Igre 
Srpski izvoz gura oko 20 velikih kompanija, dok neke firme robu prodaju i u Belizeu, Tuvaluu, Beninu i Laosu
Komentari24/11/2021
-07:12
Svaki treći evro koji je prošle godine zarađen prodajom robe i usluga u inostranstvu slio se u kasu nekog od 22 preduzeća koja su najveći izvoznici u Srbiji. Oni pojedinačno prodajom van granica naše zemlje ostvaruju prihod veći od 100 miliona evra, a u ukupnoj vrednosti izvoza Srbije učestvuju sa 29,6 odsto, pokazali su rezultati godišnje analize Republičkog zavoda za statistiku. U pitanju su uglavnom veliki sistemi u stranom vlasništvu, poput kompanija Ziđin Bor koper, HBIS grupa, Tigar tajers iz Pirota, Naftne industrija Srbije, Leonija iz Prokuplja, Henkel, Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija...
U biltenu RZS "Spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije po karakteristikama preduzeća, 2020" se navodi da je u spoljnotrgovinskoj razmeni lane učestvovalo 30.949 preduzeća, od kojih se 16.059 firmi bavi prodajom robe u inostranstvu. Čak 69,2 odsto od svih učesnika u izvozu, na svetskoj pijaci je lane prodalo robu i usluge u vrednosti manjoj od 100.000 evra. Ta mala preduzeća učestvuju sa svega 1,3 odsto u ukupnoj vrednosti izvoza, dok najveće učešće vrednosti od 40,7 odsto ima 250 firmi koje ostvaruju izvoz između 10 i 100 miliona evra.
Roba stiže i u Gvineju, Laos, Belize i Tuvalu
Najveći broj preduzeća koja plasiraju u inostranstvo, preko granice godišnje proda robu vrednu do 50.000 evra. Takvih je čak 60 odsto. Više od deset miliona evra vredan izvoz ostvari tek 1,7 odsto izvoznika. Svega dva odsto izvoznika posluje sa 15 i više spoljnotrgovinskih partnera. Polovina izvoznika ima samo jednog partnera.
S druge strane, u mnoge države izvozi svega po jedno preduzeće iz Srbije. Među njima su i kompanije koje posluju sa dalekim i egzotičnim zemljama poput Bahama, Bocvane, Čada, Ruande, Turkemistana, Salvadora, Čada, Laosa, Sent Kits i Nevis, kao i ostrvske države Belize i Tuvalu...
Pomoćnik direktora Sektora za internacionalizaciju, usluge i strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić za Euronews Srbija kaže da to nije ustaljen izvoz, jer to što su te kompanije prošle godine prodavale robu u tim državama, ne znači da će nastaviti i narednih godina, jer su najčešće u pitanju male količine proizvoda.
profimedia
"U Venecuelu izvozimo đubriva, u Benin proizvode od cinka, a u Niger izvozi namenska industrija. Namibiji i ostalim zemljama Podsaharske Afrike prodajemo mašine i uređaje, a u Ruandi štampani materijal, uglavnom knjige. Na Kubu šaljemo palete i ambalažu za magacine. U Gvineji prodajemo cigarete, hranu za decu i iznutrice od životinja, a na Laosu delove za fotokopir aparate", nabraja Stanić.
On kaže da se srpski izvoz oporavlja i da raste čak i u odnosu na 2019. godinu godinu i objašnjava da su tome najviše doprinele multinacionalne kompanije u prerađivačkom sektoru.
Povezane vesti
"To je i dalje ispod potencijala koji Srbija ima. Da bismo ostvarili bolje rezultate naša industrija bi trebalo da poveća delatnosti koje nose veću dodatnu vrednost, jer je i cena tih proizvoda veća. Vladi je ranije bio cilj da smanji nezaposlenost koja je bila oko 25 odsto i zato su dolazile kompanije radno intenzivne delatnosti, sa proizvodima niskog stepena obrade koje su angažovale veliki broj ljudi. Sada je nezaposlenost pala na ispod 11 procenata, pa postoji tendencija da se privuku drugačije delatnosti, koje nose veću dodatnu vrednost i bolju zaradu", objašnjava Stanić.
On ističe da Slovačka ima oko 5,5 miliona stanovnika, a da je njen izvoz 20 odsto veći od bruto društvenog proizvoda svih šest zemalja Zapadnog Balkana i ističe da je razlog za to što se u toj državi sklapaju sofisticirani delovi mnogih poznatih automobilskih brendova, dok se u Srbiji proizvode samo neke komponente.
Foto-robot srpskog izvoznika
Ako bi se pravio foto-robot prosečnog srpskog izvoznika, to je firma koja najčešće ima do devet zaposlenih, spada u red malih preduzeća, registrovana je kao trgovina na veliko, a van granica Srbije najčešće plasira prehrambene proizvode. Najčešće sarađuje sa jednim partnerom u inostranstvu i najveća je šansa da on posluje u Bosni i Hercegovini, jer sa kompanijama u ovoj zemlji posluje najviše domaćih firmi, čak 5.801.
Posmatrano iz ugla veličine preduzeća prema broju zaposlenih radnika, polovina od ukupnog broja su ona koja imaju do devet zaposlenih. Slede preduzeća koja upošljavaju od deset do 49 zaposlenih, sa učešćem od 26,4 odsto. Najveće kompanije, sa više od 250 radnika, najmalobrojniji su među izvoznicima. Bilo ih je lane ukupno 435. Ona, međutim, nose najveću vrednost izvoza - 61,7 odsto.
U 2020. godini, najveći broj preduzeća, njih 9.631, izvozilo je robu u Evropsku uniju - 64,9 odsto ukupno ostvarene vrednosti izvoza. Posmatrano pojedinačno po zemljama, najviše preduzeća izvozilo je robu u BiH, u Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
Unsplash
"Najviše izvozimo u zemlje Evrozone, a to su pre svih Nemačka i Italija, ali su za nas značajna i regionalna tržišta. Ona su nam najbliža i na njima postoji najveća tražnja. Zahvaljujući spoljnotrgovinskim ugovorima postoji i veliki potencijal za prodaju robe u SAD i Velikoj Britaniji, ali on nije dovoljno iskorišćen", smatra Stanić.
On kaže da Srbija ima i značajnu razmenu u uslugama, pre svega u informaciono-komunikacionim tehnologijama i napominje da imamo više od milijardu evra suficita u toj oblasti, kao i da ove usluge čine oko 20 odsto izvoza, što je na svetskom nivou.
Povezane vesti
Prvih pet proizvoda u izvozu, su prehrambeni proizvodi sa vrednošću izvoza od 1,79 milijardi evra, zatim motorna vozila, prikolice i poluprikolice sa 1,73 milijardi evra i električna oprema koja je izvezena u vrednosti od 1,69 milijardi evra.
Komentari (0)