Visoke temperature i suša povećavaju rizik od požara u Srbiji: Pojedini krajevi zemlje su u velikoj opasnosti
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Visoke temperature i sušni talas izazvali su seriju požara u evropskim državama – Španiji, Francuskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Vatra guta hektare šuma, a desetine hiljada građana bilo je prinuđeno na evakuaciju. I Srbija poslednjih dana beleži rekordno visoke temperature.
O rizicima, najugroženijim delovima zemlje i merama prevencije za Euronews Srbija govorio je docent na Fakultetu bezbednosti Miloš Tomić.
Tomić ističe da suša povećava ranjivost, ali da u 90 odsto slučajeva požare izazivaju ljudi, te da je ključno smanjiti vreme od izbijanja do gašenja i podići svest građana.
Rizik u Srbiji i sistem zaštite
Tomić ocenjuje da se Srbija nalazi u zoni pogođenoj klimatskim promenama.
"Mi se nalazimo u ovoj zoni koja je zahvaćena klimatskim promenama, konkretno elementarna nepogoda suša koja je pogodila ovaj deo Balkanskog poluostrva. Srbija se nalazi u samom centru, tako da usred povišene temperature dolazi do isušivanja biljnog pokrivača, i naravno, to je jedan od elemenata, odnosno ranjivost je povećana", rekao je Tomić.
MUP Srbije
Sistem zaštite od požara deo je sistema nacionalne bezbednosti i zahteva koordinaciju od republičkog do lokalnog nivoa. Najvažnije je, kaže, smanjiti vreme od izbijanja do gašenja.
"Najvažnije je da se smanji onaj trenutak od izbijanja požara do njegovog gašenja da ne bismo bili u situaciji kao što se sada ovo dešava u samoj Francuskoj i Španiji, gde usled ekstremnih vetrova dolazi do širenja požara na velike površine", kaže Tomić.
Povezane vesti
Ljudski faktor i najugroženiji delovi zemlje
Suša doprinosi brzom širenju, ali nije dovoljna sama po sebi.
"Podaci pokazuju da u čak 90 odsto slučajeva požar izazivaju ljudi usled nekih svojih aktivnosti koje nisu pravilne, odnosno paljenje vatre na otvorenom je strogo zabranjeno... Usled nepažnje, jedan opušak može da napravi veliku katastrofu", kaže Tomić.
Najugroženiji su južni i jugoistočni delovi Srbije.
"U ovom trenutku su najugroženiji južni i jugoistočni delovi Srbije, pogotovo zbog tih nepristupačnih terena, a takođe i zbog sve veće neobrađenosti. Velike površine se ne obrađuju. Zahvata to nisko rastinje koje usled visokih temperatura se isušuje i, naravno, biva jako podložno paljenju", kaže on.
MUP Srbije
Tomić ističe potrebu za preventivnim merama i uticajem na svest građana, posebno poljoprivrednika da ne pale biljne ostatke. Klimatske promene čine ovakva leta učestalijim, pa je edukacija neophodna.
"Ova leta će biti sve učestalija. Klimatske promene su nešto što postaje deo našeg svakodnevnog života. Mi se moramo prilagoditi, uticaj na bezbednosnu kulturu - da sebe zaštitimo, a štiteći sebe, štitićemo i ljude u našoj okolini i, naravno, životnu sredinu. Jer, kao što vidite, priroda ne prašta", rekao je Tomić.
Ako građani primete požar koji ne mogu sami da ugase, obavezno treba da jave na broj 193.
Povezane vesti
"Nadležna vatrogasno-spasilačka jedinica će izaći na teren i ugasiće taj požar. Naša država raspolaže jako dobrim kapacitetima, i materijalno-tehničkim i ljudskim kapacitetima. Naravno, postoji tu i prostora za dalje usavršavanje i zapošljavanje novih kadrova", objašnjava Tomić.
Komentari (0)