Klimatski udar na ekonomiju EU: Kako će suša i ekstremne vrućine pogoditi proizvodnju i cene hrane
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ekstremni toplotni talasi i suša koji ovog leta pogađaju velike delove Evrope mogli bi gotovo u potpunosti da ponište očekivani ekonomski rast Evropske unije, pokazuje studija holandske Triodos banke. Prema izveštaju ove banke, specijalizovane za održive projekte, poremećaji izazvani vrućinama umanjiće BDP Evropske unije u 2026. za oko jedan odsto, što odgovara direktnom ekonomskom gubitku od oko 180 milijardi evra.
Docentkinja na Fakultetu FEFA Ivanom Todorović kaže za Euronews Srbija da je trenutna projekcija rasta Evropske unije od 1,1 odsto sačinjena pre ektremnih vremenskih uslova koji su se desili.
"Ono što jeste korigovalo projekciju naniže jesu geopolitičke tenzije, očekivani rast cena energenata, ali klimatski faktori kao takvi nisu obuhvaćeni, već samo ono što se prilikom, baznih projekcija radi, a to je uzimanje nekih ili do sada poznatih efekata, ono što je bilo poznato negde do polovine maja, ili nekih efekata koji mogu da budu gotovo izvesno očekivani. To jeste bio pad poljoprivredne proizvodnje, lošija poljoprivredna sezona, ali ne u ovom obliku u kojem to vidimo sada", rekla je ona.
Kada je reč o proizvodnji, Todorović kaže da je to jedan od gubitaka po osnovu klimatskih faktora koji može da se nadomesti.
"Vi ćete izgubiti deo proizvodnje sada, tokom leta, ali taj deo proizvodnje se može nadoknaditi kasnije, tokom oktobra, novembra, u određenim segmentima. Tamo gde govorimo o poljoprivredi, o turizmu, tu prosto povratka nema, ili o industriji vina, recimo. Ali kada govorimo o produktivnosti u nekim industrijskim sektorima, to je nešto što će se tokom vremena nadoknaditi", navela je ona.
Koje grane trpe najbrži i najveći udarac?
Zbog visokih temperatura najugroženija je poljoprivreda, a zatim transport.
Euronews Srbija
Ona je, međutim, navela da se ne slaže sa konstatacijom da vremenski uslovi obrisati ekonomski rast.
Povezane vesti
"Deo rasta hoće patiti, ali dobar deo će biti nadoknađen. I druga stvar - neće se sve desiti u jednoj godini", rekla je ona i ocenila da je pad od 180 milijardi evra koji se pominje u izveštaju previše za jednu godinu i da je moguć u nekom dužem vremenskom periodu.
Ona je objasnila da će transport imati negativne efekte, ali da će se deo transporta nadomestiti.
"Možda ne rečnim transportom, ali železničkim, drumskim. Ono što će uticati na BDP će se realizovati na kraju, a ono što će biti možda trajno izgubljeno jeste prihod po osnovu, na primer, rečnog saobraćaja", objasnila je ona.
Prema njenim rečima, postoje industrijske grane gde su gubici nepovratni.
"Ukoliko sada, zbog ekstremnih suša, izgubite deo prinosa od kukuruza, to je nenadoknadivo. Ukoliko u Francuskoj, kao što se predviđa, dođe do pada proizvodnje grožđa, posledično vina, i svih potencijalnih efekata na ugostiteljstvo, turizam, takođe, efekti su bespovratni. Ako izgubite noćenja u skijalištima zato što je došlo do rasta temperature, vi to ne možete nadoknaditi", rekla je Todorović.
Hoće li hrana poskupeti?
Klimatske nepogode će, kaže sagovornica Euronews Srbija, uticati na rast cene hrane.
"Definitivno će doći do rasta svetskog indeksa cena hrane, posebno onog koji je vezan za žitarice, jer to je onaj deo koji će biti pogođen", rekla je Todorović.
Povezane vesti
Ono što je dobro sa aspekta Srbije, navodi ona, to je da u maju nije bilo suša i da je povrće bilo dosta bolje nego što je bilo očekivano.
Todorović kaže da su za sada cene hrane ključni dezinfatorni faktor u Srbiji što se, dodaje ona, videlo u nedavnom izveštaju Narodne banke Srbije.
"Ono što će se desiti kasnije jeste da ćemo po osnovu rasta cena žitarica imati inflatorne pritiske, i posledično po osnovu rasta cena mesa, pošto će isto od ekstremnih suša negativne efekte imati stočarstvo", zaključila je sagovornica Euronews Srbija.
Komentari (0)