Nuklearni triler u Mediteranu: Šta se krije iza misterioznog potonuća ruskog broda 2024. godine?

Ruski teretni brod, koji je prema dostupnim podacima prevozio dva nuklearna reaktora namenjena za podmornice, potonuo je pod nerazjašnjenim okolnostima u vodama nedaleko od obale Španije. Istraga koju je sproveo CNN, zasnovana na obaveštajnim podacima, satelitskim snimcima i izvorima iz španske istrage, ukazuje na to da bi ovaj događaj mogao biti jedna od najrizičnijih operacija zapadnih vojnih snaga u cilju sprečavanja Moskve da isporuči kritičnu nuklearnu tehnologiju svom ključnom savezniku – Kim Džong Unu.

Sudbina broda pod imenom "Ursa Major" (Velika medvedica) prekrivena je velom tajne još od 23. decembra 2024. godine, kada je nestao u dubinama, oko 60 milja od španske obale. Incident se dogodio samo dva meseca nakon što je Severna Koreja poslala svoje trupe kao pomoć ruskoj invaziji na Ukrajinu, što je podiglo sumnju da je nuklearni teret bio "valuta" za plaćanje vojnih usluga Pjongjangu.

"Nuke Sniffer" avioni i misteriozne eksplozije

Vojne aktivnosti oko mesta brodoloma tokom poslednjih godinu dana samo su produbile misteriju. Prema podacima o javnim letovima, američki avioni tipa WC-135R, poznati kao "nuke sniffers" (tragači za nuklearnim česticama), preleteli su lokaciju potapanja dva puta. Ovi avioni su specijalizovani za detekciju radioaktivnih čestica u atmosferi i obično se koriste za nadzor iranskog nuklearnog programa ili ruskih testova na Arktiku.

Nedelju dana nakon potonuća, olupinu je posetio sumnjivi ruski brod "Jantar", koji zvanično služi za okeanografska istraživanja, ali ga zapadne obaveštajne službe optužuju za špijunažu i sabotaže na morskom dnu. Prema izvorima bliskim španskoj istrazi, tokom prisustva "Jantara" na lokaciji zabeležene su još četiri snažne podvodne eksplozije, čiji je cilj verovatno bio potpuno uništenje preostalog tereta kako ne bi pao u ruke NATO snaga.

Priznanje kapetana: Reaktori za podmornice?

Španska vlada je dugo ćutala o incidentu, ali je pod pritiskom opozicije 23. februara objavila saopštenje koje je šokiralo javnost. U njemu se potvrđuje da je ruski kapetan broda Igor Anisimov, tokom ispitivanja priznao da je "Ursa Major" prevozila "komponente za dva nuklearna reaktora slična onima koji se koriste u podmornicama". Kapetan je izjavio da nije siguran da li su reaktori bili napunjeni nuklearnim gorivom, ali je naglasio da je krajnja destinacija trebalo da bude severnokorejska luka Rason.

Hronologija događaja koja je dovela do potonuća liči na scenario špijunskog trilera. Brod je isplovio iz Sankt Peterburga 11. decembra, a u papirima je kao odredište bio naveden Vladivostok. Međutim, obaveštajni podaci ukazuju na to da je ruta bila pažljivo planirana kako bi se izbegla prevelika pažnja, dok su ruski vojni brodovi "Ivan Gren" i "Aleksandar Otrakovski" pružali stalnu pratnju.

Kobna noć u španskim vodama

Problemi su počeli 22. decembra u španskim vodama, kada je brod drastično usporio. Iako je posada tada javila da je sve u redu, 24 sata kasnije upućen je poziv za pomoć. Na desnoj strani broda, u blizini mašinskog odeljenja, odjeknule su tri eksplozije. Dva člana posade su poginula, a brod je počeo opasno da se naginje.

Španski spasioci su evakuisali 14 preživelih, ali drama tu nije završena. Ruski ratni brod "Ivan Gren" naredio je svim obližnjim plovilima da se udalje na najmanje dve milje i ultimativno zahtevao hitno vraćanje preživele posade. Iako je "Ursa Major" delovala stabilno i nakon eksplozija, te večeri u 21:50 ruska pratnja je ispalila niz crvenih signalnih raketa, nakon čega su usledile četiri nove detonacije. Španska seizmička mreža potvrdila je da su ovi potresi odgovarali podvodnim eksplozijama. Brod je potonuo u 23:10 časova.

Teorija o torpedu "Barracuda"

Španski istražitelji razmatraju mogućnost da je trup broda probijen visokotehnološkim oružjem. Postoji sumnja da je korišćen redak tip torpeda, poznat kao "Barracuda", koji poseduju samo SAD, nekoliko saveznika iz NATO-a, Rusija i Iran. Ova vrsta torpeda može izazvati tihi udar koji bi objasnio naglo usporavanje broda bez vidljive eksplozije u prvoj fazi incidenta, što bi bila neka vrsta "hirurške sabotaže" kako bi se brod zaustavio pre nego što stigne u otvorenije vode.

Iako zapadni zvaničnici izbegavaju da direktno potvrde učešće u potapanju, želja da se spreči prelivanje ruske nuklearne tehnologije u Severnu Koreju bila je na vrhuncu tokom poslednjih nedelja administracije Džoa Bajdena.

Severna Koreja je decenijama pokušavala da razvije operativnu nuklearnu podmornicu, a snimci koje je Pjongjang objavio krajem 2025. godine prikazuju trup takvog plovila, ali bez dokaza o funkcionalnom pogonu.

Opasnost na dubini od 2.500 metara

Olupina broda sada leži na dubini od oko 2.500 metara. Španske vlasti tvrde da je izvlačenje crne kutije sa te dubine "tehnički nemoguće bez ogromnih rizika", što je izazvalo skepticizam kod stručnjaka. Huan Antonio Rohas Manrike, španski opozicioni poslanik i bivši kapetan trgovačke mornarice, smatra da vlada krije informacije. "Danas crne kutije isplivavaju sa lokatorima. Mislim da neko već poseduje tu kutiju, ali ne znamo da li je to Španija ili su je Rusi sami pokupili", izjavio je on za CNN.

Pitanje radioaktivnog zagađenja ostaje otvoreno. Iako španska vlada nije izdala upozorenje za svoje južne obale, popularnu turističku destinaciju, prisustvo aviona za detekciju radijacije sugeriše da Pentagon ništa ne prepušta slučaju.

Ukoliko se ispostavi kao tačno da je Rusija pokušala da prebaci reaktore Pjongjangu, to bi predstavljalo najdrastičniji primer kršenja međunarodnih sankcija i prelazak "crvene linije" u nuklearnoj proliferaciji. Dok tajne o teretu i uzroku potonuća leže na dnu Mediterana, ovaj incident ostaje snažan podsetnik na to koliko je blizu svet bio (ili još uvek jeste) direktnom sukobu velikih sila u pokušaju da se održi globalna nuklearna ravnoteža.