Kina na ivici kolapsa? Sve izraženiji fenomen zbog kog je u opasnosti od unutrašnjeg ekonomskog sloma

Moguće katastrofalne posledice koje bi mogle pogoditi kinesku ekonomiju uopšte, s glavnim krivcem u vidu nekontrolisanih popusta i neobuzdanog tržišnog nadmetanja, pokušava da istakne u svojoj najnovijoj analizi Daisuke Vakabajaši, dopisnik New York Timesa, stručnjak za ekonomske teme Azije.

Prema opširnom članku objavljenom u NYT, kineska ekonomija nalazi se pod veoma opasnom pretnjom zbog deflacije. Kako karakteristično piše Vakabajaši, nemilosrdna konkurencija, u kombinaciji s ogromnim proizvodnim kapacitetima, pogađa mnoge grane kineske industrije – od tradicionalnijih, poput gvožđa i betona, do novijih, kao što su solarni paneli i električna vozila.

Kada je reč o ovim najmodernijim sektorima, koji se rapidno razvijaju, ono što vidimo je svojevrsna "trka ka dnu". Stvorila se paradoksalna dinamika: kineske kompanije dominiraju tržištem, ali pojedinačno se sve više bore da ostvare profit na koliko-toliko stabilnoj osnovi.

Tanjug/AP/Andy Wong

Objašnjenje koje daje novinar NYT-a, u osnovi, glasi ovako: na početku, bez obzira na sektor tržišta, pojavi se nova, obećavajuća tehnologija ili inovativni proizvod. Kineski proizvođači, u desetinama ili čak stotinama, odmah se s entuzijazmom upuštaju u taj novi poduhvat. Automatski povećavaju proizvodnju na maksimum, dok istovremeno smanjuju troškove na najniži mogući nivo. Kao rezultat, tržište se ukupno širi, ali konkurencija među kompanijama postaje sve surovija. Ovo nadmetanje manifestuje se kroz uzastopne, nezaustavljive popuste na finalne proizvode. Na taj način, suparničke kompanije pokušavaju da unište jedna drugu, neprestano snižavajući cene svojih proizvoda, svaka u nadi da će nadživeti konkurente i ostati jedina na tržištu.

Ovaj fenomen, prema Vakabajašiju – koji, inače, nije nešto neviđeno u istoriji ekonomije, daleko je ozbiljniji od obične deflacije. Zbog toga je nazvan "involution", odnosno suprotnost pojmovima "evolution“ i "revolution". U pokušaju prevođenja ovog termina na srpski, moglo bi se reći da Kini preti "unutrašnji kolaps" ekonomije, umesto njenog razvoja ili revolucije kojom se Kina poslednjih godina dičila, sa svojim kontinuiranim, galopirajućim i agresivno ekstrovertnim ekonomskim rastom.

Tanjug/AP/Mahesh Kumar A.

U istom članku, novinar NYT-a naglašava da dok vlade širom sveta nastoje da podstaknu zdravu konkurenciju na tržištu, uzdržavajući inflaciju u korist potrošača (građana, a time i svojih birača), u Kini se dešava suprotno: kako lokalne, regionalne uprave, tako i centralna vlada Sija Đinpinga, ozbiljno su zabrinute zbog razvoja "involution" fenomena i planiraju mere za zaustavljanje ove nekontrolisane spirale snižavanja cena.

Rečima lidera Si Đinpinga, "hitno će se preduzeti mere kako bi se zaustavile niske cene i haotična konkurencija".

"Takođe, ne smatramo ispravnim i efikasnim da se svaka regija naše zemlje toliko fokusira na razvoj sektora poput veštačke inteligencije i električnih automobila", rekao je kineski predsednik.

Tanjug/AP/Andy Wong

U sličnom tonu, novine People's Daily, svakodnevni glasnogovornik rukovodstva Komunističke partije Kine, nedavno su pisale: "Rat popusta i 'nehotična' konkurencija na kraju favorizuju 'loš novac', koji istiskuje 'dobar novac' s našeg tržišta. Niko neće biti pobednik ako se cene prepuste da nekontrolisano padaju".

Pre nekoliko dana, kineska vlada (Državni savet) usmerila je pažnju naročito na sektor električnih vozila, obavezujući se da će staviti pod kontrolu "nerazumnu konkurenciju", nakon temeljne analize troškova proizvodnje i strogog nadzora cena. Mere koje se razmatraju za regulaciju tržišta smatraju se reakcijom vlade na potez kompanije BYD, jednog od najvećih kineskih proizvođača vozila s značajnom izvoznom aktivnošću – uključujući prisustvo na grčkom, između ostalih evropskih tržišta.

Tanjug/AP/Andy Wong

BYD je odlučio da drastično smanji cene prodaje za 12 modela električnih i hibridnih vozila iz svoje ponude. Zbog ove politike, BYD je već dobio ukor od Udruženja kineske automobilske industrije, organizacije koja je, naravno, direktno pod kontrolom države.

U svom članku za NYT, Vakabajši citira izjave aktera na tržištu. Na primer, 37-godišnja gospođa Žang, preduzetnica u industriji gotove odeće, izjavljuje:

"Fenomen 'involution' je nepodnošljiv. Sami sebi kopamo jamu. Uopšteno, tržišno okruženje u Kini trenutno nije na svom vrhuncu. Prodaja stangira, dok je proizvodnja u fazi preopterećenja. Kupci zahtevaju sve veće popuste. Ja sam, na primer, poslednjih godina smanjila profitnu maržu po košulji za više od 60 odsto. Neki od mojih konkurenata spremni su da prodaju čak i uz gubitak, samo da bi rasprodali zalihe i pretvorili proizvode u gotovinu po svaku cenu. Zatim moji kupci traže da i ja dodatno snizim cene, inače će kupovati od konkurencije. Tako mnoge firme propadaju, jer ne mogu da izdrže. Ali pritisak na nas koji se borimo ne popušta"

Tanjug/AP/Andy Wong

Pad cena, koji predstavlja sistemski rizik za kinesku ekonomiju, dodatno pogoršava politika carina koju promoviše predsednik SAD Donalda Trampa. Istovremeno, zabrinutost na Zapadu zbog prodora jeftinih kineskih proizvoda, koji često deluju nepobedivo, dovodi do toga da deo robe ostaje neprodat na kineskom tlu ili se vraća u zemlju.

"To deluje kao gorivo za mašinu deflacije u Kini", ističe novinar NYT-a u svojoj analizi.