Zlato se vraća kući: Šta repatrijacija državnih rezervi govori o svetu danas?

U poslednjih deset godina sve veći broj zemalja odlučuje da svoje zlatne rezerve premesti iz inostranstva u domaće trezore. Ovaj globalni trend, poznat kao repatrijacija zlata, odražava promene u međunarodnim finansijskim odnosima i rastuću želju država da očuvaju monetarnu suverenost i bezbednost svojih rezervi. Srbija je jedan od aktivnih učesnika ovog procesa, čime šalje jasnu poruku o svojoj ekonomskoj samostalnosti.

Dok se svet suočava sa kompleksnim geopolitičkim procesima, ekonomskom neizvesnošću i slabljenjem poverenja u globalne finansijske institucije, repatrijacija zlata postaje praksa kojom države teže ka većoj kontroli nad sopstvenim rezervama. U pitanju nije samo logistički ili tehnički potez, već strateška odluka koja reflektuje dublje promene u međunarodnom poretku.

Država koja je među prvima počela vraćanje zlata u zemlju je Nemačka, čija je Bundesbanka u periodu od 2013. do 2017. godine iz trezora u Parizu i Njujorku vratila 670 tona zlata, koje je smešteno u Frankfurt.

Holandija je takođe deo svojih zlatnih rezervi premestila iz Londona u Amsterdam, a Turska je 2018. godine povukla sve zlato iz američkih trezora zbog pogoršanja odnosa sa SAD. Iste godine, Mađarska je ne samo vratila zlato iz Banke Engleske, već je i značajno povećala svoje zlatne rezerve. Parlament Rumunije doneo je 2019. godine zakon da se 90 odsto od 61 tone zlata, koji su držali u Londonu, prebaci u Rumuniju.

Pitanje bezbednosti zlatnih rezervi ponovo je otvoreno kada je nemačka federacija poreskih obveznika (BdSt) zatražila od Bundesbanke i Ministarstva finansija Nemačke da vrate zlato iz SAD.

Naime, povratak Donalda Trampa u Belu kuću, njegovi česti napadi na FED i zategnuti odnosi sa saveznicima izazvali su novi talas zabrinutosti u Nemačkoj, gde sve više zvaničnika poziva na veću diverzifikaciju zlatnih rezervi.

"Tramp želi da kontroliše američku centralnu banku FED, što znači i da može doći u poziciju da utiče na nemačke zlatne rezerve koje se tamo nalaze. To je naš novac i treba ga vratiti kući", izjavio je potpredsednik BdSt-a Mihael Jeger.

Bundesbanka čuva oko trećinu svojih zlatnih rezervi - ukupno 3.352 tone, što je drugi najveći državni zalog zlata na svetu - u trezoru FED u Njujorku, što datira još iz perioda Hladnog rata.

Repatrijacija plemenitog metala korak ka sigurnosti u "periodima krize i neizvesnosti'

I Srbija sledi sličan put. Narodna banka Srbije planira da premesti sve zlatne rezerve koje se trenutno nalaze u inostranstvu, u ukupnoj vrednosti od oko šest milijardi dolara, u domaće trezore, s ciljem da obezbedi veću sigurnost te imovine u uslovima potencijalnih kriza, navodi Bloomberg.

Njujorška agencija je krajem prošlog meseca navela da je centralna banka Srbije objavila da je vraćanjem zlata u zemlju, NBS nastojala da "poveća dostupnost i bezbednost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti''. Dodaje se da je sa prvim koracima ka povratku zlata na tlo Srbije započeto 2021. usred ''okruženja povećane globalne neizvesnosti''.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković rekla je prošlog meseca da će preostalih pet tona koje su van zemlje biti vraćene ''što je pre moguće''. 

Od 2019. do prošle godine, Srbija je kupila 17 tona zlata u inostranstvu, uz najmanje 19 tona kupljenih od lokalne kompanije Ziđin, čime su rezerve zlata povećane na ukupno 50,5 tona.

Većina zlata koje u posedu Srbije deponovano je u trezorima u NBS u Beogradu, osim pet tona kupljenih prošle godine, koje se još nalaze u Švajcarskoj i čija je vrednost po trenutnim cenama oko šest milijardi dolara.

Povratak svih zlatnih rezervi u Srbiju predstavlja strateški potez koji dodatno jača sigurnost i stabilnost upravljanja deviznim rezervama, naročito u uslovima aktuelnih geopolitičkih tenzija.

Ova odluka povećava poverenje investitora, što može doprineti povoljnijim uslovima zaduživanja na međunarodnim tržištima.

Dugoročno, kontrola nad zlatnim rezervama pozitivno utiče na stabilnost domaće valute i makroekonomski okvir, jer zlato obezbeđuje finansijsku rezervu za pokrivanje spoljnotrgovinskih obaveza u kriznim situacijama.

Podsećamo, Srbija je značajno uvećala svoje rezerve, koje su nedavno premašile 50,5 tona plemenitog metala, čime je postala lider u regionu Zapadnog Balkana po količini deponovanog zlata.