Obrenović za Euronews: Kako blokada Ormuskog moreuza i pregovori oko NIS-a kroje energetsku budućnost Srbije
Komentari04/05/2026
-20:01
Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku, zastoj u pregovorima između Sjedinjene Američke Države i Iran, kao i blokada Ormuski moreuz, nastavljaju da snažno utiču na globalno tržište energenata, gurajući cene nafte i gasa naviše. O aktuelnim kretanjima, ali i o mogućim posledicama po Srbiju, za Euronews Srbija govorio je je docent Fakulteta političkih nauka Strahinja Obrenović.
Prema njegovim rečima, trenutna situacija na svetskom energetskom tržištu ostaje neizvesna, pre svega zbog izostanka političkog rešenja sukoba koji direktno utiče na ključne transportne pravce energenata.
„I dalje nemamo konačno rešenje kada je reč o sukobu na Bliskom istoku, što se direktno reflektuje na cene nafte i naftnih derivata. Bez obzira na pokušaje da se postigne dogovor, uključujući inicijative za primirje između SAD i Irana, situacija na terenu ostaje nepromenjena“, ukazuje Obrenović.
Poseban značaj, kako objašnjava, ima blokada Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih svetskih energetskih čvorišta kroz koje prolazi značajan deo globalne trgovine naftom i gasom.
„Od otvaranja Ormuskog moreuza zavisi trgovina ključnim sirovinama i energentima – naftom, naftnim derivatima, ali i tečnim prirodnim gasom. Kroz taj pravac prolazi oko 20 odsto globalne trgovine naftom, kao i sličan udeo kada je reč o LNG-u, posebno iz Katar, koji je jedan od najvećih izvoznika ovog energenta u svetu“, navodi on.
Euronews Srbija
U takvim okolnostima, dodatnu neizvesnost unosi i najnovija inicijativa američkog predsednika za obezbeđivanje slobodne plovidbe, koja za sada ne daje očekivane rezultate.
Povezane vesti
„Moramo uzeti u obzir da Iran i dalje efikasno koristi kontrolu nad Ormuskim moreuzom kao važnu geopolitičku polugu. Pitanje je koliko će inicijativa imati efekta, jer broj raspoloživih brodova koji mogu da obezbede tankere i trgovačke brodove i dalje nije dovoljan“, objašnjava Obrenović.
On podseća i na podeljene stavove među zapadnim saveznicima, ističući da evropske zemlje nisu jedinstveno podržale američki pristup.
„Evropski partneri se nisu od početka priključili američkim naporima. Francuska i Velika Britanija izašle su sa sopstvenim predlozima i pozivima i Iranu i SAD da doprinesu deblokadi moreuza. Dodatno, činjenica da Vašington traži i podršku Kina govori o kompleksnosti situacije“, dodaje on.
U takvom okruženju, kako ocenjuje, rast cena energenata je gotovo izvestan.
„Verujem da nas očekuje period povećanih cena, jer trenutno ne vidimo jasno rešenje na vidiku“, kaže Obrenović.
Pritisak na tržište u Srbiji
Globalna kretanja neminovno se odražavaju i na Srbiju, gde se za sada cene delimično amortizuju korišćenjem ranije formiranih rezervi.
„Teško je precizno prognozirati koliko dugo će cene moći da ostanu na sadašnjem nivou. Do sada su se koristile količine koje su nabavljene po nižim cenama, ali se približavamo trenutku kada ćemo morati da kupujemo po aktuelnim, višim tržišnim cenama“, upozorava Obrenović.
Povezane vesti
Kako dodaje, produžavanje krize može dovesti do ozbiljnih poremećaja u snabdevanju.
„Svako prolongiranje situacije znači pražnjenje skladišta i potrebu za dodatnim zaduživanjem kako bi se obezbedile nove količine energenata. Postoji i realna opasnost od problema u dostupnosti, jer dolazi do poremećaja u lancima snabdevanja. Ključno pitanje je kako će se države pozicionirati da obezbede dovoljno energenata za svoje građane i privredu“, ističe on.
Koliko još mogu da traju rezerve
Govoreći o robnim rezervama, uključujući nedavno puštanje dodatnih količina dizela, Obrenović naglašava da je teško precizno proceniti njihovu dugoročnu održivost.
„Teško je doći do tačnih podataka o trenutnom nivou rezervi, jer su one već trošene, ali su i delimično dopunjavane kupovinama na tržištu. Ukoliko se kriza oduži, to će svakako povećati pritisak na javne finansije i potrebu za dodatnim zaduživanjem“, navodi on.
Ipak, dodaje da i dalje postoji nada da će doći do političkog rešenja, pre svega zbog unutrašnjih i međunarodnih pritisaka.
„Verujem da će, uz približavanje izbora u SAD i rastući pritisak drugih država koje nisu direktno uključene u konflikt, doći do intenziviranja napora da se pronađe kompromis između SAD i Irana“, ocenjuje Obrenović.
Neizvesnost oko NIS-a dodatno komplikuje situaciju
Pored globalnih faktora, energetsku stabilnost Srbije dodatno komplikuje i situacija oko Naftna industrija Srbije, gde i dalje nema konačnog rešenja u vezi sa vlasničkom strukturom.
„Dobro je što se pregovori nastavljaju, posebno imajući u vidu da još uvek nemamo konačno rešenje za NIS. Međutim, i dalje nije jasno kako teku pregovori između MOL i Gazprom Neft, što je i ranije bilo sporno i dovelo do sankcija“, objašnjava on.
Obrenović naglašava da Srbija mora imati aktivnu ulogu u tim procesima.
„Kao država u kojoj NIS posluje i kao akcionar, Srbija mora biti uključena u sve pregovore. Međutim, još od januara ne vidimo konkretne pomake ka zaključenju kupoprodajnog ugovora između mađarske i ruske strane“, kaže on.
Dodatni problem predstavljaju rokovi koji prate pregovore i poslovanje kompanije.
„Imamo jasno definisane rokove – 22. maj za pregovore i 16. jun za operativnu licencu koja omogućava poslovanje NIS-a. S obzirom na složenost situacije, realno je očekivati da će doći do produženja tih rokova, jer je malo verovatno da će pregovori biti završeni u predviđenom vremenu“, zaključio je Obrenović.
Komentari (0)