Skriveni motori inflacije hrane: Šta pokazuje studija o uticaju globalnih faktora na skok cena hrane u Srbiji od 2022.
Komentari17/12/2025
-21:40
Rast cena hrane u poslednje tri godine je pre svega posledica globalnih faktora, zaključak je studije Leadington Research, kompanije specijalizovane za istraživanje tržišta. Poskupljenja energenata, đubriva, poremećaji u lancima snabdevanja, sve češći klimatski šokovi i rat u Ukrajini doveli su do toga da Srbija kao mala ekonomija bude posebno ranjiva na te spoljne uticaje. Postavlja se pitanje koji su dugoročni izazovi za domaću ekonomiju, da li je rešenje u administrativnim merama, kao i koji su skriveni, ali ključni motor inflacije hrane.
Kada potrošač ode u prodavnicu, on vidi određenu cenu, ali ne vidi šta su sve faktori koji su doprineli ceni, rekao je za Euronews Srbija jedan od autora studije Dimitrije Milić.
On je naveo da su u studiji obradili faktore koji se tiču nekih elemenata koji su potpuno izvan kontrole Srbije, kao što su klimatske promene koje jesu jedan vid dugoročnog rizika, energenti i cene đubriva koje su od 2022. naglo skočile i monetarne politike i Federalnih rezervi, Evropske centralne banke i pojedinačnih država, uključujući i Srbiju.
"Različiti faktori su se preklopili zajedno u ovom kratkom periodu, ali jedan značajan faktor su globalne nestabilnosti koje je proizveo rat u Ukrajini, prvenstveno u sferi energenata", rekao je on i dodao da je upravo rast cena nafte i prirodnog gasa, od kojih je Srbija uvozno zavisna, znatno uticao na druge inpute.
Autor studije Mijat Kostić navodi da je upravo to bio i glavni faktor i jedan od tih faktora na koje Srbija nije mogla da utiče.
On navodi da je Srbija, kao i ostale zemlje regiona, zavisna od uvoza naftnih derivata, ima svoje zalihe, ali ne u tolikoj meri da bi u potpunosti mogla da snabdeva čitavo tržište.
"Tako da glavni faktor jeste bio početak rata u Ukrajini, pogotovo sankcije koje su uvedene od strane zapadnih zemalja za Gazprom i za zapravo naftu koja dolazi iz Rusije, što je onemogućilo preko JANAF-a uvoz naftnih derivata iz Rusije. To je odmah dovelo Srbiju u situaciju da mora tražiti neke alternativne izvore. Jedan vid alternativnih izvora jeste nađen preko uvoza naftnih derivata iz Kazahstana i Iraka, što je naravno uticalo na veću cenu naftnih derivata na samom tržištu, a onda se to kroz nekoliko faktora pretočilo i na samu proizvodnju hrane, a i na transport", rekao je Kostić.
Povezane vesti
On navodi da više od 80 odsto poljoprivredne mehanizacije koristi dizel u procesu proizvodnje, tako da i sama proizvodnja na neki način postaje skuplja.
René van den Berg / Alamy / Profimedia
"Svaki poljoprivrednik koji treba da sipa gorivo u svoju mašinu plaća gorivo skuplje, što se odražava i na cenu same proizvodnje. Takođe, transport od mesta proizvodnje do mesta prerade hrane ili od mesta prerade do mesta gde se finalni proizvod u trgovinskim lancima prodaje ili na bilo kom prodajnom mestu, takođe i taj trošak povećava se samim tim što je cena naftnih derivata, cena goriva veća", rekao je on.
Prema njegovim rečima, kombinacija tih faktora ulazi u finalni proizvod i na kraju kupci u svom džepu osete da su cene mnogo veće.
Kostić kaže da je Srbija uvela prvo uredbu o ograničenju visine cene naftnih derivata, a da je bilo i nekoliko proaktivnih poteza od strane države, na primer povrat akciza za poljoprivrednike na naftu i subvencije.
"Naravno, ono što je u moći države, to je donekle ograničilo rast cena. Ono na šta država ne može da utiče jesu tržišni uslovi koji ne zavise samo od srpskog tržišta, nego od globalnih kretanja. Dakle, ukoliko je cena nafte na globalu povećana, to će uticati i na cenu ovde", rekao je Kostić.
On je dodao da cena transporta i na nivou Evropske unije skočila od početka rata u Ukrajini, a procena je da je u prvih godinu dana povećana čak i do 30 odsto.
"U to su uračunati i naravno cena goriva, ali i troškovi putarina i nekih dodatnih taksi kao što su CO₂ takse koje su morali da plaćaju prevoznici. Čitav transport je poskupeo na nivou Evrope. Ono što je i u Srbiji možda bilo još negativnije u odnosu na situaciju u EU jeste da je preko 90 odsto transporta drumskim saobraćajem. To dodatno troši gorivo ukoliko vi morate drumskim saobraćajem da prevozite i proizvode. Na primer, ono što je u nekim zemljama EU bilo lakše nego u Srbiji jeste postojanje železničke infrastrukture, rečnog saobraćaja, što je kod nas u mnogo manjoj meri zastupljeno, pa je i to uticalo na povećanje transportnih troškova", rekao je Kostić.
Povezane vesti
On dodaje da u nekim specifičnim situacijama kada se proizvodi moraju transportovati u hladnjačama, hladnjače koriste 40-50 odsto više energije od drugih transporta.
"Svi ovi faktori nekako čine zajednički skup dodatnih troškova koji se onda održavaju na povećanje cene i hrane i poljoprivrednih proizvoda u globalu", navodi on.
Koji su još faktori uticali na skok cena hrane
Milić navodi da su cene gasa značajno skočile 2022. godine sa početkom rata u Ukrajini, ali da su skočile i cene azotnih đubriva na nivou cele Evrope pa i u Srbiji.
Euronews Srbija
On kaže da je glavni input u proizvodnji azotno đubrivo i prirodni gas, koji oko 80 odsto utiče i na cenu, pa je višestruki skok cene azotnih đubriva od 2022. značajno uticao i na poljoprivrednu proizvodnju i u Srbiji.
"Srbija, uprkos tome što ima i domaću proizvodnju đubriva, zavisna je i od uvoza i od svetskih cena", dodaje Milić.
Kostić kaže da se đubrivo najviše izvozi iz Rusije i Belorusije i da su to bili razlog zbog čega su, kada su uvedene sankcije, svi ti troškovi naglo porasli.
On navodi da su klimatske promene još jedan bitan faktor koji su analizirali, a koji je doveo do povećanja cena hrane.
"Ono što smo mi u istraživanju naleteli kao na nekoliko bitnih faktora, to jesu velike suše i produžetak sušnog perioda i momenat kasnog mraza. I u kombinaciji toga dolazi do smanjenog obima proizvodnje. Na primer, zabeleženo je da je jun 2025. godine bio najtopliji jun od kada se meri kod nas, što svakako dodatno utiče i na sam prinos i na proizvodnju. Prema nekim podacima, suša u kombinaciji sa kasnim mrazom je najviše uticala u Srbiji na jabuke, breskve, šljive i krompir. Automatski, ukoliko imate manju proizvodnju, manja je i ponuda na tržištu i samim tim će i cene skakati, a takođe i troškovi proizvodnje su mnogo veći ukoliko želite da se suočite sa klimatskim promenama", rekao je Kostić.
On kaže da je u avgustu ove godine, prema nekim podacima, voće poskupelo 30 odsto, a povrće 16 odsto što je, dodaje, takođe kombinacija svih ovih faktora, uključujući i klimatskih promena.
U tom smislu, kako je on rekao, proizvođači i poljoprivrednici imaju dodatne troškove kako bi zaštitili svoj proizvod, a to naravno utiče na finalnu cenu.
Euronews Srbija
"I to je jedan od faktora na koje poljoprivrednici nisu mogli da utiču, a kreiraju cenu ne samo u Srbiji, već i na globalu", naveo je Kostić.
Koji su rizici?
U nameri da spreči rast cena, Srbija je donela Uredbu o ograničenju trgovinskih marži.
Milić kaže da ta mera adresira finalnu tačku u tom lancu - trgovinski sektor, ali da ono što ona ne može da reši su ta strukturna pitanja u smislu strukturne zavisnosti domaćeg tržišta od energenata iz uvoza.
On je naveo da se monetarni alati koje je Srbija u suzbijanju pandemijske inflacije nisu mnogo razlikovali od alata koji su koristili američki Fed ili Evropska centralna banka.
"Srbija je manje više pratila politiku Federalnih rezervi i Evropske centralne banke u momentu kada se krenulo sa povećavanjem kamatnih stopa. Neke države u našem okruženju su krenule ranije kao što je Mađarska, Srbija krenula nešto kasnije, ali kao što vidimo sve ove države su u nekom sličnom periodu imale vrhunac inflacije koji je isto dolazio iz dva izvora, iz hrane i iz elementa koji se tiče energenata. Tako da, manje više je taj razlog bio sličan nevezano kada su te države krenule", rekao je Milić.
Ono što je, dodaje on, definitivno problem kada se govori o celoj EU je taj vid energetske zavisnosti od spoljnih aktera.
"I Srbija tu zavisnost ima, tako da neki obrasci koje smo mogli da vidimo 2022. u Evropskoj uniji su se desili u Srbiji samo u nešto većem obimu, kada govorimo o inflaciji, koja je nešto i duže trajala", rekao je on.
Milić je ocenio da bi stabilizacija svetskih prilika svakako uticala i na stabilizaciju tržišta.
On je naveo da Srbija, iako ima veliku proizvodnju hrane, oko 15 odsto dolazi iz uvoza, a najveći partner je tu Evropska unija, pa se značajan deo cena koji se formira i na evropskom tržištu preliva i na Srbiju.
"Jedan vid stabilizacije odnosa bi verovatno pozitivno uticao na cene. Ono što bi verovatno bilo pozitivno je to ukoliko se ne bi proširivali carinski režimi i različite izvozne kontrole. Na primer, izvozne kontrole od strane Kine, kada se govori o izvozu fosfata, imale su uticaj na proizvodnju fosfatnih đubriva u EU koja su poskupela, pa su ona poskupela i u Srbiji. Izvozna kontrola na jednom kraju sveta može da utiče na cene u samoj Srbiji, iako se to ne bi povezalo na osnovu prvog utiska", rekao je on.
Kao jedan od rizika koji postoji u budućnosti, Milić navodi sve intenzivnije carinske režime i smanjenje slobodne trgovine što, dodaje on, utiče negativno na cene, kao i pitanje na koji način će se svet odnositi prema klimatskim promenama u smislu ograničavanja rasta svetskih temperatura.
"To sad zavisi od politika svetskih vlada koliko će uspeti uspešno da spreče posledice klimatskih promena, odnosno da smanje ekstremniju promenu u temperaturi, a kada se govori o energentima, to definitivno ostaje jedna strukturna slabost gde je Srbija ranjiva kada se govori o cenama hrane u budućnosti i domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji", naveo je on.
Govoreći i skirivenom, ali ključnom motoru inflacije hrane, Kostić navodi da je upravo najveći bio 2023. godine u martu, kada su tek krenule da se osećaju posledice i energetske krize koja je izazvana ratom u Ukrajini.
Tada je, rekao je on, bio i najveći stepen inflacije, navodeći da je ukupna inflacija bila 15 odsto, ali da je ogroman deo toga bila inflacija hrane, koja je 27,2 odsto nosila u tom momentu.
To je, kaže Kostić, bio skup svih uvezenih inflacija i zajedničkih faktora, od energetske krize do klimatskih promena, ali da se vidi nakon već godinu dana trend pada inflacije koji je nastavljen.
"To znači da je najveći zapravo uzrok u tom momentu inflacije bio šok koji je izazvan energetskom krizom i tih godinu dana kada su i država i Evropska unija nekako pokušavale da nađu mehanizam da se izbore sa tom energetskom krizom", rekao je Kostić.
On dodaje da je najveći moment inflacije bio zapravo samo šok i posledica onoga što se desilo u martu 2022. godine, pa se nakon godinu dana to odrazilo i na posledice ne samo u Srbiji, već i na čitavom evropskom tržištu.
"Ali, vidimo da je stabilizacija postepeno išla u narednih nekoliko godina. Iako je naravno cena hrane i dalje ostala visoka zbog svih ovih drugih faktora, svakako najveći šok je bio ta nepripremljenost na ono što se desilo u martu 2022. godine", zaključio je Kostić.
Komentari (0)