Kakav uticaj ima izložba EXPO na zemlju domaćina: Ekonomska korist, lanac vrednosti i finansijski nemerljive stvari

Zvanično je objavljen poziv za izradu Studije ekonomske, društvene i ekološke procene uticaja izložbe EXPO 2027. Iz ovog preduzeće saopštavaju da traže firmu koja će dati jasnu procenu benefita izložbe, te da će ceo proces biti transparentan.

Savetnik direktora EXPO 2027 Dušan Borovčanin je rekao da je okvirni plan da u narednih šest meseci imamo rezultate studija, objašnjavajući da je zapravo reč o dve studije.

"Jedna je o ekonomskom, socijalnom i ekološkom uticaju samog događaja na privredu i na društvo u Republici Srbiji. Druga se bavi nasleđem, odnosno desetogodišnjim planom i na najbolji način, da kažemo, iskorišćavanjem čitave lokacije", naveo je Borovčanin za Euronews Srbija. 

On je napomenuo da je od momenta kandidature bilo jasno da ne postoji  dilema da li je sam događaj organizacije i domaćinstva ekonomski isplativ.

"Da to nije tako, ne bi pet zemalja konkurisalo. I u slučaju specijalizovanih, i u slučaju svetske izložbe, i ne samo u ovom slučaju nego i u prethodnom. Ali činjenica da je ovo bio jedan od najkompetitivnijih procesa to potvrđuje. Tako da u ovom slučaju želimo jednu renomiranu, međunarodnu ili domaću kompaniju ili konzorcijum kompanija koji će stati sa svojom ekspertizom i možda izmeriti one efekte koji nisu bili jasno vidljivi na samom početku projekta", rekao je Borovčanin. 

Euronews/Jelena Dobrić

Kako je istakao, ne radi se samo o direktnim efektima, već i o čitavom lancu vrednosti. Naglasio je da se traže renomirane kuće koje su radile slične studije uticaja velikih mega događaja.

"Dakle, to mogu da budu i svetske i specijalizovane izložbe, ali mogu da budu i drugi mega događaji kao što su Olimpijske igre ili ne znam, Svetsko prvenstvo u fudbalu i tako dalje. Tako da, prosto, izmerićemo kvalitet i u krajnjoj liniji ono što je jako važno, mislim da će ne samo čitav postupak kao što je i do sada biti transparentan, nego i rezultati te studije, pa će i stručna javnost, a naravno posebno i građanska javnost imati uvid u čitavu studiju", najavio je. 

Mega događaji ostavljaju veliki uticaj na zemlju domaćina

Govoreći o ranijim studijama opravdanosti koje su tražila različita Ministarstva, Borovčanin je rekao da je razlika u tome što su te studije bile obavezne u postupku pribavljanja građavinske dozvole, ali i u sadržaju i obimu.

"Mi zaista tražimo sveobuhvatnu ekonomsku studiju, i ne samo ekonomsku, nego i društvenu i ekološku, s obzirom da mega događaji ostavljaju jako veliki uticaj na zemlju domaćina. Najčešće i najviše se govori o ekonomskom i o finansijskom efektu, ali tu postoji jedan veliki efekt sa moje tačke gledišta, u pitanju je transfer znanja, odnosno ogroman broj pojedinaca i kompanija koja će učestvovati u realizaciji ovakvog događaja stiču jedinstveno iskustvo koje nakon toga mogu da ponude, ne samo da unaprede svoje poslovanje ovde, nego mogu da ponude u čitavom svetu", rekao je. 

Postoje i finansijski nemerljive stvari

Dodao je i da je platforma EXPO takva da se svaki dan održava nacionalni dan jedne zemlje, što podrazumeva da se svakoga dana održava bilateralni sastanak na visokom nivou između zemlje učesnice i zemlje domaćina.

"Tako da postoje neke, kako bih rekao, finansijski nemerljive stvari, ali koje sigurno doprinose i ostavljaju efekat na društvo i u tom kontekstu", rekao je Dušan Borovčanin. 

Na pitanje u koje namene će se koristiti objekti koji ostanu posle izložbe, on je rekao da će ostati novi beogradski sajam koji će imati skoro duplo veće kapacitete kada je u pitanju njihov izložbeni prostor.

Tanjug video

"Međutim, to nije samo veći prostor, to je i savremeniji, moderniji prostor. I u tom kontekstu treba razmišljati i o transformaciji događaja koji se već održavaju na prostoru Beogradskog sajma. Kako da oni u produkcijskom, organizacionom smislu odu na jedan novi nivo, kako da dovedemo nove događaje za koje sada nismo imali mogućnosti, jednostavno nismo imali kapaciteta, ni izlagačkog prostora, ni tih paralelnih sala i tako dalje. Znači, ostaće Beogradski sajam, ostaje tematska zona, kako joj zovemo za vreme trajanja EXPA, gde se nalazi i nacionalni paviljon, i tri tematska paviljona, i jedna zgrada koja je multifunkcionalna, mi je zovemo forum. Ona podseća, ne možda u arhitektonskom smislu, ali na Sava centar, s obzirom na to da se radi o multifunkcionalnom prostoru koji ima mnogo konferencijskih sala i zajedničkih prostorija", objasnio je Borovčanin. 

Stanovi za EXPO selo i modularni paviljovni

Govorio je i o smeštajnim jedinicama, odnosno stanovima koji se grade za EXPO selo.

"To je kompleks u kojem će za vreme održavanja EXPO živeti predstavnici međunarodnih učesnika, a po završetku će ti stanovi verovatno biti ponuđeni komercijalno na tržištu ili ponuđeni određenim kategorijama stanovništva", naveo je Borovčanin.

Dodao je i da postoji privremena zona, koju zovu zona najboljih praksi, i koja je projektovana tako da može da se sastavi i rastavi.

"To su modularni paviljoni koji će kasnije biti upotrebljeni za izgradnju škola, vrtića i fiskulturnih sala. Ideja je naravno da neke škole i vrtići odmah ostanu na tom prostoru, odnosno u neposrednoj blizini samog ekspo-sajma, a da određeni deo završi u ostatku Srbije", istakao je. 

Dušan Borovčanin je naveo da je prvobitni cilj bio 120 zemalja učesnika na izložbi, ali da je već dostignuta brojka od 119 zemalja.

"Ovo će sigurno po broju učesnika biti najveća specijalizovana izložba u istoriji. Međutim, s obzirom da smo sa velikim brojem zemalja još uvek u komunikaciji, očekujemo njihove potvrde u narednih nekoliko meseci, tako da mislim da je 130 sada realistična procena", rekao je. 

Kompletno gostovanje Dušana Borovčanina pogledajte u video-prilogu.