Crno i žuto zlato - dva lica iste krize: Šta se dešava sa cenama i kakve su prognoze

Cena nafte zbog sukoba na Bliskom istoku u jednom trenutku premašila je 110 dolara po barelu i tokom poslednje tri sedmice često je oscilirala, dok cena zlata beleži pad.  Sagovornici Euronews Srbija kažu da je berza derivata i sirove nafte najosetljivija od svih berzi i da reaguje na globalna dešavanja, ali da se veoma retko dešava da cena zlata pada u vreme krize. 

Cena nafte Brent juče je bila 101,186 dolara. Danas je pala na manje od 100 dolara za barel, a evropski indeksi su porasli nakon vesti o pregovorima Sjedinjenih Američkih Država i Irana koji bi mogli da okončaju rat na Bliskom istoku.

Prema podacima sa berzi, cena nafte Brent je jutros u 9.30 pala za 5,82 odsto na 97,728 dolara.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da je cena nafte nakon skoka pala posle izjave američkog predsednika Donalda Trampa da će odložiti na pet dana napade na Iran. 

"Uglavnom svi gledaju šta će Tramp da izjavi jer od njegovog stava zavisi to da li će da prestanu neprijateljstva. Inače, berza derivata i sirove nafte je najosetljivija berza od svih berzi i ona reaguje na najmanji nagoveštaj nekih promena. Posle izjave da će na pet dana biti odložena neprijateljstva, cena je pala. Međutim, onda je opet u nastavku gađanja Irana od Izraela porasla nešto iznad 100 dolara po barelu, odnosno 102 dolara", rekao je on. 

On kaže da su prognoze, ipak, relativno optimistične s obzirom na izjave Trampa i na verovatno pritiske koje on doživljava u SAD i na računicu da mu se politički gledano ne isplati da se dalje nastavi sa ratnim dejstvima. 

"Mislim da ipak treba kod toga biti relativno optimista. Međutim, ne treba računati da će brzo stvar normalizovati. Mnoge instalacije na Bliskom istoku su oštećene, bez obzira na to da li će se odblokirati Ormuski moreuz. Svejedno je, ta neizvesnost traje. Mi smo kao i mnoge druge zemlje, našli način da nekako ublažimo celu tu situaciju. Sad ceo svet sa pažnjom i zainteresovanošću gleda događanja koja su na Bliskom istoku, gleda zaraćene strane. Svi smo očekivali da će praktično doći do tog smirivanja. Međutim, Iran i dalje nema nameru da popuste, on želi da definitivno bude moralni pobednik sukoba", rekao je Atanacković. 

Credit: Andre M. Chang / Zuma Press / Profimedia

Dok god se ne dozvoli prolaz tankerima kroz Ormuski moreuz, Atanacković je rekao da se teško može govoriti o nekom redovnom snabdevanju i gasom i sirovom naftom.

S druge strane, kada je reč o padu cene zlata, ekspert za plemenite metale Georgi Hristov kaže da se to vrlo retko dešava u kriznim vremenima. 

On objašnjava da se to desilo zato što države oko Irana prodaju zlatne rezerve kako bi mogle da obezbede sebi novac. 

"S druge strane, imamo velike investicione fondove koji prodaju svoje zlato i pozicije koje su ranije držali kako bi ostvarili neki profit. To je razlog što je cena zlata trenutno pala", rekao je on. 

Hristov kaže da se u SAD priča o povećavanju kamatnim stopama što, kako dodaje sagovornik Euronews Srbija, automatski znači da će dolar jačati i da će se kamatne stope povećavati. 

"Onda bi to značilo da će se inflacija smanjiti. Naravno, to je samo neko privremeno rešenje. Po mom mišljenju, to ne može da funkcioniše dugoročno. Bez obzira na to što je trenutno cena zlata pala, dugoročni trend ostaje isti. Mislim da to je samo neki trenutak gde je cena pala i u realnosti to je odlična prilika ljudima da mogu da uđu na tržište. Verujem da će se cena za 2-3 meseca vratiti, da ne kažem nadmašiti onu gde je ranije bila", rekao je Hristov.

Kakva je situacija u Srbiji 

Situacija na Bliskom istoku je i dalje neizvesna, pa se postavlja pitanje kako to i dalje može da utiče na Srbiju. 

Atanacković je naveo da je pre sukoba na Bliskom istoku, Srbija imala neizvesnost u vezi sa tim da li će Naftna industrija Srbije imati licencu za preradu ili neće, kao i da nas svet nije toliko interesovao. 

"Međutim, mi smo sada u istom odnosu s tim što i dalje zavisimo hoćemo li imati i dalje licencu. Ona je produžena do 17. aprila, ali da vidimo šta će biti kasnije. Druge zemlje Evrope imaju taj problem da li će i kako da se snabdevaju i još im je zajednički problem po kojoj ceni će biti potencijalno moguće dobijati sirovu naftu. Na prethodne neizvesnosti koje imamo već godinu i tri meseca u vezi sa NIS-om, nadovezao se i sada rat na Bliskom istoku koji utiče i na druge zemlje. Na vrlo sličan način mi se snabdevamo kao što se snabdevaju neke druge zemlje, s tim što je sad još komplikovanije za Mađarsku i Slovačku koje su dobijale ruski gas direktno preko Ukrajine kroz naftovod Družba i sad su odjednom došli u situaciju da moraju da i sami prelaze na neke alternativne načine", rekao je on. 

Hristov navodi da je odlična prilika da se uđe na tržište dok je cena zlata niža. 

Serhii Milientiev / Panthermedia / Profimedia

Prošle sedmice cena zlata je, kaže on, bila oko 4.300, 4.400 evra i pala je na 3.600 evra pre dva dana. 

"To se desilo danas za sutra, bukvalno nije ni nedelju dana prošlo", naveo je on.

Prema njegovim rečima, srpsko tržište je relativno mlado i ne može da se uporedi sa svetskim i nekim tržišta gde je finansijska pismenost na značajno većem nivou. 

"Srpsko tržište se još razvija i naravno razvijaće se bržim tempom nego u nekim drugim evropskim državama. Trenutno mislim da ljudi koriste priliku da kupe zlato zbog tog pada cene na berzi. Naravno postoje ljudi koji se plaše, pa kažu - ja sam kupio po većoj ceni, da li sam novac izgubio? Naravno, ništa niste izgubili dok ne prodate. Ako nemate nameru sada da prodate, onda niste izgubili ništa", rekao je Hristov.