Traženje informacija od javnog značaja: Transparentan uvid u rad institucija, ali i unosan biznis
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Traženje informacija od javnog značaja od organa vlasti, osim što omogućava transparentan uvid u rad institucija, štiti prava ljudi i kontroliše tokove novca, za deo građana postalo je unosan biznis.
Svako ko tražene informacije ne dobije u zakonski propisanom roku ima pravo na naknadu štete. Kako je fizički nemoguće odgovoriti na hiljade dostavljenih zahteva, njihov broj je u proteklih nekoliko godina uvećan više od tri puta.
Zakonski rok za dostavljanje informacija od javnog značaja je 15 dana od podnošenja zahteva, ali za deo advokata i nekoliko stotina građana koji gotovo svakodnevno insistiraju na dobijanju podataka ključan je 16. dan.
Cilj šeme i jeste da do dostavljanja informacija ne dođe u zakonskom roku, zbog čega se najčešće targetiraju manji organi, sa najslabijim tehničkim i logističkim kapacitetima.
"Zamislite seosku mesnu zajednicu negde na jugu ili istoku Srbije, u selu sa 20 do 30 stanovnika, gde je sekretar mesne zajednice najmlađi stanovnik, sa nešto više od 70 godina. Neko vam pošalje zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i traži da mu odgovor dostavite mejlom, a ljudi nemaju internet, nemaju kompjuter niti znaju da ga koriste. I to je masovna pojava", kaže savetnik poverenika za informacije od javnog značaja Milan Marinović.
Sledeća adresa jeste poverenik koji može izdati prekršajni nalog za nepostupanje u definisanom roku. Ukoliko poverenik ne odluči, pokreće se upravni spor, koji može rezultirati isplatom novca za advokatske troškove. Takvih slučajeva je, kažu upućeni, na hiljade.
"Šteta bi se dokazivala u svakom konkretnom slučaju.Nemoguće je reći koliko bi ta šteta iznosila, ali bi svakako ona predstavljala umanjenje imovine do koje je došlo zato što neko nije dobio neku informaciju od javnog značaja u zakonskom roku. Naravno, taj zahtev može da podnese on sam, može preko advokata. Ukoliko podnese preko advokata, svakako taj advokat ima pravo da naplati svoje troškove", kaže advokat Boško Žurić.
"Poverenik je do sada naložio prvostepenim organima vlasti da plate skoro 100 miliona dinara. Iz kase poverenika je do sada plaćeno nepunih 10 miliona dinara", kaže Marinović.
Nulti pacijent primećen je 2022. godine, kada su na snagu stupile izmene zakona kojima je uklonjen član 13, koji se odnosi na zloupotrebu prava na pristup informacijama, objašnjava Marinović.
Dodatni problem bila je promena stava Upravnog suda da stranka u postupku po žalbi nema pravo na naknadu troškova advokatskog zastupanja.
"Mi smo inicirali izmenu zakona gde smo predložili svega nekoliko članova, ali suštinski član glasi, i veoma kratko: u postupku po žalbi u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja, svaka strana snosi svoje troškove. I to bi sprečilo 95 odsto zloupotreba", kaže Marinović.
Potencijalno usvajanje izmena zakona moraće da sačeka formiranje novog saziva Narodne skupštine, a prema trenutnoj računici, dok se propis nađe pred poslanicima, džepovi onih koji su skloni malverzacijama biće puni za više miliona dinara.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)