Tužba Deleza i arbitraža: Šta Srbija da očekuje i kako da se pripremi za postupak?

Kompanija Delez zatražila je arbitražu pred Međunarodnim sudom u Vašingtonu kako bi, kako navode, zaštitili svoje prava prema bilateralnom investicionom sporazumu između Holandije i Srbije, a u vezi sa ograničavanjem marži sprovedenim po Uredbi. Postavlja se pitanje kakav bi mogao da bude ishod ovog procesa i posledice, kao i da li ima osnova za tužbu koju je pokrenuo Delez. Advokat i predsednik Centra za američko pravo Vojin Biljić kaže za Euronews Srbija da treba posmatrati širi kontekst u slučaju te kompanije, podsećajući da je zbog sumnje na dogovaranje o cenama Komisija za zaštitu konkurencije Srbije pokrenula postupak protiv četiri velika trgovinska lanca, među kojima je i Delez. 

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević je nedavno rekla da tužba još zvanično nije stigla, a naš sagovornik smatra da se radi o "prilično kompleksnoj situaciji".

"Ja ne mislim da je ovaj postupak arbitražni koji se pokreće izolovan slučaj. Dakle, on je deo jednog malo šireg konteksta koji je sam po sebi kompleksan. Ja ću podsetiti, kada je doneta ta uredba o maržama kojoj se ima mnogo šta prigovoriti, u tom postupku je Komisija za zaštitu konkurencije već pripremala otvaranje postupka protiv trgovinskih lanaca, između ostalih i Deleza, zbog dogovora o cenama", rekao je Biljić u razgovoru za Euronews Srbija.

On naglašava da je određeni stepen sumnje postojao čim je Komisija krenula u postupak.

"To je jako kompleksan postupak. On se ne završava za 15 dana, za 20 dana, verovatno će trajati ta istraga i meni se čini da ovaj arbitražni postupak, koji pokreće Delez, koji može biti i osnovan jer uredba o ograničavanju marži zaista jeste nešto što je vrlo diskutabilno. Takva uredba može predstavljati ne samo krišenje bilateralnog sporazuma, ona može predstavljati i ograničavanje faktičkih sloboda kretanja kapitala. Pitanje koliko je u skladu sa važećim zakonom o ulaganjima i drugim međudržavanim dokumentima, i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju s obzirom na to da je Delez holandsko-belgijska kompanija", rekao je on dodajući da su sve to argumenti koji su validni. 

Biljić kaže da je postupak protv četiri velika trgovinska lanca u Srbiji važan postupak, možda najveći koji Komisija zaštu konkurencije ikada pokrenula.

"Faktički imamo sumnju na kartelski sporazum između nekoliko trgovinskih lanaca. Ja bih rekao da je ova protivzakonitost uredbe, odnosno njena protivustavnost u smislu da nije u skladu sa međudržavnim sporazumima i svaka potencijalna naknada štete koja bi proizašla u arbitražnom postupku 'kap u moru' u odnosu na sankcije koje bi čekale Delez", rekao je on.

On naglašava da je ovo što je predmet postupka pred Komisijom daleko opasnije nego što je sama arbitraža. 

"Čak mislim da je država potpuno bespotrebno donela tu Uredbu o maržama, da je to bilo faktički nešto što je mogao biti veter u leđa Delezu, ali ne mislim da je u celom tom kompleksnom prepitanju različitih odnosa ovo najveći problem", rekao je on.

Kako izgleda arbitraža? 

Biljić objašnjava da su arbitražni postupci s jedne strane jednostavni, zato što nema toliko formalnosti, s druge strane su jako kompleksni jer se u njima ističu jako važna pravna pitanja.

monticello / imageBROKER / Profimedia

"To je i ozbiljan postupak koji uvek ima neke implikacije na državu", rekao je on.

Sagovornik Euronews Srbija navodi da će postupak biti takav da će jedna strana odrediti jednog arbitra.

"Srbija će predložiti svog arbitra, Delez će predložiti svog arbitra, oni će zajednički izabrati predsednika arbitraže pred kojim će se voditi postupak. Sada, ono što je specifično, mi ovde imamo neke malo pogrešne percepcije o postupicima. Svi potpupci koji se u Srbiji vode, oni se vode faktički bez puno ulaganja, truda i od strane advokatskih timova, i od strane sudija. Arbitraže su u tom smislu mnogo ozbiljnije i može za očekivati je da Srbija napravi ozbiljan tim pravnika koji će to nositi", rekao je on.

On ističe da Srbija ima puno argumenata u tom postupku i da oni nisu jednoznačni.

"Znači, nisu samo argumenti koji se odnose na uredbu o maržama, već i mnogi argumenti koji se tiču postupanja samog Deleza na tržištu. Mene ovo podseća na situaciju u kojoj Republika Srbije ima zaista priliku da sa ozbiljnom odbranom u tom postupku faktički vrati lopticu Delezu i da zacementira neka jako važna pitanja koja su naši sistemski propusti generalno na tržištu. Meni se čini da mi nedovoljno ozbiljno već godinama pristupamo odnosima sa stranim investitorima, da se lako uplašimo od arbitraža, da vrlo često te arbitražne postupke ne izvedemo na način na koji bi trebalo da ih izvedemo", rekao je on.

Prema njegovim rečima, Delez će se pozivati i na umanjenu vrednost njihove investicije uredbom Vlade Srbije o ograničenju marži i tražiće naknadu štete.

"Nije sporno da su oni neki vid štete pretrpali. Međutim, ako ste vi u protivpravnom stanju, veliko je pitanje da li ta šteta može da se posmatra izolovana od celog konteksta jer meni se čini da je mnogo veća šteta naneta generalno i javnom poretku Republike Srbije, građanima Republike Srbije, budžetu Republike Srbije zbog nekih praksi trgovinskih lanaca, da ne govorim sad samo o Delezu, ne samo iz tog ugla zaštite konkurencije, već iz ugla kršenja nekih evropskih standarda. Za početak, fer odnosa prema dobavljačima, kršenja čak često internih procedura kompanija koje u Srbiji ne poštuju za razliku od nekih drugih država. Ono što je problem to je da se velike kompanije ne ponašaju isto na tržištu Nemačke i na tržištu Srbije, a još manje na tržištu Amerike. Tako da ja verujem da ovde Srbija ima dosta prostora. Prilično sam optimističan ako se Srbija bude se ponašala pametno i ako bude imala dobru strategiju, koju mi često nemamo", rekao je on. 

Ako država izgubi postupak na arbitraži, navodi on, mora da je izvrši u slučaju štete što, dodaje on, procenjuju arbitri.

"Arbitri imaju priličnu slobodu u donošenju odluka", rekao je on i dodao da će arbitraža odlučiti koji je rok za završetak.

Arbitraža je specifična zato što ona odlučuje faktički o svemu, uključujući svoju nadležnost, navodi Biljić.

"Mislim da će ovde određeno vreme biti potrošeno na samo imenovanje arbitara i da Srbija tu treba da stavi prvi fokus jer jako je važno ko će biti arbitar, pa tek onda da malo pričamo o argumentima", zaključio je Biljić.