašćenog instituta za izvoz i međunarodnu trgovinu.
Povezane vesti
Dodao je da će sve što ograničava tranzit LNG-a brzo uticati na EU, "posebno u proizvodnom sektoru“.
Evropa mora da igra "četvorodimenzionalni šah"
Rast cena nafte takođe bi pogubno uticao na Evropu. Potražnja za ovim energentom je najveća leti, delimično zbog industrijske aktivnosti. Ali trenutna ograničenja u ponudi i više cene mogle bi dodatno da pritisnu proizvodnju.
Za evropska preduzeća, koja se već suočavaju sa trgovinskim tenzijama zbog američkih carina, suočavanje sa trenutnim komplikacijama je "kao igranje četvorodimenzionalnog šaha“, rekao je Forđone.
Povezane vesti
Stručnjak predviđa da bi iznenadni skokovi cena nafte i smanjene stope isporuke mogli dovesti do značajnog povećanja potrošačkih cena, manjka ponude i "šrinkflacije" (kada se pakovanja smanjuju a cene ostaju iste).
Nagli skok cena nafte povećao bi inflaciju, troškove za električnu energiju i poremetio industriju širom Evrope. Sektori proizvodnje, transporta i poljoprivrede bili bi posebno ranjivi. Reakcije tržišta i volatilnost na evropskim berzama mogle dodatno bi destabilizovali ekonomiju, navodi se u analizi Euronews-a.
Generisano uz pomoć Grok 3
Blokada bi mogla da izazove i vojne sukobe u kojima bi učestvovale mornarice SAD, EU i zemlje Persijskog zaliva, rizikujući širi regionalni rat. Evropa bi mogla biti uvučena u sukob kroz obaveze prema NATO-u, posebno zbog zemalja poput Francuske ili Velike Britanije koje imaju mornaricu u regionu.
Pored nafte i LNG-a, moreuz je ključna ruta za globalni brodski saobraćaj. Poremećaji bi mogli da odlože evropski uvoz raznih sirovina, elektronike i robe široke potrošnje, što bi uticalo na lance snabdevanja. Premije osiguranja za brodarski saobraćaj mogle bi da porastu, povećavajući troškove za evropska preduzeća i potrošače.
Najgori scenario potpune blokade uticao bi i na klimatsku politiku i strategiju energetske sigurnosti Evrope, jer bi zemlje brzo morale da nađu alternativne, potencijalno skuplje izvore energije.
Sve ovo bi izazvalo lančanu inflatornu rekaciju gde koja bi mogla drastično da poveća troškove u svim sferama života.
Euronews navodi da donosioci odluka u zemljama EU već razvijaju scenarije u kojima bi inflacija mogla dodatno porasti, iako konkretne brojke nisu javno objavljene. Konsenzus je da bi ekonomske posledice bile dalekosežne, sa mogućim recesijama u zemljama koje najviše zavise od nafte i širim uticajem na stabilnost evrozone.
Komentari (0)