Novac

Na rafovima ima sve više skrivenih poskupljenja - inflacija doprinela da pojedini proizvodi dodatno "smršaju"

Komentari

Autor: Zlatica Radović

24/09/2022

-

19:22

Na rafovima ima sve više skrivenih poskupljenja - inflacija doprinela da pojedini proizvodi dodatno "smršaju"
Na rafovima ima sve više skrivenih poskupljenja - inflacija doprinela da pojedini proizvodi dodatno "smršaju" - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Poskupljenja hrane su poslednjih meseci postala gotovo svakodnevna, a osim klasičnim podizanjem cena do njih sve više dolazi i smanjenjem gramaže pojedinih proizvoda.  U proteklom periodu i na našem tržištu su se pojavili mnogi proizvodi koji su "smršali" za 50 do 100 grama.  Na težini su prvo izgubile čokolade, koje je danas teško i pronaći u pakovanju od 100 grama, a posle su se smanjila i pakovanja testenine, pirinča, smrznutog povrća, sokova, dok su pojedini slatkiši umesto četiri reda keksa "pali" na tri. Ovaj manir dobio je poseban značaj tokom globalne inflacije, pa su udruženja za zaštitu potrošača u Evropi nedavno ukazala da proizvođači prikrivaju poskupljenja time što umesto podizanja cena, smanjuju količinu u pakovanju.

Udruženje za zaštitu potrošača u Austriji (VKI) saopštilo je da se poskupljenja proizvoda često ne vide na prvi pogled, jer ih proizvođači prikrivaju. Potrošači često u prodavnici kupuju pakovanja salame, testenine ili povrća, jer su do sada uvek kupovali taj proizvod i raduju se da su samo minimalno poskupela, ali kažu da im stiže sve više prijava nezadovoljnih kupaca koji se žale da uobičajeno pakovanje nekog proizvoda gotovo nije promenilo cenu, ali da umesto 100 grama sadrži samo 90 ili 80 grama.

To se najčešće dešava kod kakaa ili putera, ali ovaj trend postoji i kod proizvođača slatkiša, a VKI ukazuje i da često proizvođači u kartonu postave duplo dno, tako da ima više kartona i plastike, a manje proizvoda. Navode i da je kod čipsa,već postalo normalno da pakovanja budu popunjena samo na oko 80 odsto.

Pravnica Jovanka Nikolić iz Asocijacije potrošača Srbije kaže da je takva praksa prisutna i u našoj zemlji, ali da ne postoje zakonska pravila koja bi takvo ponašanje proizvođača zabranila.

"Nikada nije rađena tačna analiza, a najmasovnije se pričalo o čokoladi. Bila je od 100 grama, a sada imamo i do 80 grama, a pakovanje je takvo da kupci i dalje imaju vizuelni utisak da je to 100 grama čokolade i imitira to staro pakovanje. Oni time ne krše zakon, ako je zaista unutra robe u količini u kojoj piše na pakovanju, ali je to uticaj na svest potrošača", kaže Nikolić.

Ona napominje da se to može nazvati nepoštenom ili obmanjujućom poslovnom praksom, ali da se to može utvrditi ako količina sada piše sitnijim slovima, manje upadljivim ili na drugom mestu u odnosu na prethodno pakovanje, ali ukazuje da je za to potrebno dokazivanje na sudu i nezavisne uporedne analize.

profimedia

 

Ona napominje da je svako poskupljenje nepopularno i da zato proizvođači pokušavaju da ga izbegnu, ali da nije isključeno da na taj način i gube određene kupce koji shvate da su za istu količinu novca dobili manju količinu proizvoda.

Promene starih mera proizvoda u Evropi posledica su direktive Evropske unije iz 2009. godine o ukidanju obaveze o standardnoj veličini pakovanja namirnica. Od tada proizvođači ne moraju striktno da pune ambalažu količinom od 100 grama, kilograma ili litra, već mogu slobodno da određuju količinu koja će se nalaziti u pakovanju. Važno je samo da se količina koja je ispisana na ambalaži poklapa sa onom u kutiji, odnosno u kesi.

I zaštitnik potrošača u Nemačkoj nedavno je ukazao na skrivena poskupljenja, pošto je u sve više proizvoda za istu cenu sve manje sadržaja, naročito kod jeftinijih prehrambenih proizvoda u nemačkim diskontima. Oni su naveli da im je poseban slučaj prijavila jedna žena koja je kupovala toalet papir u jednom trgovinskom lancu i ukazala da je ostao isti broj rolni u pakovanju, ali da su smanjili svaki listić. Rezultat analize, koju je sprovelo udruženje potrošača iz Hamburga su pokazali da se prodaje oko tri metara manje papira po rolni. Potrošači se i kod nas žale na sve lošiji kvalitet ovog proizvoda jer su se rolne stanjile, a kod pojedinih proizvođača i suzile, dok je karton u sredini "porastao". Potvrda ovog utiska je nedavna objava jednog proizvođača da su smanjili svoje mega rolne sa 264 lista na 244, odnosno 396 na 366 listova, da bi ostali konkurentni.

Na ranije primedbe potrošača da su smanjili količine soka u flašicama od pola litra, u kompaniji koja ih proizvodi naveli su da je to zbog frižidera. Kako su tada rekli u zvaničnoj izjavi za medije, redizajnirane boce, kada bi imale očekivanu litražu od 500 mililitara, ne bi mogle da stanu u rahladne uređaje.

Slično je i objašnjenje proizvođača supa, koji to što su u kesicama umesto četiri, ostala samo tri tanjira, pravdaju - natalitetom. Oni su se pozivali na istraživanja koja pokazuju da se udeo domaćinstava u Srbiji koja imaju jednog ili dva člana za poslednjih deset godina povećao, tako da trenutno 50 odsto ukupnog broja domaćinstava čine porodice sa jednim do dva člana, kojima su, po njihovoj proceni, dovoljna tri tanjira supe.

"Nije etički, ali nije ni protivzakonito"


Profesor marketinga na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Saša Veljković smatra da je ovaj trend mnogo prisutniji kod proizvoda iz inostranstva, nego kod domaćih i napominje da ima više razloga zašto se to dešava, a da su tome doprineli i aktuelna kriza i poskupljenje transporta. 

"Bilo je nekoliko takvih primera, ali nisam primetio da je kod nas to masovna pojava, kao u inostranstvu. To je neetički, ali ne i protivzakonito, u situacijama kada je sadržina smanjena, a kutija ostala ista. Toga ima kod nekih proizvoda da je kutija mnogo veća u odnosu na ono što se u njoj nalazi. Međutim, ako gledamo čisto zakonski, sve dok na toj kutiji piše koliko je to grama i oni ne krše zakon iako ja smatram da se ponašaju marketinški neetički u takvim situacijama", objašnjava profesor Veljković za Euronews Srbija.

On ukazuje da još jedan novi element predstavljaju rastući troškovi transporta i da bi to mogao biti razlog za smanjenje pakovanja, jer ono donosi veću uštedu ako u šleper stane više robe.  

profimedia

 

"Ako nešto smanji za 10 odsto, onda će mu u šleper stati više robe za toliko za koliko je smanjio. Tu sigurno postoji dodatna ušteda. Nije zanemarljiv ni segment da se manja pakovanja uvode zbog smanjenja veličine porodice. Prosečna porodica u Srbiji je sada ispod tri člana, a pre 15 ili 20 godina je bilo četiri ili više, tako da  se proizvođači i tome prilagođavaju. Očekujem da će biti sve više proizvoda u pakovanju za jednu ili dve osobe, jer je sve više samačkih domaćinstava i tih porodica koje nemaju mnogo članova", kaže profesor.

On kaže da nisu svi efekti smanjenja pakovanja negativni i da su dobre okolnosti što se kupovanjem manjeg pakovanja sprečava utisak bačenih para, kada kupac ima mogućnost da se opredeli za manju količinu, na primer soka, a ne za veliku bocu iz koje će deo sadržaja baciti ukoliko ga na vreme ne potroši.

Da je sadržaja manje, može da se vidi samo ako se pažljivo gleda etiketa i čita deklaracija. Verovatno bismo tada mogli da ustanovimo da nam se kroz te nove ambalaže, razne flaše zanimljivog dizajna, ne nudi samo vizuelni doživljaj, kako se proizvođači često pravdaju, već manja količina hrane ili pića. Kupcima preostaje samo da obrate pažnju i da pametno biraju šta kupuju. Ako se oslanjaju samo na veličinu pakovanja, može im se desiti da manju količinu robe plate više zbog ambalaže.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Biznis