Ekonomske posledice rata između Izraela i SAD protiv Irana: "Ovo je na neki način pritisak na Kinu"
Komentari01/03/2026
-20:09
Blokada Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi veliki deo svetske nafte i gasa, mogla bi da ima dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju – ali, kako za Euronews Srbija ocenjuje profesor FEFA fakulteta Goran Radosavljević, najveći teret takvog scenarija snosile bi Kina i druge istočne zemlje, dok su Sjedinjene Američke Države i zapadni svet danas znatno otporniji nego pre deceniju ili dve.
Govoreći o posledicama rata između Izrael i Sjedinjene Američke Države protiv Iran, Radosavljević ističe da Persijski zaliv, uključujući Iran, Irak i druge zemlje regiona, proizvodi oko 30 miliona barela nafte dnevno – što je gotovo trećina svetske dnevne proizvodnje.
"Jednu trećinu od toga proizvodi Saudijska Arabija, koja ima alternativni pravac – Istvest naftovod – kojim deo nafte može da prebaci ka Crvenom moru i dalje preko Sueckog kanala. Međutim, ostale zemlje nemaju tu mogućnost. Zatvaranje Ormuskog moreuza ne bi pogodilo samo naftu, već i gas, jer je Katar jedan od najvećih svetskih proizvođača te energente", objašnjava Radosavljević.
Ipak, ključno pitanje, kako naglašava, nije samo količina energenata koja prolazi tim pravcem, već i – ko su krajnji kupci.
"Ta nafta uglavnom ide na istok. Najveći kupci su Kina, Indija, Japan, Južna Koreja. Amerika i zapadne zemlje danas kupuju znatno manje iz tog regiona nego ranije. SAD i Kanada zajedno proizvode oko 30 miliona barela dnevno – gotovo koliko i čitav Persijski zaliv. Situacija se dramatično promenila u odnosu na period pre 2014. godine", kaže on.
"Kina najveći kupac iranske nafte"
Prema njegovim rečima, blokada moreuza u kratkom roku jeste izazvala reakciju tržišta – cena nafte je skočila oko tri odsto, sa približno 69 na 72 dolara po barelu – ali nije došlo do dramatičnog skoka na nivoe od 100 dolara i više, kao u ranijim krizama.
"Zapad danas ima veći manevarski prostor. Ako Saudijska Arabija nastavi da koristi svoj alternativni kapacitet, koji iznosi oko pet miliona barela dnevno, i ako SAD dodatno povećaju proizvodnju, tržište bi moglo relativno brzo da se stabilizuje. U tom smislu, najveći udar bio bi na istočne ekonomije, pre svega Kinu, koja je najveći kupac iranske nafte", ocenjuje Radosavljević.
Povezane vesti
On dodaje da bi u tom scenariju paradoksalno moglo da se kaže da bi zatvaranje Ormuskog moreuza više oslabilo azijske ekonomije nego američku.
Euronews
U tom smislu, ovo je i geopolitički pritisak na Kinu, smatra on.
Upoređujući aktuelnu situaciju sa početkom rata u Ukrajini, Radosavljević podseća da su Sjedinjene Države nakon 2014. i 2015. godine od velikog uvoznika energenata postale neto izvoznik i danas proizvode gotovo petinu svetske nafte.
"Mislim da je u ovom trenutku zapadni svet i razvijene zemlje, pre svega mislim SAD a donekle i Evropa, su pripremljeniji i kao što smo videli cena je otišla sa nekih 69 na 72 dolara, nije otišla na 100, kao što se to desilo u nekim ranijim trenucima. Videli ste napad na Venecuelu, ništa se nije desilo, iako je Venecuela veliki, nekada bila proizvođač sirove nafte, ona to danas nije. Dakle, Amerika se očigledno pripremila za ovaj rat u svakom pogledu, i u ekonomskom, i u vojnom, i ovo je na neki način pritisak na Kinu, jer je Kina najveći kupac iranske nafte", ističe Radosavljević.
Govoreći o kapacitetima Irana, sagovornik Euronews Srbija navodi da ta zemlja proizvodi oko 4,6 miliona barela dnevno, što nije zanemarljivo, ali je znatno manje u odnosu na ukupnu proizvodnju regiona. Većina te nafte, usled dugogodišnjih sankcija, završava direktno ili indirektno na kineskom tržištu.
"Iran jeste bogat i drugim mineralima, ali pod sankcijama i u uslovima dugogodišnje izolacije teško je očekivati da bi mogao brzo da plasira značajne količine drugih sirovina na svetsko tržište. Veći rizik za globalnu ekonomiju predstavljao bi širi rat u Persijskom zalivu, a ne samo ograničeni sukob sa Iranom", upozorava on.
Na pitanje da li ima mesta panici, Radosavljević poručuje da je tržište danas stabilnije nego pre deset ili petnaest godina. Ipak, ostavlja prostor za oprez.
Povezane vesti
"Ukoliko bi došlo do potpune obustave isporuke nafte i gasa iz Persijskog zaliva, posledice bi bile ozbiljne. U ovom trenutku je još rano za konačne prognoze – za desetak dana imaćemo jasniju sliku".
Komentari (0)