Kina potegla najjače oruže: Retki zemni metali u centru trgovinskog rata sa Zapadom

Eskalacija trgovinskog rata između Kine i Sjedinjenih Država podiže "tenzije" dok Peking aktivira mehanizam kontrole izvoza retkih zemnih metala, pretvarajući ove kritične sirovine za tehnologiju u oruđe geopolitičkog uticaja. Kako navodi agencija Rojters, Kina je najavila novi okvir za izdavanje dozvola za izvoz retkih metala i opreme za rudarenje, što se tumači kao značajno proširenje kontrole kineske vlade nad međunarodnim tržištima sirovina.

Kina proizvodi između 80 i 90 odsto retkih zemnih metala u svetu - što joj daje stratešku prednost. Ovi metali se koriste u računarima, električnim automobilima, 5G mrežama i oružanim sistemima. Sa novim sistemom dozvola, stranim kompanijama biće potrebno odobrenje kineskog ministarstva trgovine da nabavljaju ili izvoze proizvode koji sadrže retke metale4.

Kako navodi Asošiejted Pres, Peking tvrdi da su mere "zakonite i neophodne za zaštitu nacionalne bezbednosti". Međutim, u stvarnosti se ova odluka smatra jasnom porukom Vašingtonu, koji u poslednje vreme pokušava da ograniči kineski pristup najsavremenijoj tehnologiji, posebno u oblasti poluprovodnika i veštačke inteligencije.

Šta su retki zemni metali?

Retki zemni metali (rare earth elements) su grupa od 17 hemijskih elemenata, neophodnih za proizvodnju savremenih tehnologija. Uključuju lantan, neodijum, disprozijum, itrijum, terbijum i druge metale sa sličnim svojstvima. Iako nisu "retki" u prirodi, teško ih je naći u koncentracijama koje čine njihovo rudarenje ekonomski isplativim.

Takozvani "retki metali" su sedamnaest metalnih elemenata, neophodnih za tehnologije 21. veka. Iako nisu zaista retki u prirodi, rasuti su u malim količinama, a njihova obrada je složena i energetski zahtevna.

Među njima su lantan, koji se koristi u sočivima i katalizatorima, i cerijum, ključna komponenta u katalizatorima i vatrostalnim materijalima. Prazeodijum i neodijum su ključni za proizvodnju snažnih magneta koji pokreću električna vozila i vetroturbine.

Samarijum i disprozijum doprinose stabilnosti magneta na visokim temperaturama, dok se terbijum koristi u LED diodama i visokopreciznim elektronskim sistemima. Evropijum daje ekranima karakteristični sjaj, dok je gadolinijum neophodan za medicinske snimke.

Holmijum i erbijum imaju primene u laserima i optičkim vlaknima, dok se lutecijum i tulijum koriste u medicinskoj dijagnostici i visokopreciznim laserima.

Konačno, itrijum i skandijum se koriste u aluminijumskim legurama, LED diodama i vazduhoplovnim primenama.

PB/YB / Alamy / Profimedia

Retki metali se koriste u ogromnom spektru primena: od snažnih magneta za električna vozila i vetroturbine, do mikročipova, mobilnih telefona, ekrana, lasera i oružanih sistema. Takođe su ključni za "zelenu" energetsku tranziciju, jer se bez njih ne mogu proizvesti baterije, solarni paneli ili infrastruktura za skladištenje energije.

Odgovor Vašingtona

Trampova administracija je reagovala upozorenjima i novim pretnjama carinama. Sam predsednik SAD je izjavio da njegova zemlja razmatra carinu od 100 odsto na kineske proizvode ako Peking ne popusti, dok je zvaničnik Ministarstva trgovine Džejmison Grir upozorio da će Sjedinjene Države odgovoriti ekvivalentnim merama.

Istovremeno, Ministarstvo finansija SAD-a sa Skotom Besentom, okarakterisalo je novi kineski okvir kao "pokušaj monopolske kontrole kritičnih resursa". Amerikanci strahuju da bi ograničenje pristupa retkim zemljama moglo ozbiljno ugroziti elektronsku i odbrambenu industriju.

Štavše, i tržišta su odmah reagovala: akcije kineskih kompanija za eksploataciju retkih metala porasle su nakon najava, dok su zemlje poput Japana i Tajvana pokušale da umire tržišta, tvrdeći da imaju alternativne izvore snabdevanja.

Tanjug/AP/Alex Brandon

Analitičari procenjuju da je potez Kine deo šire strategije - da jasno stavi do znanja da je era jednostranog američkog uticaja na tehnološka tržišta završena. "Kina nastoji da pokaže da ima sredstva da simetrično odgovori na američke sankcije", navode međunarodni mediji.

Nova faza trgovinskog rata

Sukob oko retkih metala otkriva dublju strategiju Pekinga: da iskoristi sirovine kao odbrambeno i pregovaračko oruđe, prenoseći polje trgovinskog rata sa carina na samu strukturu globalne industrije.

Dok Sjedinjene Države pokušavaju da ograniče tehnološki uspon Kine kroz kontrolu poluprovodnika, Peking odgovara kontrolom resursa koji čine tu tehnologiju mogućom. Ovo je ekonomski rat "refleksnog tipa" gde svaka strana koristi sredstva koja ima da nanese štetu drugoj.

Vidljivo je da su dve najveće svetske ekonomije sada zarobljene u složenom odnosu međusobne zavisnosti. Nijedna ne može da se povuče bez štete. I upravo to čini sukob oko retkih metala možda najkarakterističnijim primerom novog hladnog trgovinskog rata.