Završena prolećna setva u većem delu Srbije: Kakav prinos se očekuje i ima li dovoljno đubriva

Prolećena setva je završena u većem delu Srbije. Poljoprivrednici su uspeli da na vreme obave posao u neizvesnim okolnostima, upravo zbog globalnih sukoba. Država je obezbedila dizel po povoljnijim cenama, a mnogi su imali đubrivo u rezervi. Međutim, stanje na tržištu diktiraće vremenski uslovi, ali i razvoj situacije na Bliskom istoku, dok se na berzama već beleže neke oscilacije.  Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za Euronews Srbija da je ova ekonomska godina s aspekta ratarskih kultura dobro počela, ali da je rano govoriti o prinosima s obzirom na to da je setva jarih useva praktično tek završena ili se privodi kraju.

On je napomenuo da je energetska kriza zbog sukoba na Bliskom istoku problem broj jedan na globalnom nivou i da je skok cene mineralnih đubriva naneo veliku štetu poljoprivrednim proizvođačima. 

Galetin je naveo da je za jednu solidnu prolećnu sezonu bilo dovoljno đubriva, ali da je pitanje šta će se kasnije dešavati i koliko imamo zaliha i dodao da država intervenisala i pomogla da se mineralna đubriva obezbede u količinskom smislu za jesen.

"Ako kriza na Bliskom istoku potraje, bojim se da ćemo ući u ozbiljne probleme, ne samo što se tiče mineralnih đubriva, nego i sa dizel gorivom, gde država teško može sada da ispuni ona početna obećanja o ceni dizel goriva za naše poljoprednike s obzirom na to da cena na svetskom trištu značajno raste. Možemo samo da se nadamo da se taj sukob što pre završiti i da ćemo i mi sesti na zelenu granu", kaže on. 

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku dobra vest je to što su poštovani agrorokovi što se tiče setve jarih useva i što su postojale povoljne okolnosti, pogotovo one agrometeorološke koje sve više i utiču na prinose ratarskih kultura.

"Imali smo 60 litara kiše po metru kvadratnom u aprilu, što je jedan idealan scenario za početak što se tiče ovih useva koji su tek posejani, a pogotovo za pšenicu. Tako da možemo da kažemo da je ova ekonomska godina s aspekta ratarskih kultura dobro počela. Kako će se završiti, to zavisi pre svega od vremenskih uslova, koji su toliko invazivni, toliko agresivno ugrožavaju prinose naših kultura, da je to sada već postalo problem broj jedan što se tiče naših ratara", naglasio je on.

Eho efekat na tržištu hrane 

Da se na samom početku sukoba na Bliskom istoku znalo da će se problemi reflektovati tek nešto malo kasnije kaže sagovornik Euronews Srbija.

"Dakle, ne u momentu dešavanja i zaoštravanja te krize, kao što smo imali u rusko-ukraijnskom sukob, gde je trište hrane promptno odreagovalo, vrlo naglo i veoma brzo", rekao je Galetin.

Ovoga puta, dodaje on, na trištu hrane će se to osetiti kao neki ehoefekt, nešto što će se kasnije desiti i već se sada polako dešava, a to je skok cene mineralnih đubriva.

"Gas, azot, fosfatne rude i sumpor su osnovne sirovine koje praktično najvećim delom se uvoze upravo iz ovih zemalja ratom zahvaćenog područja i kroz komunikaciju Ormuskog prolaza koji je blokiran. To je praktično nanelo veliku štetu poljoprivrednim proizvođačima", rekao je on i naveo da se mineralna đubriva uvoze, da je zato problem vrlo kompleksan i da će se tek pokazati kasnije na trištu hrane.

TANJUG/ Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

On dodaje da će to najviše praktično pogoditi zemlje koje su prehrambeno najugroženije, potpuno uvozno zavisne kao što su zemlje podsaharske Afrike.

"Naravno da će se taj efekt osetiti i u Srbiji u čijoj prosečnoj potrošačkoj korpi hrana participira sa 40 odsto. Mi smo veoma zavisni od trišta hrane i sve to može vrlo brzo i vrlo direktno i već se oseća na trištu hrane kod nas. Ako pogledamo cene tih bazičnih berzanskih roba, to su pre svega žitarice i uljarice, njihov rast u poslednje vreme nije toliko nagao kao što je bio, recimo, na početku rusko-ukrajinskog sukoba. On je vrlo spor, ali trend raste očigledno i prisutan je i to samo govori da je taj rast cena strukturne, kalkulativne prirode. Vi sada praktično imate jedan skup input kao što je dizel gorivo, pa još jedan skup input kao što je mineralno đubrivo, a to su dva najzastupljenija participanta u strukturi koštanja i cene proizvodnje poljoprivrednih roba", rekao je Galetin. 

Da je bilo dovoljno zaliha đubriva za prolećnu setu i prihranu pšenice kaže Galetin i naglašava da je to veoma bitno.

"Bojim se da je, ipak, i ta prihrana pšenice obavljena uz nešto manje mineralnih đubriva, pre svega tih azotnih đubriva, koji su najzastupljeniji u proizvodnji u toj prolećnoj kampanji, i da će se to na neki način i odraziti na žetvu. S obzirom na da su vremenski uslovi ti koji najviše utiču i da su poslednje tri godine bile izuzetno nepovoljne, uz neku srećnu okolnost, mislim da bi dobar raspored padavima i dovoljne količine padavina u potpunosti kompenzovali taj manjak đubriva koji je na našim njivama", rekao je on.

Prema njegovim rečima, koliko je potrošeno đubriva za proleću svetu znaće se za mesec, dva.

"Ali u svakom slučaju imali smo za jednu solidnu sezonu prolećnu dovoljno đubriva. Šta će se kasnije dešavati, to je pitanje", rekao je on.

Ima li dovoljno pšenice i kukuruza?

Galetin je, upitan o situaciji sa zalihama kukuruza i pšenice i sa cenama na berzama, naveo da je prošla ekonomska godina bila izuzetno loša, jedna od najlošijih u poslednjih 50 godina što se tiče samih prinosa. 

"Jedino je pšenica pobegla od te suše, imala je solidan prinos, ali i sve ostale kulture, pogotovo te jare kulture kao što su kukuruz, soja, suncokret, pa i šećerna repa, imali su značajne gubitke. U ovom trenutku, mi kukuruza imamo tek toliko da zatvorimo domaće bilansne potrebe. Imamo jedan drastičan pad izvoza ove ratarske kulture. Mi smo ranije bili prepoznati na globalnom nivou kao veliki izvoznici kukuruza. U ovom trenutku mi to nismo", rekao je on.

Prema njegovim rečima, pšenice ima sasvim dovoljno, solidnog je kvaliteta sa nivoom proteina oko 12 i više od 12 odsto, što je jedna dobra ponuda i za međunarodno tržište.

"To se vidi i po izvozu. Tako da što se tiče pšenice mi nemamo problema. Nećemo imati problema ni sa kukuruzom da zatvorimo domaće bilansne potrebe, ali što se tiče izvoza to će biti jedan veoma loš rezultat", rekao je on.

Galetin kaže da je soja definitivno ratarska kultura koja je imala najveće gubitke i najlošije je podnela sušu i nju ćemo morati da uvozimo. 

"Pre svega, sojinu sačmu kao komponentu za stočno hranivo. Sve u svemu, nije to toliko loša situacija, ali u svakom slučaju mnogo lošija od one koju smo mi navikli da imamo kao jedna regionalna agrarna sila", naveo je Galetin.