Sumnje na teška krivična dela i pitanja o stručnosti: Ćorda i Milović o hapšenju Marka Krička i Boška Sekulovića
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Marko Kričak i načelnik Službe za suzbijanje kriminala (SSK) Boško Sekulović zadržani su do 48 časova zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja i mučenje u vezi sa postupanjem nakon ubistva u restoranu "27" na Senjaku 12. maja. Prema navodima tužilaštva, postoji sumnja da su oni postupali na štetu bivšeg šefa beogradske policije Veselina Milića u sklopu ispitivanja u pomenutom slučaju.
Advokat Stefan Ćorda i pukovnik policije u penziji Milan Milović analizirali su za Euronews Srbija pravne korake, moguć uticaj na postupak protiv Milića i sistemske propuste u kadriranju u policiji.
Ćorda ističe da je reč o teškim delima sa zaprećenim kaznama do 12 godina i da hronologija hapšenja ukazuje na vezu sa političkim promenama, dok Milović kritikuje postavljanje na funkcije bez adekvatnog obrazovanja i poziva na transparentnost i stručnost.
Optužbe i naredni procesni koraci
Ćorda objašnjava da se Kričku i Sekuloviću stavljaju na teret teška krivična dela.
"Krivična dela koja se okrivljenom Kričku i njegovom saradniku stavljaju na teret su prvo dosta teška krivična dela, s obzirom da su propisane kazne od 2 do 12 godina, odnosno 2 do 10 godina ako je reč o mučenju od strane službenika policije. Pitanje je sada šta je to što Više javno tužilaštvo u Beogradu nije znalo u maju i junu, pa i u julu, nakon ove krivične prijave Milića, do danas", kaže on.
Euronews Srbija
On dodaje da je jasno kako se ovo delo dokazuje.
"Ovo delo se dokazuje na osnovu nekih pisanih naredbi, ako postoje od tužilaštva, i eventualno izjava svedoka, i samog osumnjičenog", kaže Ćorda.
On napominje da je nakon 48 sati zadržavanja sledeće saslušanje, nakon čega tužilaštvo može predložiti pritvor do 30 dana, a sud odlučuje. Ako budu pritvoreni, istraga se mora završiti u roku od šest meseci.
"Za osnovni oblik su propisane kazne od 2 do 8 godina, odnosno 2 do 12 godina, i za najteže oblike dela mogu ići do 15 godina. Dok za ovo krivično delo mučenja, odnosno zlostavljanje i mučenje, iz člana 137, propisana je kazna zatvora od 2 do 10 godina kada ga izvrši službeno lice", dodaje Ćorda.
Povezanost sa slučajem Senjak i širi krug odgovornosti
Ćorda ukazuje na hronologiju i ranije prijave koje nisu rezultirale postupcima.
"Ako pogledate hronologiju događaja, Marku Kričku se takođe stavljalo na teret, i podneta je krivična prijava i avgusta 2025. godine, zbog navodnog mučenja Nikoline Sinđelić, pa se u tom postupku nije ništa radilo. Imate neke Kričkove saradnike koji su takođe optuživani za mučenje studenata, pa ste dobili situaciju da se protiv jedne od nih, mislim da je Repac, postupak završio oportunitetom", navodi Ćorda.
On ističe da je rad tužilaštva koincidirao sa rezultatima izbora.
"Imali smo jednu vrstu kontinuiranog postupanja, ili neažurnog postupanja, u ovih proteklih godinu i 4-5 meseci, a onda odjedanput, naprasno, sedam dana od promene političke se dešavaju stvari da hapsite ipak najviše policijske službenike", objašnjava Ćorda.
On ocenjuje da ovakav razvoj pogoduje odbrani Milića, čije suđenje počinje 9. novembra.
"Naravno da će odbrana koristiti i ove činjenice kao argumente", rekao je i dodao:
"Suštinski, ovakav razvoj događaja nema dileme da pogoduje odbrani Milića u tom postupku, ističe Ćorda.
Kadrovi, obrazovanje i politički uticaj u policiji
Milović postavlja pitanje kriterijuma za postavljenje Krička.
"Postavlja se pitanje: na osnovu čega, na osnovu kojih kriterijuma je uopšte Marko Kričak postavljen na mesto načelnika UKP-a? Vi ste bukvalno treći, četvrti čovek u hijerarhiji Ministarstva unutrašnjih poslova bez ikakvog obrazovanja, sa samo par godina radnog staža u Bezbednosno-informativnoj agenciji. On se okružio ljudima koji su bili, kao i on, nestručni", kaže Milović.
Euronews Srbija
On objašnjava da metode mučenja nisu deo policijskog obrazovanja.
"Mi u policijskim školama ne znamo za ispitivanje putem mučenja. Vi kaišem nekog bijete da bi on nešto priznao što nije uradio ili što nije video. Te metode mi ne učimo. Mi znamo kako se putem razgovora, putem govora tela, unakrsnim ispitivanjem, dođe do informacija. Taj metod je prevaziđen u 19. veku", dodaje Milović.
Milović ističe da policija ima dobre sisteme, ali da političko kadriranje i nepridržavanje hijerarhije dovode do problema, te da se poverenje može vratiti biranjem stručnih kadrova, proverom diploma i imovine.
Emisiju u celosti pogledajte u video prilogu
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)