Georgijeva: Svetska ekonomija prolazi kroz transformaciju, treba smanjiti neravnoteže
Komentari
16/10/2025
-23:19
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva istakla je danas da globalna ekonomija prolazi kroz duboku transformaciju i neizvesnost je velika, što je povećalo rizike kada je reč o izgledima privrednog rasta.
Ona je, u govoru na godišnjem zasedanju MMF-a i Svetske banke, kada je reč o rešavanju pomenutih rizika, istakla da je, pored ostalog, neophodno smanjiti prekomerne globalne neravnoteže, jer predstavljaju problem za stabilnost međunarodnog monetarnog sistema.
"Sveobuhvatne promene politika u mnogim oblastima preoblikuju ekonomije i testiraju njihovu otpornost, pa dok zemlje prolaze kroz ovu transformaciju, prioriteti su očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i zajednički rad kako bi se osiguralo nesmetano funkcionisanje globalne ekonomije", rekla je Georgijeva.
Prema njenim rečima, MMF je spreman da to podrži kroz prilagođene političke savete, razvoj kapaciteta i finansiranje kada je to potrebno.
"Vođen srednjoročnim pravcem navedenim u Globalnoj političkoj agendi za proleće 2025. godine, MMF modernizuje političke okvire i interne procese kako bi ostao agilna institucija, koja odgovara na potrebe članica, sada i na srednji i dugi rok", napominje ona.
Georgijeva je takođe naglasila hitnu potrebu za rešavanjem izazova niskog rasta i visokog duga.
Dodala je da zemlje moraju odlučno delovati sa fiskalnim prilagođavanjima, kako bi osigurale održivost duga i obnovile fiskalne rezerve.
Povezane vesti
"Utemeljena u srednjoročnoj fiskalnoj konsolidaciji, ova prilagođavanja bi trebalo da budu usmerena ka budućem rastu i očuvanju socijalnog aspekta, zaštitom osnovnih investicija i socijalne potrošnje, kao i obezbeđivanjem pravedne raspodele tereta", navela je direktorka MMF-a.
Tanjug/AP/Jose Luis Magana
Prema njenim rečima, države moraju težiti povećanju efikasnosti, davati prioritet merama koje promovišu privatna ulaganja, uključujući proširenje poreskih osnovica i poboljšanje upravljanja prihodima, kao i preusmeriti potrošnju ka oblastima koje povećavaju produktivnost.
"Tamo gde je diskreciona podrška opravdana za one koji su ozbiljno pogođeni poremećajima, ona treba da bude privremena, dobro ciljana, i nadoknađena uštedama na drugim mestima", poručuje Georgijeva.
Ona napominje da zemlje sa niskim prihodima, koje se suočavaju sa smanjenjem strane pomoći moraju udvostručiti napore kako bi podstakle mobilizaciju domaćih resursa, a donatori se podstiču da povećaju svoju podršku.
Ukazala je na to da MMF pomaže članicama da osmisle fiskalna prilagođavanja, podešava njihov tempo i sastav između potrošnje i prihoda uz istovremeno uzimanje u obzir dugoročnih potreba, kao što su starenje, nacionalna odbrana i energetska tranzicija.
Prema njenim rečima, centralne banke treba da očuvaju stabilnost cena, u skladu sa svojim mandatima.
"U zemljama koje uvode carine, centralne banke verovatno će se suočiti sa oštrijim kompromisom između stabilnosti cena i proizvodnje, a u zemljama koje se suočavaju sa carinama, postepeno ublažavanje može biti izvodljivo tek kada se inflacija osetno padne", ističe Georgijeva.
Povezane vesti
Direktorka MMF-a naglaševa i da se politike finansijskog sektora moraju zaštititi od brzo promenljivih rizika.
"Donosioci politika treba odlučno da deluju kako bi otključali rast vođen privatnim sektorom", navodi ona i poručuje da samo kroz saradnju zemlje mogu rešiti zajedničke izazove.
Komentari (0)