"Poslovanje NIS-a se nastavlja kao i ranije": Stručnjak za Euronews izveo računicu koliko će zapravo poskupeti struja
Komentari27/08/2025
-17:37
Novim odlaganjem sankcija NIS-u, poslovanje te kompanije se nastavlja kao i ranije, kaže za Euronews Srbija stručnjak za energetiku Dušan Vasiljević, ali i naglašava da neizvesnost nikada nije dobra ni za jedan biznis. Povodom najavljenog poskupljenja struje i pomeranja granice potrošnje za ulazak u skuplju crvenu zonu, Vasiljević je i izneo računicu koliko bi zapravo poskupljenje trebalo da bude.
Govoreći o odlaganju sankcija NIS-u, sagovornik Euronews Srbija kaže da odlaganje samo po sebi znači odlaganje svih posledica koje bi mogle da se dese.
"O tome je bilo naravno reči i ranije. Dakle, blokada finansijskih transakcija od strane SAD, što je bilo najavljeno kao sankcija, bi svakako ugrozilo poslovanje NIS-a. U ovom slučaju, poslovanje se nastavlja kao i ranije. Doduše, to odlaganje na po mesec dana i neizvesnost nikada nije dobro ni za jedan biznis, a pogotovo ne za energetiku. Međutim, kao što je rečeno, mi na to nemamo uticaj i to je rezultat nekakvih međunarodnih odnosa i odnosa pre svega između SAD i Rusije", rekao je on.
Na pitanje koliko novo odlaganje znači vremena da se nešto novo dogodi za neki naredni put i da možda i ne priča više o sankcijama, Vasiljević je podsetio da je najavljeno da se pokušava da se sa te liste na neki način Srbija skloni.
"Ali međunarodni odnosi su dobili novu dimenziju dolaskom Trampa na čelo SAD, gde se stvari rešavaju direktnim pregovorima. On i Putin trenutno nešto ašikuju preko plota i pokušavaju da nađu neki zajednički dogovor i u tom postupku sve ovo sa strane nije od prioritetnog značaja. Za svaki posao takva vrsta nesigurnosti nije dobra. Kako će se to razvijati dalje, mi to naravno ne znamo i ja iskreno verujem da će se možda u nekom trenutku zaista Srbija skinuti sa liste, ali moraće da postoji nekakav jak razlog zašto bi se to uradilo, isto kao što postoji razlog zašto je na toj listi", rekao je Vasiljević.
Poskupljenje struje
Struja bi u Srbiji trebalo da poskupi od 1. oktobra.
Istovremeno, od tada bi trebalo da bude promenjena granica za ulazak u skuplju, "crvenu" zonu potrošnje, tako što bi se sa 1.600 spustila na 1.200 kilovat-časova mesečno.
Povezane vesti
Navodeći da je rečeno da će struja da poskupi sedam odsto, Vasiljević kaže da se boji da će ono biti značajno veće.
On objašnjava da nije pitanje samo električne energije, nego je u pitanju poskupljenje priključka na distributivnu mrežu 10 odsto i poskupljenje transporta energije 16 odsto.
FoNet/Velimir Ilić
"Kada to sve uzmete u računicu, a treba znati da je ono što mi plaćamo kao potrošači u suštini samo pola od toga proizvodna cena električne energije, sve ostalo su prenos, takse, doprinosi za ovo ili za ono, bojim se da to poskupljenje u neto iznosu na kraju neće biti manje od 15 odsto kada se sve sabere. To je naravno veliki udar na budžet, posebno imajući u vidu spuštanje granice u crvenoj zoni", rekao je on.
Vasiljević dodaje da će, nažalost, efekat toga onda biti poskupljenje svega ostalog, jer električna energija je energija koja se koristi i u industriji, proizvodnji hrane, transportu i dr.
"Onda će to lančano da poveća neke druge troškove, pa će efekat poskupljenja električne energije, kao što je efekat poskupljenja bilo kog energenta, imati posledice na sve ostalo", navodi sagovornik Euronews Srbija.
Gasni aranžman
Pošto predstoji potpisivanje novog ugovora o gasnom aranžmanu sa Rusijom, postavlja se pitanje šta je realno očekivati.
Vasiljević kaže da Srbija pokušava da premosti te udare nedostatka proširenjem kapaciteta u skladištu Banatski Dvor, gde je trenutno oko 500 miliona kubika što je, dodaje on, 20 odsto godišnje potrošnje.
Povezane vesti
"Biće povećano za još 50 odsto, to će biti negde oko trećine naših potreba. Nama, naravno, obezbeđenje gasnog aranžmana, odnosno obezbeđenje pristupa gasu kao energentu znači, ko god je u pitanju. Imamo povoljnije uslove sa Ruskom Federacijom, bolje nego da idemo na otvoreno tržište, i svaki ugovor koji dugoročno obezbeđuje bilo koju robu pa i energente, jeste, naravno, uvek povoljniji", rekao je on.
AP Photo/Bela Szandelszky
S druge strane, kako je Vasiljević naglasio, Srbija mora intenzivno da razmišlja o diversifikaciji pristupa energentima i uopšte o strukturi energetskog sistema u Srbiji.
Prema njegovim rečima, Srbija oko 60 odsto električne energije proizvodi iz uglja, a obavezala se da će do 2050. prestati da ga koristi.
Zbog korišćenja lošeg uglja, kaže on, veliko je zagađenje, navodeći da su nedavno stupile na snagu nove evropske direktive o maksimalnim nivoima zagađenja.
Vasiljević navodi da dozvoljena granica od 25 miligrama po kubnom metru PM 2.5 čestica može samo 18 dana godišnje da se prekorači, a da je u Srbiji to odavno već prekoračeno na sva 83 merna mesta.
"Srbija mora da razmišlja kako će da postavi energetski sistem koji će zadovoljiti, naravno, potrebe, a s druge strane, eliminisati štetan uticaj i omogućiti dugoročnu stabilnost u energetici. To nije lak posao, ali to je posao države", rekao je on.
Ima li dovoljno energenata?
Postavlja se pitanje šta možemo da očekujemo za predstojeću zimsku sezonu i treba li se plašiti nestašice nekih energenata ili ih ima dovoljno.
Vasiljević kaže da ljudi sad traže mogućnost da se snabdeju energentima na vreme, da ne bi čekali baš poslednji trenutak.
"Energenata ima, a oni su, naravno, skuplji nego prošle godine otprilike po 20-25 odsto", rekao je on.
Sagovornik Euronews Srbija navodi da pored struje ili centralnog grejanja, oko 75 odsto domaćinstava koristi drvo.
"Drvo je najjeftiniji energent. Posle toga, prvi na redu su peleti, onda ide gas, ugalj, struja i, na kraju, naftni derivati. Dakle, tako su poređeni po cenama, ali pitanje je šta imate i čime možete da ložite ono što imate", rekao je on.
Vasiljević, međutim, smatra da je potrebno uvesti programe prelaska na neke čistije oblike energije, ali tako da tu postoji interes i pojedinca i države.
"Ako ja koristim, recimo, ugalj ili drvo, ili nešto što nije dovoljno dobro, država bi morala da izađe sa jednim širokim programom podsticaja da se pređe na druge energente, a da se eliminišu ti koji su štetni. Tako je bilo u zemljama u okruženju. Slovenija je odavno zabranila korišćenje uglja. Oni ne koriste ugalj nigde, ni u industriji, pa ni kod kuća. Ali je onda rečeno, ne možete da koristite ugalj, ali ćete zato dobiti ili gas, ili solarne ploče, ili već nešto ćete dobiti", rekao je on i naglasio da nijedno rešenje nije održivo ukoliko nije sistemsko.
Komentari (0)