"Trgovci nikada nemaju meru": Da li se i kako menja maloprodaja u Srbiji
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Pojedini maloprodajni lanci u regionu zatvaraju neke svoje prodavnice, optimizuju mreže, prodaju deo imovine dok se istovremeno bore za svakog kupca i svaki procenat marže. U Srbiji promet u maloprodaji i dalje raste, ali globalne tenzije, suša, skuplja proizvodnja i neizvesne cene hrane otvaraju novo pitanje - koliko prostora trgovci još imaju da apsorbuju udare, a da ih na kraju ne plate potrošači.
Maloprodaja u Srbiji realno raste, a statistike pokazuju u prvih šest meseci ove godine čak za sedam odsto.
Istovremeno, veliki trgovci govore o pritisku na njihovu profitabilnost, pa se postavlja pitanje kako je moguće da promet raste, a da poslovanje trgovaca postaje teže.
Da trgovci nikada nemaju meru kaže za Euronews Srbija ekonomista Milan Beslać, navodeći da trgovci ako im je profit ove godine bio 10 odsto, žele da on bude sledeće godine 12, 15 ili 18 odsto.
On je rekao da nije moguće da raste obim prometa, a da se smanjuje profit.
"Trgovci žele da ostvare maksimizaciju profita, što inače nije zabranjeno, samo je pitanje gde će ta granica biti postavljena, na kojoj lestvici, da mi možemo to da izdržimo kao potrošači", rekao je on.
Kada je reč o zatvaranju pojedinih prodavnica i smanjenju trgovačkih mreža, poput onoga što se dešava u Sloveniji, Beslać navodi da je pre svega tu reč o restrukturiranju poslovanja.
Povezane vesti
On navodi da se u slučaju Merkatora ne prodaje biznis, već deo imovine, odnosno nekretnina, da je kompanija tokom perioda velike ekspanzije proširila mrežu i istovremeno se značajno zadužila, a da se sada pokazalo da pojedini profitni centri ne donose dovoljno profita.
"Rešenje je zato smanjenje imovine uz očuvanje poslovanja. Postoje dva osnovna modela – poseduj i upravljaj ili iznajmi i upravljaj. Idealno je poslovati sa sopstvenom imovinom, ali kada to nije moguće, prodaja dela imovine omogućava kompaniji da smanji zaduženost, a da potom iznajmljuje potrebne kapacitete i zadrži biznis", rekao je Beslać.
Povodom zatvaranja maloprodajnih objekata Meraktora, privrednik i član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije Toplica Spasojević je za Euronews Srbija rekao da je to deo šire konsolidacije, kako u Evropi, tako i u regionu i u Srbiji.
"To su novi trendovi koji se dešavaju u maloprodaji. Vi imate ogroman pritisak od strane diskontnih lanaca, koji su promenili filozofiju maloprodaje, gde više nisu bazirani samo na nekvalitetnim, jeftinijim proizvodima. Oni ulaze u viši segment. Tu je veliki problem za klasične trgovce, kao što su Maxi, DIS i slično. Pojavom tih lanaca, Lidla, pre svega u Hrvatskoj, u mnogome je doprineo padu Agrokora u to vreme, koji nisu stigli da se prilagode. Imali su visoke marže i nisu to uspeli. Danas imate i druge trendove, rast privatnih robnih marki, a to mogu samo veliki sistemi. Dalje, online trgovina. To su sve pritisci na one klasične trgovce koje smo imali nekada, neke vrste supermarketa ili hipermarketa, oni sad polako odlaze u prošlost, ukoliko se ne promene", rekao je on.
Spasojević navodi daje Lidl sa 70 prodavnica napravio manje-više sličan promet kao Delez i Merkator S sa po više od 500 prodavnica u Srbiji.
Euronews
"Lidl je napravio preko milijardu prometa sa samo 70 prodavnica. Tu sad dolaze do izražaja sveže ideje, novi koncept privatne marke, približavanje kupcu, lojaliti programi, sve je to što sada kroz ovaj konglomerat najbolje prikazuje Lidl. Šta će biti sa Lidlom u budućnosti? Ja mislim da oni imaju najviše šanse da zavladaju tržištem, jer imaju najveći profit po jednoj prodavnici. Delez će opstati zato što ima širok program i privatnih marki i na vreme se dobro pozicionirao", rekao je on.
To, dodaje on, ne znači da neće tu doći i do prodaje viška imovine i koncentracija samo na one prodavnice koje daju najveći profit.
Povezane vesti
Marže, zatvaranje prodavnica i nova borba za kupce
Govoreći o poslovanju velikih trgovinskih lanaca, Spasojević ocenjuje da je ograničenje trgovačkih marži bilo jedan od razloga za pad profita, ali da se ključni problem nalazi u promeni tržišta i ponašanju potrošača.
"Mislim da je ograničenje marži bilo jedan od uzroka smanjenja profita, ali jednostavno drugi su im novim konceptom ukrali kupce. Lidl je ostvario oko 50 miliona profita na milijardu evra prometa, što nije lođe na milijardu prometa", rekao je Spasojević.
On smatra da zatvaranje pojedinih prodavnica se dešava kao deo procesa prilagođavanja tržištu.
"Ako ste imali profitabilnu prodavnicu, recimo, na Senjaku, a zatim vam se pored nje otvori Lidl, sigurno da neće više biti profitabilna ako joj ne promenite format i koncept, ne zaposlite prave menadžere koji će sa programima lojalnosti da budu blizu kupcu. Te male prodavnice mogu da opstanu samo ako prilagode svoju ponudu onome što se traži u tom delu gde je prodavnica, a što drugi nemaju u tom momentu", naveo je Spasojević.
Prema njegovim rečima, na delu je prestrojavanje maloprodaje u dva ešalona.
Na jednoj strani biće, dodaje on, diskontni lanci koji sve više ulaze u srednji segment, a na drugoj strani male prodavnice koje se pretvaraju u takozvane convenience stores – objekte namenjene brzoj i praktičnoj kupovini, tako da će se broj hipermarketa polako smanjivati.
"Za trgovce važi parola - prilagodi se ili nestani. To važi i za sve ostale u proizvodnom lancu, moraće da važi i za njih, ne bi trebalo da imaju posebne povlastice", zaključio je Spasojević.
Beslać kaže da sav teret ovih događanja snose potrošači.
Euronews
On se osvrnuo i na uticaj onlajn trgovine, navodeći da je ona već značajno promenila odnose na tržištu, naročito u pojedinim segmentima.
"Onlajn trgovina je zaista poremetila trgovačke odnose veleprodajnih lanaca, posebno kada je reč o dečjim igračkama, tehnici i manjim, jeftinijim uređajima. U tim segmentima je internet prodaja potisnula klasičnu trgovinu u jednom dobrom delu", rekao je Beslać.
Govoreći o dolasku Lidla na srpsko tržište, Beslać je naveo da je Lidl došao da u Srbiju da "poremeti" i snizi cene, odnosno da bude konkurencija velikim lancima.
"Međutim, to se nije dogodilo u očekivanoj meri. Lidl se relativno brzo prilagodio cenama ostalih trgovaca. I danas možete pronaći pojedine proizvode jeftinije u Lidlu, ali potrošač mora da obilazi više trgovina da bi proverio gde je proizvod jeftiniji i da li je istog kvaliteta", naveo je Beslać.
Prema njegovoj oceni, dolazak Lidla na srpsko tržište doveo je do uravnoteženja cena, ali ne do smanjenja cena ostalih trgovačkih lanaca.
Beslać je ocenio i da efekti državnog ograničavanja trgovačkih marži nisu bili isti u dva navrata kada je ta mera primenjivana.
"Prvo ograničenje nije dalo očekivane rezultate. Kada su bile ograničene cene 23 proizvoda, doprinela su povećanju cena drugih proizvoda. Ograničena je cena hleba, ali su zato peciva otišla 100 odsto i nikada se nisu vratila na prethodni nivo", rekao je Beslać.
Drugi put, kada je na spisku bilo više od 20.000 proizvoda, Beslać je rekao da je to dalo pozitivne rezultate koji se i danas osećaju zbog toga što nije došlo do naglog skoka cena posle ukidanja uredbe.
Govoreći o postupku protiv četiri trgovinska lanca zbog sumnje u dogovaranje cena, Beslać je naveo da je u slučaju kartelskog dogovaranja cena veoma teško pronaći dovoljno dokaza da je do dogovora zaista došlo.
"Ako je i bilo dogovaranja, to neće moći da se dokaže", rekao je Beslać i dodao da taj postupak koji je pokrenula Komisija za zaštitu konkurencije traje dve godine i da nikada nećemo imati epilog nego samo sumnju.
Spasojević je rekao da država može delimično da kontroliše tržište tako što će da uvede novog igrača na tržište, pre svega nekog diskontnog, navodeći da je sa pojedinim takvim lancima bilo već pregovora.
Celokupan razgovor o ovoj temi možete pogledati u priloženom videu na početku teksta.
Komentari (0)