Sarajevo u smogu i toksičnim PM česticama: Kakav je uticaj zagađenog vazduha na zdravlje i koja su rešenja
Komentari23/12/2025
-15:35
Disati punim plućima toksično je u brojnim gradovima regiona, pa i u Bosni i Hercegovini. Iz zime u zimu situacija se pogoršava, jer zelena tranzicija industrije napreduje presporo, a prelazak gradova na čiste izvore grejanja skoro je neprimetan, dok se uporedo beleži porast broja vozila na putevima. Akademska zajednica i ekološki aktivisti uporno nude rešenja za čisti vazduh, koja nadležni većinom ignorišu.
Parkovi prazni, ali pune bolničke čakaonice. Ljudi sa šalovima preko lica, ali ne zbog hladnoće. Žure u bekstvu od smoga. Čist vazduh ovde nije besplatan. Rade prečišćivačih u domovima onih koji to mogu priuštiti.
Prozore nije pametno otvarati. To je realnost većine zimskih dana u Sarajevskoj kotlini. Retko kada su u povoljnim atmosferskim uslovima vazduh malo pročisti. Koliko malo, pokazuje to da je u Sarajevu sada trebalo biti sunčano i vedro. Međutim, to se ne može ni videti ni osetiti. Sunce jeste iznad grada, ali skriveno slojevima magle i smoga.
"PM 2,5 čestice su čestice koje su najopasnije po zdravlje zato što one prolaze alveolo-kapilarnu membranu i ulaze direktno u sistemsku cirkulaciju i osim što deluju na pluća, deluju bukvalno na sve organe u telu. Posledice dugotrajne će biti još značajnije zato što konstantna izloženost ovim sitnim česticama dovodi do porasta malignih oboljenja, a najčešće malignih oboljenja pluća, odnosno karcinoma pluća", kaže pulmolog Lina Rajan Duranović.
Rešenje za čišćenje vazduha u Sarajevu pronašli su na Prirodno-matematičkom fakultetu pre šest godina, ali nadležni to nikada nisu uzeli u razmatranje. Ideja je da se izazove veštačka cirkulacija vazduha, a ključno bi bilo zagrevanje tla i donjih slojeva vazduha velikim električnim grejačima, postavljanim na pažljivo odabranim lokacijama.
TANJUG/ FOTO FENA/ ALMA PASIC DELIC
"Zrak struji pod uticajem deficita zraka na području gde se taj zrak zagreva, to je otprilike Sarajevsko polje, odnosno područje aerodroma, pod inercijom sopstvene težine, ali i razlike u vazdušnim pritiscima i na taj način se uspostavlja jedno strujanje, dakle provetravanje tog zagađenog zraka i njegovog odnošenja u više slojeve atmosfere. To je jedna ideja koja ima naučno uporište i ono što je još važno jeste da računamo i na sunčevu toplotu kada se taj proces inicira, jer vi čim stvorite jednu rupu u toj zamućenoj atmosferi, onda sunčevo zračenje uspeva da onda na štovu područje dospije do zemljene površine, greje zemljenu površinu i lateralno se širi. Dakle, taj proces bi se ubrzavao na taj način", kaže Nusret Drešković, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu.
Ne živi samo Sarajevo u smogu i toksičnim PM česticama. Slične manje ili veće probleme između ostalih imaju i Zenica, Tuzla, Kakanj, Visoko, Ugljevik, Gacko i Banja Luka.
Povezane vesti
"Tema je zanemarena od strane različitih struktura, znači i donosioci odluka na entitetskom nivou, državnom nivou, zatim gradske uprave. Ja se sećam sastanaka na temu urbanizma i usvajanja regulacionih planova i naše večite priče da se ozelenjava grad, da se ne postavljaju suviše zgrade, da se grad širi koliko može, da se ostavlja prostor za i drvorede i za pešačke zone i za biciklističke koridore", kaže Tihomir Dakić, predsednik Centra za životnu sredinu.
A kada je reč o saobraćaju, zvanični podaci pokazuju da se svake godine broj vozila na putevima u BiH povećava za između 50 i 60 hiljada. Sada ih ima oko milion 300 hiljada. Istovremeno, ne opada broj vozila starijih od 3-4 decenije.
Komentari (0)