Evropa na ispitu transparentnosti plata: Samo devet odsto poslodavaca potpuno spremno, a rok je jun
Komentari
07/03/2026
-17:30
Žene u EU zarađuju 89 evra za svakih 100 evra koje zarade muškarci, što znači da u proseku zarađuju 11 odsto manje, prema podacima Eurostata za 2024. godinu. EU nastoji da ojača princip jednake plate za jednak rad između muškaraca i žena kroz novu Direktivu o transparentnosti plata. Države članice moraju da uključe ovu direktivu u svoje nacionalne zakone do 7. juna 2026. godine.
Od januara 2026. godine, devet od 27 zemalja još uvek nije preduzelo nikakve korake ka sprovođenju direktive, prema Addleshaw Goddard praćenju implementacije.
Istraživanje Mercer Global Pay Transparency za 2026. godinu pokazalo je da samo devet odsto poslodavaca sa sedištem u Evropi ima potpunu strategiju transparentnosti plata, dok se približava rok za primenu EU Direktive o transparentnosti plata, prenosi Euronews.
Istraživanje prikuplja uvide od više od 1.600 multinacionalnih organizacija u 60 tržišta. Sprovedeno je od septembra do oktobra 2025. godine među HR stručnjacima, menadžerima za nagrađivanje zaposlenih i poslovnim liderima iz organizacija širom sveta.
Koje zemlje u Evropi su bolje pripremljene za uvođenje transparentnosti plata? I koji su glavni pokretači i izazovi?
U Evropi je skoro polovina ispitanika (49 odsto) rekla da je saglasna ili u potpunosti saglasna sa tvrdnjom da je njihova kompanija "spremna za uticaj globalnih zahteva za transparentnost plata".
Među 11 evropskih zemalja, spremnost za transparentnost plata kretala se od 36 odsto u Francuskoj i Belgiji do 63 odsto u Španiji, zatim 60 odsto u Švajcarskoj i 59 odsto u Holandiji.
Povezane vesti
Turska (46 odsto) i Italija (41 odsto) takođe su bile ispod evropskog proseka. U Nemačkoj je taj procenat iznosio 54 odsto, a u Ujedinjenom Kraljevstvu 51 odsto.
Za poređenje, globalni prosek je 50 odsto, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama 51 odsto.
Visoka spremnost u nordijskim zemljama
Izveštaj naglašava da se unutar Evrope nordijske zemlje — Danska, Finska, Norveška i Švedska — izdvajaju po relativno visokom nivou spremnosti za uvođenje transparentnosti plata.
"Na razlike između zemalja utiču faktori kao što su veličina organizacije, strateški pristup i regionalni obim poslovanja", rekla je Lusje Provera, liderka za jednakost plata u Evropi i Ujedinjenom Kraljevstvu u kompaniji Mercer, za Euronews Business.
Na primer, ona je navela da Francuska ima relativno nizak nivo spremnosti od 36 odsto.
Veće organizacije su češće u Francuskoj – 29 odsto kompanija ima 50.000 ili više zaposlenih, u poređenju sa 21 odsto na nivou EU.
"Ovakva veća organizaciona skala povećava složenost sprovođenja globalnih politika, što može usporiti spremnost", rekla je ona.
Povezane vesti
Nasuprot tome, Španija pokazuje veću spremnost od 55 odsto. Španske kompanije su uglavnom manje – 23 odsto ima manje od 1.000 zaposlenih, dok samo 18 odsto ima više od 50.000 zaposlenih, što može omogućiti brže prilagođavanje.
Provera je objasnila da je veća spremnost u Holandiji posledica "velikog udela multinacionalnih kompanija (84,8 odsto) i snažnog uključivanja HR rukovodstva (89,1 odsto učešća), što podržava efikasnu primenu".
Kada su ispitanici upitani: "U kojoj ste fazi razvoja strategije i pristupa na nivou kompanije u vezi sa transparentnošću plata?", dobijeni su detaljniji rezultati.
Povezane vesti
Samo devet odsto kompanija u Evropi navelo je da je već razvilo i sprovelo strategiju i pristup. Čak 46 odsto je reklo da trenutno razvija svoju strategiju i pristup. Još 24 odsto izjavilo je da su usaglasili strategiju, ali da su i dalje u procesu njenog sprovođenja.
Kada se posmatra zajednički udeo kompanija koje su "razvile i implementirale" strategiju i onih koje je "trenutno razvijaju", Poljska (65 odsto) i Nemačka (64 odsto) su iznad evropskog proseka od 55 odsto, dok Švajcarska beleži najniži nivo – 39 odsto.
Švajcarska (16 odsto) je takođe blizu Turske (17 odsto) po udelu ispitanika koji su rekli da "još nisu započeli proces i ne planiraju da počnu u narednih 12 meseci". Taj udeo je značajno niži u zemljama EU koje su obuhvaćene istraživanjem.
"Razlike među državama članicama EU pod uticajem su institucionalnih okvira, ekonomskih uslova i modela upravljanja", rekla je Lusje Provera.
Koji su glavni izazovi?
Na globalnom nivou, najveći izazov u uvođenju transparentnosti plata je usklađivanje ili edukacija lidera (53 odsto). Zatim slede: praćenje i razumevanje globalnog zakonodavstva (45 odsto), nedovoljno razumevanje zaposlenih o programima i praksama nagrađivanja (38 odsto).
Usklađenost sa zakonima i dalje je glavni pokretač uvođenja transparentnosti plata, pri čemu skoro 90 odsto organizacija u Evropi i Ujedinjenom Kraljevstvu navodi to kao ključni motiv.
Malo više od polovine ispitanika navelo je da su angažovanje zaposlenih (56 odsto) i konkurentnost na tržištu (55 odsto) važni faktori koji utiču na transparentnost plata.
"Dok se mnoge organizacije fokusiraju na ispunjavanje zakonskih zahteva, sve veći broj ih koristi transparentnost plata kao pokretač značajnih promena, kao sredstvo za preispitivanje strukture plata, izgradnju jasnijih platnih sistema i jačanje poverenja zaposlenih i kandidata", rekao je Gordon Frost, lider za Global Rewards Solution u kompaniji Mercer.
Transparentnost u oglasima za posao
Podaci sa globalne platforme za zapošljavanje Indeed pokazuju da je UK lider među šest evropskih zemalja po transparentnosti plata, sa 70 odsto oglasa koji sadrže informacije o plati početkom 2025. godine.
Francuska je na drugom mestu sa 51 odsto oglasa koji otkrivaju platu.
U Holandiji i Irskoj udeo je između 40 odsto i 45 odsto.
Nasuprot tome, Nemačka (16 odsto) i Italija (19 odsto) znatno zaostaju, sa manje od jednog od pet oglasa koji sadrže detalje o plati.
Komentari (0)