Vazduh u regionu i dalje toksičan: Eksperti upozoravaju na dugoročne posledice po zdravlje građana

Disati punim plućima toksično je u brojnim gradovima regiona, pa i Bosne i Hercegovine. Iz zime u zimu situacija se pogoršava jer zelena tranzicija industrije napreduje presporo, a prelazak gradova na čiste izvore grejanja skoro je neprimetan, dok se uporedo beleži porast broja vozila na putevima. Akademska zajednica i ekološki aktivisti uporno nude rešenje za čisti vazduh, koje nadležni većinom ignorišu. 

O izazovima i rešenjima u emisiji Euronews Region govorili su Branislava Matić-Savićević iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Lekić: Razvoj bez zdravih građana nije razvoj

Razvoj lokalnih zajednica ne može i ne sme da se gradi po cenu zdravlja ljudi, poručuje Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije, upozoravajući da u regionu Zapadnog Balkana već godinama postoji lažni sukob između ekonomskog razvoja i zaštite zdravlja. Kako ističe, sve evropske zemlje prošle su kroz faze intenzivnog zagađenja i prilagođavanja, a jedini održivi put jeste da se zaštita vazduha i životne sredine ugradi direktno u razvojne planove.

"Razvoj podrazumeva zdrave građane. Razvoj znači da neko u tom razvoju uživa i da neko taj razvoj stvara. Mi ovde imamo sukob stvari koje ne mogu da budu u sukobu – ugrožavanje zdravlja građana po cenu nekakvog razvoja. To jednostavno nije tako", poručuje Lekić.

Podsećajući na iskustva evropskih zemalja, on naglašava da su svi prošli kroz slične faze.

"Ako je pedesetih godina u Londonu nastala reč smog, a zagađenje je tada bilo slično onome što danas imamo na Zapadnom Balkanu, taj problem je rešen. Isto se dešavalo i u Mađarskoj, i u drugim zemljama. Poenta je da moramo temu zaštite vazduha i životne sredine ugraditi u temu razvoja. To su dve stvari koje moraju da se dešavaju istovremeno", ističe on.

Lekić posebno naglašava značaj evropskih standarda i Poglavlja 27 u procesu evropskih integracija.

"Zaštita životne sredine je ultimativni interes svih građana, veći od bilo kog drugog interesa. Poglavlje 27 je ključni element i tu možemo mirne duše da preuzmemo kompletnu regulativu Evropske unije. To je civilizacijski najveće dostignuće u istoriji čovečanstva kada je reč o zaštiti životne sredine, a svako to može da vidi kada se nađe u Beču ili bilo kom drugom gradu EU", ističe Lekić.

Euronews Srbija

Govoreći o rezultatima analiza kvaliteta vazduha u regionu, koje se sprovode u okviru jednog evropskog projekta, Lekić navodi da su suspendovane čestice ključni zagađivač. Iako se često poistovećuju sa prašinom ili čađi, reč je, kako objašnjava, o izuzetno sitnim česticama.

"Suspendovane čestice su veoma sitne čestice. Najblaža asocijacija je prašina, ali to je vrlo sitna prašina i upravo se u toj veličini krije najveća opasnost. Danas se najčešće mere PM10 i PM2,5, a to su mikrometri, milioniti deo metra. To je na nivou bakterije. Te čestice, posebno ove sitnije, ulaze bez ikakve prepreke u naš krvotok, u krvotok živih bića", objašnjava Lekić.

Prema njegovim rečima, dodatni problem predstavlja to što ove čestice na sebi nose različite toksične supstance.

"Onda dolazi do izražaja šta te čestice nose – da li su to teški metali ili druge zagađujuće materije koje zatim izazivaju različite vrste bolesti, od kojih su mnoge smrtonosne", upozorava on.

Zimski period posebno je kritičan kada je reč o izloženosti stanovništva zagađenom vazduhu. Lekić ističe da se upravo zbog toga u svetu koriste godišnje srednje vrednosti kao osnov za određivanje dozvoljenih granica zagađenja.

"U svim delovima sveta gde postoje visoke koncentracije suspendovanih čestica, zimski period je uvek kritičan. Zato se granične vrednosti određuju u odnosu na srednju godišnju vrednost. Tokom cele godine se meri zagađenje, izračuna se srednja vrednost i u odnosu na nju se propisuju granične vrednosti. To uzima u obzir činjenicu da su zimi koncentracije više, a leti niže", navodi Lekić.

Euronews Srbija

Na osnovu tih pokazatelja, slika Zapadnog Balkana je, kako kaže, izuzetno zabrinjavajuća.

"Po tim graničnim vrednostima možemo da ustanovimo da je vazduh na Zapadnom Balkanu, a pre svega u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji, tim redom, jako zagađen i da imamo na 100.000 stanovnika najveći broj prevremenih smrti u Evropi", ističe Lekić.

Na pitanje gde se region nalazi u poređenju sa ostatkom Evrope, odgovor je nedvosmislen.

"Mi smo na samom kraju. Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, Severna Makedonija ima najveći broj prevremenih smrti, zatim Bosna i Hercegovina, a Srbija je treća“, kaže on.

Kada je reč o praćenju kvaliteta vazduha, Lekić naglašava da sve zemlje regiona imaju nacionalne institucije zadužene za monitoring, koje koriste preciznu i skupu opremu.

"U Srbiji je to Agencija za zaštitu životne sredine, u Makedoniji informativni centar u okviru Ministarstva životne sredine, u Bosni i Hercegovini hidrometeorološki zavodi, a u Crnoj Gori Agencija za životnu sredinu. To su visoko sofisticirani i vrlo precizni uređaji, a jedna merna stanica košta između 100 i 150 hiljada evra", objašnjava Lekić.

Pored toga, poslednjih godina sve je prisutnije i takozvano građansko merenje, koje, iako manje precizno, ima svoju vrednost.

"Građanski merači mogu imati grešku od 10 do 15 odsto, ali kada imate zimska prekoračenja koja su i do dvadeset puta iznad graničnih vrednosti, tih pet ili deset procenata praktično nema značaja. To je indikativni prikaz", navodi Lekić, preporučujući kombinovanje zvaničnih i alternativnih izvora, uključujući i aplikaciju xEkoVazduh.

Matić-Savićević: Dugotrajno zagađenje niskog intenziteta najveći rizik po zdravlje građana

Iako se u javnosti o zagađenju vazduha najčešće govori tek kada vrednosti drastično premaše dozvoljene granice, takav pristup je pogrešan i potencijalno opasan po zdravlje stanovništva. Prema rečima Branislave Matić-Savićević iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, upravo dugotrajno zagađenje niskog intenziteta predstavlja najveći rizik, jer i tada štetne čestice u sebi nose visoko toksične materije koje svakodnevno utiču na organizam.

Govoreći o trenutnom padu zagađenja u odnosu na prethodne dane, Matić-Savićević ocenjuje da je malo verovatno da su na to već uticale mere koje su pojedine lokalne samouprave najavile ili sprovele prošle sedmice.

"Mislim da je suviše kratko vreme da bi se osetili efekti tih mera. Naravno, ja zdušno želim da se one nastave i da se jednog momenta i vidi taj efekat, ali mislim da trenutno imamo promenu meteoroloških, mikroklimatskih uslova i da je to možda najviše doprinelo. Možda i to što je Beograd počeo da se prazni, ljudi odlaze, spajaju praznike, pa ima i manje vozila", objašnjava ona.

Osvrćući se na razlike u stepenu zagađenja među gradovima u regionu, Matić-Savićević ističe da se problem često politizuje i da se o njemu govori tek kada postane vidljiv ili „opipljiv“ građanima.

"Ja sam pre svega lekar i moram tako da razmišljam. Ono što je zaista najštetnije za populaciju jeste bilo kakvo zagađenje dugog trajanja niskog intenziteta. Pričanje o zagađenju vazduha samo u momentima kada imamo visoke vrednosti je pogrešan pristup", naglašava ona.

Euronews Srbija

Kako dodaje, čak i kada su koncentracije zagađujućih materija ispod graničnih vrednosti, opasnost ne nestaje.

"Čak i kada su vrednosti niske, te čestice u niskim koncentracijama na sebi sadrže nalepljene, veoma toksične materije. Zato o takvim problemima moramo razmišljati i kada su vrednosti niske", upozorava Matić-Savićević.

Na pitanje da li u društvu postoji svest o toj vrsti rizika, njen odgovor je jasan.

"Ne mnogo. Ja to ne bih ubacivala u domen dnevne politike, već u domen našeg mentaliteta. Mi reagujemo samo na ekstremne situacije. Građani Beograda reaguju kada se osete stajska đubriva sa leve obale Dunava ili kada je gorela Vinča, ili kada nešto štipa u nosu. Ako se ne oseti – slabo se i razmišlja", kaže ona.

Za razliku od vazduha, problemi sa vodom za piće, kako ističe, odmah izazivaju reakciju jer su posledice brze i vidljive.

"Vazduh se ne vidi, ne miriše, i onda niko mnogo ne razmišlja. Kod vode za piće, čim se nešto desi, velika populacija je odmah ugrožena i problem se brzo rešava. Kod vazduha toga nema, jer je izloženost tiha i dugotrajna", objašnjava ona.

Govoreći o uzrocima lošeg kvaliteta vazduha, Matić-Savićević ističe da geografski položaj gradova može biti faktor, ali nikako jedini niti presudan.

"Gradovi poput Užica, Čačka ili Valjeva, koji su u kotlinama i okruženi brdima, imaju uslove da se zagađenje duže zadržava, ali to je samo faktor koji omogućava da se zagađenje zadrži, ne i uzrok sam po sebi", navodi ona.

Mnogo veći problem, prema njenim rečima, predstavlja način urbanog razvoja i svakodnevne životne navike.

"Imamo hiperurbanizaciju – nekada su to bile prizemne kuće sa jednim vozilom, a danas su to višespratnice sa podzemnim garažama iz kojih na uske ulice izlazi po 20 ili 30 vozila. Tome treba dodati i činjenicu da su ta vozila uglavnom stara", objašnjava Matić-Savićević.

Posebno zabrinjavaju kućna ložišta, koja često nisu izvor grejanja, već, kako kaže, male spalionice otpada.

"Mi bismo bili srećni kada bismo znali da svi koriste drvo, ugalj ili pelet, pa da možemo da kvantifikujemo šta sagoreva. Ali vrlo često kućna ložišta su male kućne spalionice otpada – sagoreva se sve, od kartona i ambalaže do otpadnog ulja i guma", upozorava ona.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu na početku teksta.