"Građani ostali između banaka, sudova i pravne neujednačenosti": Jesu li troškovi obrade kredita zakoniti?

Pitanje naplate troškova obrade kredita ponovo je aktuelno, pa se postavlja pitanje zašto još postoji dilema o tome. Upućeni objašnjavaju za Euronews Srbija da je jedna sudska odluke najpre dovele do toga da su građani tužili banke zbog naplate tih troškova i da su im ta sredstva banke vratile, a posle nekoliko godina druga sudska odluka preokrenula je taj ciklus u korist banaka, pa su isplaćeni novac morali da vrate sa kamatom. 

Ono što danas najviše zbunjuje građane jeste činjenica da su mnogi tužili banke, dobili spor, naplatili novac, a sada taj isti novac moraju da vrate i to sa kamatom, kaže za Euronews Srbija finansijski strateg Vladimir Vasić. 

"Problem je nastao jer su godinama postojala različita sudska tumačenja oko troškova obrade kredita, a Vrhovni sud je zauzeo stav da banka ima pravo da te troškove naplati pod uslovom da su oni klijentu bili jasno prikazani pre potpisivanja ugovora. I upravo je tu suština. Ako ste unapred znali koje su vaše obaveze i na to pristali potpisom, onda je vrlo teško kasnije osporavati ono što je ugovoreno", rekao je on. 

Vasić navodi da su građani, nažalost, ostali između banaka, sudova i pravne neujednačenosti. 

"Jedan deo njih je verovao da je pravno pitanje definitivno rešeno u njihovu korist, ali se pokazalo da nije. Danas imamo situaciju da ljudi ne vraćaju samo glavni iznos već i zateznu kamatu, što dodatno povećava finansijski teret. Moj stav je vrlo jednostavan. U finansijama i kreditima nema najviše rizika u kamati koju vidite, već u nejasnoći koju ne razumete na vreme. Zato je najvažnije da građani pre potpisa tačno znaju šta plaćaju, po kom osnovu i pod kojim uslovima", kaže Vasić.

"Efektiva" je, kako navode u tom udruženju za Euronews Srbija, počela još 2012. i 2013. godine da se bavi pitanjem troškova obrade kredita, ističući da su u razgovorima sa profesorima prava, bivšim sudijama i advokatima došli do saznanja da banka taj trošak obrade kredita naplaćuje nezakonito, iako su banke godinama pre toga to radile.

"Mi smo tu ideju promovisali u javnosti i krenule su prve tužbe tada. Počele su da pristižu prvostepene presude, onda i pravosnažne presude", rekao je Gavrilović.

Prema njegovim rečima, sporovi su krenuli  i to pitanje je stiglo do Vrhovnog suda 2018. koji je tada zauzeo stav da banke nemaju pravo da naplaćaju trošak obrade kredita, osim ako mogu da dokažu šta čini taj trošak.

"Pošto nijedna banka u tom sporu nije to dokazala, iako je sud tražio da prikažu šta čine ti troškovi i taj novac su uzimale bezveze građanima, banke su te sporove gubile. Vrhovni sud je 2018. zauzeo stav da banke ne smeju da naplaćuju trošak obrade kredita. Tada kreće masovno utuženje banaka između 2018. i 2021. godine", rekao je on.

Worawee Meepian / Alamy / Profimedia

On je rekao da je bilo oko 200.000 tužbi protiv banaka i da je to počelo sve više da opterećuje bankare, koji su 100 odsto gubili te sporove, plaćali advokate i imali zbog toga troškove, pa su počeli da lobiraju da se to okrene i u tome su očigledno uspeli jer je 2021. Vrhovni kasacioni sud kao najviša sudska instanca u Srbiji promenio sopstveni stav.

"Dakle, 2018. je rekao - građani koji tuže dobiće banke, a onda 2021. je rekao da ipak banke imaju pravo da naplaćaju trošak obrade kredita", rekao je on i dodao da od tog trenutka deo građana počinje da gubi sporove, a deo da i dalje dobija.

Navodeći da je deo građana počeo da gubi sporove koji su bili aktuelni u tom trenutku ili su tada imali pravosnažnu presudu i banka im je čak isplatila novac za troškove obrade kredita, Gavrilović kaže da se desilo da je banka nakon promene stava uložila žalbu sudu, koji je po svom novom stavu presudio u korist banke i naložio građanima, odnosno dužniku, da vrati novac.

"Tako da se od 2021. na ovamo napravio veliki problem građanima, jer je do 2021. godine 100 odsto klijenata banaka dobijalo sporove, a od 2021. deo tih sporova su počele da dobijaju i banke i građani koji su isplaćeni taj novac moraju da vrate. Oni koji su bili u sporu u tom trenutku, oni su jednostavno izgubili sporove, a bilo je izvesno i bilo je rečeno da će te sporove da dobiju. Nije to zabuna, to je svesno napravljeno tako jer su bankari te 2021. godine vršili pritisak kako na državu, tako i očigledno i na sudstvo", rekao je Gavrilović.

"Problem nije od juče"

Gavrilović je naveo da taj problem nije od juče, da traje od 2021. godine i da mediji jednom godišnje podsete na taj veliki problem koji je Vrhovni kasacioni sud napravio građanima.

"Šta se dešava? Ništa, čeka se, pošto naredna instanca za rešavanje tog problema je Ustavni sud koji se od 2021. godine još uvek nije oglasio. Još uvek nije rekao da li je to što je sud uradio ustavno ili nije, da li će podržati građane ili banke. Ustavni sud još uvek ćuti. Tako da neka nada još uvek postoji da bi u nekom trenutku možda Ustavni sud mogao to da prelomi i da kaže da su, ipak, građani u pravu", rekao je Gavrilović. 

Najveći "udar" tužbi, kako je on objasnio, bio 2021, 2022. i 2023. godine i taj broj oštećenih se sabira od 2021.  

"Uglavnom, to se iščistilo. Ostalo je možda još određeni broj ljudi u tim sporovima", rekao je on. 

Gavrilović kaže da banke i dalje naplaćaju i trošak obrade kredita i trošak praćenja kredita. 

"To su sve nezakonite stavke i svugde u regionu, i u Bosni, i u Crnoj Gori, i u Hrvatskoj, i u Sloveniji je definitivno presuđeno da banke to ne smeju da naplaćaju. Postoji presuda Evropskog suda pravde koja kaže da banka nema pravo da naplaćuje trošak obrade kredita, osim ako ne može da dokaže šta čini taj trošak, a nijedna banka to nikad u Srbiji nije dokazala", rekao je on. 

Povodom tog pitanja, Narodna banka Srbije oglasila se još 2021. godine kada je pozvala na doslednu i zdravorazumsku primenu dopune pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda. 

Te iste godine je u odgovoru na pitanje Tanjuga saopštila da je stav Narodne banke Srbije javnosti dobro poznat i više puta ponavljan od samog početka – banka ima pravo da, pored kamate, naplaćuje naknade i troškove, pod uslovom da su te naknade i troškovi uključeni u obračun efektivne kamatne stope, dakle u ukupnu cenu kredita, a kako bi svaki klijent mogao da uporedi ponude različitih banaka. 

"Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga i podzakonskim propisima donetim na osnovu tog zakona jasno su prepoznati ti troškovi i naknade kao dozvoljeni i precizirano kako se prikazuju i obračunavaju. Da je smatrao da su nedozvoljeni, zakonodavac svakako ne bi navodio da su, između ostalog, i naknade i troškovi elementi ugovora o kreditu", navela je 2021. godine NBS.