Dejtonski (ne)sporazum: Trideset godina od potpisivanja mirovnog sporazuma
Komentari21/11/2025
-12:37
Danas se navršava 30 godina od parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma, dokumenta koji je nakon više od tri godine okončao rat u Bosni i Hercegovini i postavio temelje te države kakvu danas poznajemo. Iako tada neke tačke sporazuma nisu bile idealne za sve lidere, jedino što je bilo sigurno jeste da je mir preko potreban.
Da li je Dejtonski sporazum osim mira doneo i stabilnost regionu i šta od njega danas preostaje, te da li se svi još uvek pridržavaju njegovih odredbi? O tome u "Temi jutra“ govori pisac i novinar Muharem Bazdulj i istoričar Stefan Radojković.
Radojković je na samom početku istakao da, sa vremenske distance od tri decenije, možemo konstatovati da u Bosni i Hercegovini vlada mir i stabilnost.
"Koliko mi možemo da se setimo, međuetničkih sukoba do kojih je došlo posle 1995. godine. Da, bilo je sukoba između pripadnika međunarodnih snaga, koji su bili u Bosni i Hercegovini, sa Srbima i sa drugim etničkim grupama, ali suštinski međuetnički rat je sprečen i tu je postignuta stabilnost", napominje istoričar.
Napominje da je sporazum napravljen na taj način da se kompromis pokazao kao stvar diplomatije.
Euronews Srbija
"Cilj je bio postići stabilan mir i uspostaviti institucije – pre svega kroz Aneks 4, koji je zapravo ustav Bosne i Hercegovine. Taj dokument je stvorio veoma složenu federaciju koja nije mogla zadovoljiti sve učesnike rata, odnosno sve etničke grupe, ali je svaka ipak dobila nešto za sebe", rekao je on navevši da je to poenta kompromisa.
Podvlači da to nije ishod nultog zbira, već situacija u kojoj svako dobije nešto, ali pritom i nešto gubi. Kao primer ističe distrikt Brčko, čiji je status dogovoren tek 1999. godine, četiri godine nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma.
Povezane vesti
"Treća stvar koju mi danas vidimo, a to je da međunarodna zajednica uspostavila taj institucionalni okvir sa prinudnom diplomatijom, ali i sa veoma konstruktivnom diplomatijom, dovela do kraja rat u Bosni i Hercegovini, ali mi imamo sada lokalne aktere – to su etničke grupe, to su njihovi politički predstavnici – jedni da održe slovo Dejtonskog mira ili Dejtonskog sporazuma, a drugi su hteli da tumače njegov duh", navodi Radojković.
S tim u vezi, konstatuje da je dolazilo do toga da su različite etničke grupe na drugačije načine tumačile ovaj mirovni sporazum, i zato, kako kaže, postoje tenzije na relaciji Sarajevo–Banja Luka i, ponekad, Sarajevo–Mostar.
Bazdulj o Dejtonu: Mirovni sporazum doneo potpuno novi okvir
Govoreći o situaciji pre potpisivanja sporazuma, Muharem Bazdulj kaže da je do Dejtona postojao niz sporazuma koji nisu uspeli. U kontekstu uoči potpisivanja, napominje da je parafiranje sporazuma došlo kada je situacija na terenu dovela do spremnosti srpske strane.
"Jer sve negde do posle Oluje, do avgusta, septembra, dakle ta teritorijalna podela 51-49 je bila još ranije dogovorena na nekim pregovorima Dejvida Ovena i Stoltenberga, kad su čak bile ideje o tri republike", kaže Bazdulj.
Međutim, napominje da je Vojska Republike Srpske dugo kontrolisala oko 70 odsto teritorije i da je tek nakon ofanziva Armije Bosne i Hercegovine i Hrvatskog vijeća odbrane taj status promenjen, tako da su uoči Dejtona srpske snage kontrolisale manje od 49 odsto teritorije, a, kako kaže, predsednik Hrvatske Franjo Tuđman odrekao se Šipova i Mrkonjić Grada kako bi se uspostavio željeni balans.
Euronews Srbija
U kontekstu navoda o romantizaciji mirovnog sporazuma, kaže da je sporazum okončao sukob koji je, kako dodaje, delovao teško rešiv.
"Postojali su ozbiljni analitičari koji su prognozirali, maltene, situaciju kakvu danas imamo u Palestini, kao višedecenijsku nestabilnost", tvrdi Bazdulj.
Povezane vesti
Napominje da mu se čini kako je Dejtonski mirovni sporazum jedan od najuspešnijih sporazuma u poslednjih 50–60 godina.
Govoreći o Bosni i Hercegovini, ističe da ona u ovom obliku postoji 30 godina, dok, na primer, Kraljevina Jugoslavija kao istorijska tvorevina nije postojala ni pune 23 godine.
"Smatram da je to jedan izuzetno važan istorijski događaj koji je uspostavio ne samo stabilnost u Bosni i Hercegovini, već i u čitavom ovom regionu", podvlači on.
Govoreći u kontekstu nezadovoljstva Hrvata koji nemaju svoj entitet, često se zaboravlja da je Dejton istovremeno rešio pitanje Istočne Slavonije, odnosno integraciju Vukovara, Iloka, Belog Manastira i drugih mesta.
"Jer vrlo teško bi hrvatska vojska, uz svu svoju snagu i podršku Amerike, mogla da pokrene neku vrstu 'Oluje' na tom prostoru, budući da se direktno naslanja na Srbiju", podvlači Bazdulj.
Na kraju podvlači da mu se čini da je na, kako kaže, centralnom južnoslovenskom masivu, koji obuhvata Hrvatsku, Bosnu, Crnu Goru i Srbiju, mirovni sporazum doneo potpuno novi okvir, u kojem svi živimo koliko-toliko normalno i mirno, između ostalog zahvaljujući Dejtonu.
U videu ispod pogledajte i interju sa Vladimirom Lukićem:
Komentari (0)