Treba li uvesti porez na bogatstvo: Mađarska to planira, u EU se o tome priča, ali šta znači takav potez vlasti
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Mađarska će od naredne godine uvesti porez na bogatstvo, a premijer Peter Mađar najavio je da će imovina vrednija od milijardu forinti, odnosno oko 3,1 milion dolara, biti oporezovana stopom od jedan odsto. Za imovinu čija vrednost prelazi 100 milijardi forinti porez će iznositi 1,5 odsto. Postavlja se pitanje koliko ovakav model može da donese državnoj kasi i da li je ekonomski opravdan.
Nova mera deo je predizbornog obećanja mađarske vlade da će bogatiji građani preuzeti veći deo tereta javnih obaveza.
Najava dolazi u trenutku kada se u Evropi, ali i šire, ponovo intenzivira debata o tome da li najbogatiji treba dodatno da učestvuju u finansiranju države.
Mađarski premijer poručuje da će novi porez biti usmeren upravo na najimućnije građane, među kojima su i ljudi koji su tokom prethodnih godina značajno uvećali svoje bogatstvo.
Na listi mađarskog izdanja magazina Forbes trenutno se nalazi 28 ljudi čije se bogatstvo procenjuje na više od 100 milijardi forinti.
Na njenom vrhu je Lorinc Mesaroš, dugogodišnji prijatelj bivšeg premijera Viktora Orbana, čije se bogatstvo procenjuje na oko 5,5 milijardi dolara.
Unsplash/Niconor Brown
Ekonomista Aleksandar Stevanović ocenjuje za Euronews Srbija da poreski prihodi sami po sebi ne bi trebalo da budu cilj države.
Povezane vesti
"Poreski prihodi nisu svrha sami sebi. Oni služe da finansiraju određene funkcije države koje su u interesu svih njenih građana. To se može ostvariti i sa više i sa manje novca", kaže Stevanović.
Koje rešenje je efikasno?
Stevanović smatra da je taj potez mađarske vlade dosta populistički.
On napominje da svako ko je stekao bilo kakvu imovinu prethodno je morao da plati neki porez.
"Ako nije platio, onda se koriste neke druge mere", navodi on.
Prema njegovom mišljenju, ukoliko država želi da više oporezuje građane sa većim prihodima, efikasnije rešenje je progresivno oporezivanje dohotka, a ne dodatno oporezivanje same imovine.
Kao primer navodi Srbiju, gde postoji dodatno oporezivanje godišnjeg dohotka građana sa visokim primanjima.
"Ako već želimo više oporezovati one koji su više stvorili, to se radi kroz porez na dohodak. Mislim da je to mnogo pošteniji i bolji način. Imamo slične poreske stope i u nekim drugim zemljama, a oporezovati samu imovinu, ako je legalno stečena, mislim da to nije dobra stvar", kaže Stevanović.
Povezane vesti
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja nakon najave Budimpešte jeste da li bi novi porez mogao da podstakne najbogatije građane da kapital prebace u druge zemlje.
Stevanović smatra da je takav scenario moguć.
Problem, kako objašnjava, nastaje zbog toga što se imovina može prebacivati iz ličnog u korporativno vlasništvo.
"Desiće se da imovina koja bi po prirodi stvari možda bila privatna imovina ostane i dalje korporativna imovina. I slučaj je zatvoren", kaže on.
Prema njegovoj oceni, uvođenje poreza na ukupnu imovinu može tako da proizvede ponašanje koje će umanjiti efekat same mere.
Unsplash/Aaron Lefler
"Ako im je žao da daju taj jedan odsto svojoj državi, doći će do toga da imovina koja bi možda bila privatna ostane korporativna", navodi Stevanović.
"Ne treba boriti sa posledicama, nego sa uzrocima"
Stevanović kaže da fokus poreske politike ne bi trebalo da bude kažnjavanje ljudi koji su legalno stekli bogatstvo.
"Ja ne verujem da bogate ljude koji su platili sve poreze treba dodatno kažnjavati", kaže on.
On smatra da bu umesto takvih mera poput onih koje planira Mađarska, Srbija trebalo mnogo odlučnije da se bavi poreklom imovine, utajom poreza i privilegijama koje pojedinci eventualno dobijaju zahvaljujući vezama sa državom.
"Treba kazniti one koji su do bogatstva došli nelegalno, koji su izbegli da plate poreze koje je trebalo da plate", kaže Stevanović.
Za to je, dodaje, neophodna efikasna Poreska uprava, ali i pravosuđe koje će na osnovu prikupljenih dokaza moći da izrekne odgovarajuće sankcije.
Stevanović problem vidi i u privilegovanom položaju pojedinih kompanija na tržištu.
Ako neko do bogatstva dolazi zahvaljujući "burazerskim vezama", smatra on, rešenje nije nužno u dodatnom porezu na bogatstvo, već u sprečavanju države da takve privilegije uopšte omogućava.
"Država ne treba da zaliva monopole, da pravi tendere koji su pisani za jednu firmu. Onda ne biste imali ni taj problem. Opet nije problem do ljudi koji su stekli, nego do onih koji su to podsticali i omogućavali", kaže ekonomista.
On poručuje da se nikad ne treba boriti sa posledicama, nego sa uzrocima.
Evropska debata o porezu na bogatstvo
Porez na bogatstvo nije nov koncept, a ideja da najbogatiji građani treba da daju veći doprinos javnim finansijama poslednjih godina dobija sve veću podršku u pojedinim evropskim zemljama.
Zagovornici takvih mera tvrde da bi dodatno oporezivanje najimućnijih moglo da smanji nejednakost i obezbedi novac za javne potrebe. Kritičari, međutim, upozoravaju na mogućnost odliva kapitala, komplikovanu procenu vrednosti imovine i izbegavanje poreza kroz promenu vlasničke strukture.
Stevanović je skeptičan prema ideji da Srbija treba nekritički da preuzima poreske modele pojedinih zemalja Evropske unije koje imaju problem sa budžetom i nezadovoljstvom svog stanovništva.
"Ako treba od nekog da primamo savete, to bi trebalo iz EU pimiti od Poljaka, Čeha, Estonaca, dakle zemalja koje su uspešne, koje se razvijaju i nemaju probleme stare Evrope", kaže on.
Prema njegovoj oceni, ključni problem nije u tome koliko dodatno oporezovati bogate, već kako napraviti sistem u kojem će pravila važiti jednako za sve i u kojem će se sprečavati nastanak monopola.
Komentari (0)