Bitkoin porastao na 48.554 evra, vrednost bajnens koina skočila za 6,7 odsto Er Srbija od danas uspostavlja direktnu avio-liniju od Beograda do Mostara

Top tagovi

Kosovo i Metohija Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Biznis vesti

Najbizarnije zaplene na granici - šverceri u pelenama krili zlato, a telefone među mrtvačkim sanducima

Komentari

Autor: Zlatica Radović

17/01/2022

17:37

Najbizarnije zaplene na granici - šverceri u pelenama krili zlato, a telefone među mrtvačkim sanducima - Copyright Tanjug/Uprava Carine Republike Srbije, Uprava Carine

veličina teksta

Aa Aa

Osim zaplene više od 600 kilograma droge i oko 3,5 miliona evra vrednosti novca, carinici su tokom 2021. sprečili šverc najrazličitije robe - od mini-libela, rezanog cveća i ruža, preko kolekcije italijanskih vina do "pevajućih tibetanskih posuda" i snajpera. Krijumčari su se na razne načine trudili da nadmudre carinike, pa su telefone krili u mrtvačkim sanducima, sredstva za potenciju u kutijama od baklave, a zlato u pakovanju dečijih pelena. Šverceri su devize pokušali da prenesu u torbici za prvu pomoć, u koferu sa duplim dnom, ali i u dušeku.

U Upravi carina kažu da su ove godine ostvarili značajan rezultat u naplati dažbina, jer je vrednost zaplena za oko milijardu evra veća nego lane što je rast od 21,5 odsto. Zabeleženi rezultat bolji je i u odnosu na godinu pre epidemije za 15 odsto, pa je vrednost zaplenjene robe i novca veća za oko 785 miliona evra nego u 2019. godini.

A kao što se trude da zakamufliraju sve tragove robe koja nije dozvoljena za prenos, šverceri smišljaju i najneverovatnije izgovore kako su se ti proizvodi našli u njihovom prtljagu. Najčešće se pravdaju da nisu znali da ta količina ili vrsta robe nije dozvoljena, kao i da nije za prodaju, već za ličnu upotrebu ili poklon. Tako je jedan putnik u autobusu koji je saobraćao iz Nemačke za Tursku rekao da je 5.000 mini-libela kupio kao novogodišnji poklon za poznanike i prijatelje, dok je drugi, kada su mu carinici pronašli 225 tompusa čija je vrednost procenjena na više od milion dinara, rekao da je kubanske cigarete kupio, jer je astmatičar, pa ga njihovo korišćenje navodno smiruje.

Nemirno sletanje "sakrilo" ogrlicu od 11.500 evra

U moru neverovatnih izgovora za krijumčarenje koje carinici svakodnevno imaju prilike da čuju, izdvojilo se - nemirno sletanje aviona.

"U Beograd je 16. aprila iz Ljubljane doputovala putnica koja je kao razlog zbog kog nije prijavila da u zemlju unosi ogrlicu vrednu skoro 11.500 evra navela nemirno sletanje aviona. Zbog toga je, kako je navela, bila rasejana kada je trebalo da se odluči za odgovarajući kontrolni prolaz i tako je praktično ''zalutala'' u zeleni prolaz koji je namenjen putnicima koji nemaju ništa da prijave", kažu u Upravi carina.

Dežurni službenici su detaljno pregledali prtljag i u njemu pronašli kutiju brendiranog nakita sa pratećom dokumentacijom, dok je zlatna ogrlica bila na njenom vratu. Carinici ističu da putnici imaju pravo u zemlju da unesu i vrednije stvari, ali da moraju da ih prijave i da za njih plate uvozne dažbine. Roba čija vrednost ne prelazi 3.000 evra može biti ocarinjena na samom prelazu uz jedinstvenu stopu carine od 10 odsto, dok se ona čija vrednost prelazi taj iznos carini u redovnom carinskom postupku.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Druga zaplena zlatnog nakita bila je posebno interesantna, zbog mesta na kojem je sakriven. U februaru su carinici na graničnom prelazu Gradina u pakovanju bebi pelena pronašli ogrlice i narukvice najfinije izrade teže od 300 grama, a čija je vrednost procenjena na oko 700.000 dinara.

Krajem godine na aerodromu "Konstatntin Veliki" u Nišu otkriven je kofer pun srebrnog prstenja, ogrlica, narukvica, privezaka, koji su bili zapakovani u posebne vrećice, spremni za prodaju, kao i pločica, alata i raznog poludragog kamenja, pa je ukupna vrednost prekršaja procenjena na gotovo 6.000 evra. Osim nakita u prtljagu se našao i jedan set od sedam pevajućih tibetanskih posuda, za čiju se izradu koristi sedam do deset različitih metala, među kojima i srebro, zlato i bronza.

carina.rs • Euronews Serbia

Na Horgošu je u septembru sprečen šverc 32 prenosiva računara koje su Vrščanin (26) i njegova dva saputnika koji su putovali iz Švedske pokušali da unesu u Srbiju, sakrivene ispod ćebeta. Svaki uređaj je bio upakovan u kutiju, a putnik koji se prijavio kao vlasnik je rekao da mu nije jasno zašto je tu robu trebalo da prijavi. Vrednost otkrivenih računara je veća od 20.000 dolara, a policija je podnela krivičnu prijavu za delo - nedozvoljena trgovina.

U prtljagu putnika na aerodromu u Nišu otkriven je snajper i digitalni uređaj za osmatranje i termovizijsku kameru, koji košta oko 4.000 evra. Srpski državljanin (47) koji je doputovao iz Dortmunda, je pre ukrcavanja na let, sa tom opremom u torbama uspeo da prođe sve aerodromske, policijske i carinske kontrole u Nemačkoj.

Među brojnim prekršajima, koje su carinici otkrili tokom prvomajskih praznika na nekoliko graničnih prelaza, po svojoj bizarnosti izdvajaju se telefoni krijumčareni u vozilu za prevoz pokojnika.

Carnici su u više navrata otkrili i krijumčare životinja, a tokom jedne od poslednjih zaplena pronašli su više od 100 ptica, među kojima je bilo i retkih vrsta. Na graničnom prelazu Sremska Rača sprečen je pokušaj krijumčarenja 18 papagaja, po dve grlice i pauna, deset ukrasnih koka, i nekoliko kanarinaca. U Upravi carine kažu da su ptice prevožene u nehumanim uslovima, u kutijama i kavezima u ptrljažniku i da su tri fazana uginula.

Mirišljavi tovar iz Holandije je osim prijavljenih 19.500 komada saksijskog i rezanog cveća imao pet puta više ruža i hruzantema. Uvoznik se "zabrojao", pa je u skladište dopremio više od 100.000 biljaka ali carinike nije uspeo da prevari.

Drogu krili u labelu, ali i u kesi sa smećem

Tokom 2021. zaplenjeno je i više od 613 kilograma raznih narkotika, skrivenih uglavnom u konstrukcijama vozila duplom dnu, stranicama i manjim šupljinama. Na Gradini je tako u avgustu zaplenjeno više od 13 kilograma heroina skrivenog u prostor za bateriju jednog luksuznog "porše hibrida".

Kruijumčari drogu pokušavaju da prenesu i u ambalaži od soka, kozmetike ili hrane

"Pojedini putnici ne odustaju od sakrivanja malih količina različitih narkotika, za takozvanu "ličnu upotrebu", na potpuno neverovatnim mestima, gde ih verovatno niko, osim iskusnih carinika ne bi nikada ni tražio. Jedna od takvih zaplena je bila u maju na Gradini kada su carinici, u saradnji sa policijom, pronalazili paketiće marihuane, kokaina, hašiša i semena indijske konoplje u labelu za usne, kutiji žvakaćih guma, tetrapaku punom soka i u kesi sa smećem", navode u Upravi carina.

Carinici su u septembru na ispostavi Pošta Beograd osujetili pokušaj krijumčarenja 239 antikvitetnih kovanica od kojih pojedine predstavljaju nacionalno blago. Slučaj je otkriven tokom kontrole izvoznog carinjenja pošiljke koja je iz Vršca upućena primaocu u Velikoj Britaniji, a u kojoj je bio je prijavljen časopis ''Lumina'' težak 350 grama.

Detaljnim pregledom pošiljke utvrđeno je da je unutrašnjost časopisa izdubljena sa namerom da se napravi skrovito mesto za krijumčarenje. Carinici su iz tog udubljenja izvadili nekoliko kesica punih antikvitetnog novca velike kulturne i umetničke vrednosti, a među njima se našla i kovanica kralja Radoslava iz 1228. godine koja se smatra nacionalnim blagom.

Da bi se neka umetnina iznela iz zemlje, u carinskom postupku se mora priložiti dokaz da predmet nije deo kulturno-istorijskog blaga, a da bi se takvo uverenje dobilo, potrebno je da se građani obrate nadležnim institucijama u zavisnosti od predmeta koji žele privremeno ili trajno da iznesu iz zemlje.

"Dozvola Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture potrebna je ne samo za izvoz slika, crteža, skulptura i ostalih umetničkih tvorevina poznatih i nepoznatih autora, već i za izvoz svih predmeta starijih od 50 godina: nameštaja, posuđa, novca, automobila. Ukoliko je reč o knjigama i publikacijama, dozvolu za iznos izdaje Narodna biblioteka Srbije, kojoj se mora podneti odgovarajući zahtev sa popisom naslova, autora i godine izdanja, kako bi bilo moguće utvrditi da li neka od navedenih knjiga predstavlja zaštićeno kulturno dobro", objašnjavaju u Upravi carina.