Neistražena Evropa

Gorki plodovi Bregzita: Pet problema na stolu Borisa Džonsona ove jeseni

Komentari

Autor: Euronews/Alasdair Sandford

09/09/2021

-

07:27

Gorki plodovi Bregzita: Pet problema na stolu Borisa Džonsona ove jeseni
Gorki plodovi Bregzita: Pet problema na stolu Borisa Džonsona ove jeseni - Copyright Tanjug AP/Jessica Taylor/UK Parliament via AP

veličina teksta

Aa Aa

Kada je Velika Britanija izašla iz Evropske unije, mnogi sporazumi koji se tiču odnosa Britanaca i EU prestali su da važe. Naravno, bilo je potrebno vreme da se sve strane prilagode novim pravilima - međutim, to vreme polako ističe, a pred premijerom Borisom Džonsonom nalazi se pet velikih problema koje će morati da reši.

1. Vozači kamiona: Vlada Velike Britanije "ne razume nedostatak"

Tokom leta problemi sa zalihama hrane postali su sve očigledniji u Velikoj Britaniji. Bregzit i pandemija koronavirusa su, zajedno, doprineli tome da police supermarketa ostanu prazne.

Značajan faktor u ovome je nedostatak vozača kamiona. Industrija teretnog transporta procenjuje da nedostaje oko 90.000 vozača, zbog jednogodišnje obustave obuke tokom pandemije, ali i zbog egzodusa prevoznika iz EU.

Prema jednom istraživanju, oko 14.000 vozača kamiona napustilo je Veliku Britaniju u prvoj polovini 2020. godine, a samo 600 se vratilo. Imigraciona pravila Velike Britanije nakon Bregzita kažu da novi vozači iz Evrope više ne mogu da dolaze i rade tako lako kao ranije.

Međutim, britanska vlada odbacila je pozive industrije da evropskim vozačima odobri privremene vize - umesto toga ublažila je ograničenja za sate vožnje i poručila preduzećima da angažuju radnike iz Velike Britanije.

2. Nedostatak radne snage, božićne zalihe "u opasnosti"

Akutni nedostatak radne snage zabeležen je i u drugim oblastima, uključujući sektor nege, građevinarstvo, ugostiteljstvo i poljoprivredu, koji se u poslednjih nekoliko godina dosta oslanjaju na radnike iz Evropske unije.

Britanski sektor hrane i pića takođe je pozvao britansku vladu da izmeni imigraciona pravila nakon Bregzita.

profimedia

 

Izveštaj objavljen 26. avgusta upozorava na "vrlo realnu šansu da bi nedostatak radne snage mogao brzo da dođe do kritične tačke". 

Za ovo se navodi nekoliko razloga, a pre svega se tvrdi da je "post-bregzitni imigracioni sistem zasnovan na bodovima otežao niskokvalifikovanim radnicima, poput vozača, mesara i sezonskih radnika".

Nacionalni savez poljoprivrednika pridružio se saopštenju nekoliko preduzeća, u kom se traži jednogodišnja "viza za oporavak od koronavirusa", kako bi se olakšalo zapošljavanje ljudi iz inostranstva, ali i kako bi se poboljšala pozicija idustrije hrane koaj posebno trpi.

"Poljoprivredna preduzeća učinila su sve što mogu da zaposle domaće osoblje, ali čak i sve konkurentnije plate imale su mali uticaj jer je broj zaposlenih ograničen - umesto toga samo se povećavaju troškovi proizvodnje", rekao je predsednik Saveza.

Istraživanje iz avgusta pokazalo je da 93 odsto kompanija ima upražnjena radna mesta, i da ih teško popunjavaju. 

3. Kontrola uvoza iz Evropske unije

Iako je glavni cilj Bregzita bio da "preuzme kormilo", Velika Britanija bi, zapravo, tek trebalo da uvede potpunu kontrolu uvoza iz EU.

Prvobitno je planirano da se sa novim merama kontrole robe počne u proleće 2020. godine, ali je to odloženo, a iz vlade Velike Britanije su rekli da je preduzećima potrebno više vremena da se prilagode "novim procesima i zahtevima".

Međutim, za nekoliko meseci, nova pravila konačno će stupiti na snagu.

Od 1. oktobra, još više poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koji se uvoze iz EU moraće da budu prijavljeni britanskim vlastima, i moraće da imaju zdravstvene sertifikate. 

Od 1. januara 2022. godine, isto pravilo će važiti za sve proizvode ove vrste.

Takođe, od Nove godine biće neophodne i potpune deklaracije o carini i bezbednosti, a pooštiće se i "pravila o poreklu".

4. Birokratija zadaje muke trgovcima

Čak i pre nego što su nove mere kontrole stupile na snagu, carinska birokratija nakon Bregzita donela je dosta problema trgovcima, kako u Velikoj Britaniji, tako i u Evropskoj Uniji. 

Mnogi se i dalje bore sa carinskim deklaracijama, drugom papirologijom, kašnjenjima u transportu i sve većim troškovima.

profimedia

 

Neki uvoznici upiru prstom u britansku vladu, za koju kažu da nameće komplikovane procedure i teška ograničenja.

Kalum Henderson, čija kompanija "Great Oil UK" uvozi maslinovo ulje iz južne Španije, kaže da je Velika Britanija nametnula dodatne birokratske procedure nakon Bregzita. Prema njegovim navodima, komplikovana procedura je povećala troškove transporta za 76 odsto, i donela značajna kašnjenja u isporukama.

"Za isporuku koja bi ranije trajala dve nedelje, sada je potrebno 52 dana", rekao je Henderson.

Ni vinarima stvari ne idu od ruke. Tako je Danijel Lambert, uvoznik vina iz Velsa, na Tviteru naveo da "logistika u Velikoj Britaniji nikada nije bila ovako loša u poslednjih 29 godina".

Naveo je i da će buduća ograničenja i inspekcije koje brianska vlada namerava da uvede doprineti i ovako komplikovanim procedurama.

5. Protokol sa Severnom Irskom

Promene koje se tiču trgovinskih odnosa Velike Britanije i Severne Irske ponovo su odložene. Međutim, i dalje nema dogovora o tome kako bi trebalo da se primeni protokol dogovoren u okviru Bregzita.

Britanska vlada je 7. septembra saopštila da ponovo odlaže nova pravila o robi koja se šalje iz te zemlje u Severnu Irsku. 

profimedia

 

Grejs period trebalo je da istekne krajem septembra, što bi značilo zabranu izvoza zaleđenog mesa i novu dokumentaciju koja je potrebna za životinjske i biljne proizvode.

Iz Evropske komisije su poručili da "uzimaju u obzir" odluku Velike Britanije, ali da "neće pristati na nove pregovore o protokolu".

Severna Irska nastavila je da prati zakone EU kada su u pitanju carine i standardi za agrikulturne proizvode. Upravo zato, u Velikoj Britaniji neophodne su unutrašnje provere proizvoda pre nego što oni odu za Severnu Irsku - da bi se videlo da li su usklađeni sa propisima EU.

Problemi u primeni protokola su čitave godine pogoršavali odnose između Velike Britanije i Evropske unije, a tome ne doprinose ni najnovije "trzavice" - iz Londona su, početkom septembra, tražili da se protokol promeni drastično, čak su i zapretili da će ga poništiti ako do promena ne dođe.

Evropska unija je, bar za sada, nepokolebljiva, i čvrsto ostaje pri stavu da do promene protokola ne sme doći.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa