Razvoj socijalnih preduzeća: Koliko ih ima u Srbiji i da li imaju adekvatnu podršku?
Komentari11/12/2025
-20:11
Nekoliko kompanija u Srbiji potpisalo je zajedničku Deklaraciju o pružanju podrške i izgradnji ekosistema za rast socijalnih preduzeća. Postavlja se pitanje šta socijalno preduzetništvo podrazumeva, koliko ih ima u Srbiji i da li imaju adekvatnu podršku. O ovoj temi za Euronews Srbija govorili su ekspert za socijalno preduzetništvo Naled-a, Miodrag Shrestha i predsednica udruženja "Naša Kuća, Anica Spasov.
"Naled se time bavi od usvajanja zakona 2022. godine. Bilo je tu zaista puno lobiranja, zagovaranja, slušanja socijalnih preduzeća, konsultacija sa civilnim društvom kako bi ono što je u osnovi, zapravo i ušlo u zakon socijalnog preduzetništva. Takve posredničke organizacije kao što su Naled, zapravo su važne u tom smislu da mogu da okupe civilno društvo, da okupljaju inače lokalne samouprave, velike kompanije i one tu zapravo mogu da znaju šta su interesi na lokalu, kako kompanije mogu da pomognu i na koji način. Tako da je ta posrednička uloga negde vrlo važna", kaže Shrestha.
Ekspert napominje da istraživanja u svetu i Evropi pokazuju taj trend jednog rasta socijalnog preduzetništva. Socijalna preduzetništva, prema njegovim rečima nisu rezilijentna, one su manje otporna na ove turbulentne promene, krize koje postoje, zato što su okrenute ka sebi, ka svojim zaposlenima, ka društvenoj koristi.
"Ono što je jako važno, dakle, opšte društvena korist, ne privatni interes i zato je ono, teme kojima se socijalna preduzeća bave, a to su zaštita životne sredine, zapošljavanje ranjivih grupa, lokalni ekonomski razvoj, koji su važne za sve ljude zapravo u lokalnoj zajednici generalno i taj trend rasta je veći. Naravno u Srbiji je taj trend na nivou nekih još uvek manjih proporcija nego što je to u Evropi, naročito u razvijenim zemljama EU", rekao je Shrestha.
Prema njegovim rečima postoji mnogo više socijalnih preduzeća koji rade po principu socijalnog preduzetništva, ali sam status je tražilo i dobilo 20-ak preduzeća, zato što zapravo iza zakona nije usledilo ono što je bilo neophodno, a to je program za razvoj socijalnog preduzetništva koji je instrument politika kojom su predviđene i propisane politike na koji način treba podržati socijalna preduzeća.
Euronews Srbija
Shrestha smatra da bi trebalo uvesti niz mera koje vlada donosi, a koji su predviđeni zakonom, a to što trenutno nema programa za razvoj socijalnog preduzetništva, time se zapravo krši zakon.
"Zakon je trebalo da bude usvojen u roku od devet meseci, a evo mi smo sada tri godine već u tom procesu, on stoji negde u fiokama, da li nema budžeta ili šta je već razlog, ne znamo, ali zaista nema ni programa za razvoj socijalnog preduzetništva i nema benefita, zapravo socijalna preduzeća nemaju neku korist, oni sada moraju da imaju neke dodatne obaveze, da izveštavaju po tom zakonu, da možda razmišljaju o tome na koji način profit, koga u stvari u socijalnim preduzećima najčešće i nema još uvek", kaže stručnjak za socijalno preduzetništvo.
Povezane vesti
On zaključuje da su zakonom samo došle obaveze, a programom su trebali da donesu koristi i benefite za socijalne preduzeća koje nisu došle i s toga nema motiva da se oni sada prijavljuju za status.
"Naša kuća" u programu socijalnog preduzetništva
Predsednica udruženja "Naša Kuća", Anica Spasov, kaže da je u njihovom preduzeću zaposleno 30-oro ljudi koji su sa razvojnim teškoćama.
"Petoro je i zvanično po zakonu zaposleno, zato što imamo dodatni problem zakonski da li imaju prava na rad ili nemaju, ali to je posebna priča, nećemo o tome. Ali svejedno, da li primaju punu platu ili primaju umanjenu s obzirom na vreme angažovanja, Svi oni naš prostor doživljavaju kao radno mesto. Njima to znači svakog jutra kad ustanu da znaju da odu negde da rade, da imaju podršku u svim drugim segmentima u životu kada im je potrebna i to je njima zaista promenilo apsolutno život i kvalitet života", rekla je Spasov.
Euronews Srbija
"Naša kuća" ima nekoliko proizvodnih linija, a između ostalog uključuje, ručnu proizvodnju papira, ali i kuhinju u kojoj rade mladi ljudi na proizvodnji keteringa.
"Čokoladni desert od šljive i maline baš je onako prepoznat na našem tržištu. Hteli smo nekako da svakome ili svakoj grupi izađemo u susret, da svako radi ono što najbolje zna i ono što voli. I zato smo tako nekako disperzivni. Imamo još i hidroponsku baštu, to je proizvodnja mikrobilja i začinskog bilja u vodi sa LED lampama kao imitacijom sunca. Imamo i proizvodnju kartonske ambalaže.
Dakle program za razvoj socijalnog preduzeća, na kome je radila grupa eksperata, podrazumeva razvoj zakonskog okvira, saradnju sa državnim institucijama, sa lokalnim institucijama, ali i sa prostorima koji su prazni, a mogli bi da budu u funkciji u socijalnim preduzećima.
Celo gostovanje pogledajte u video klipu na početku teksta
Povezane vesti
Komentari (0)