Kraj intervencionizma u BiH: Profesor Kecmanović u emisiji "Plenum" o ostavci Kristijana Šmita

Kristijan Šmit nije imao nameru da ode i očigledno je stalno odlagao svoj odlazak, kaže za Euronews profesor i nekadašnji član Predsedništva BiH Nenad Kecmanović. Kako kaže, za vreme svog mandata pokazivao je lični animozitet prema Miloradu Dodiku i povlačio kontraproduktivne poteze. Dodaje i da je Šmit u BiH doveo situaciju do pucanja i ozbiljnih incidenata, što nikome nije odgovaralo. 

Govoreći u emisiji „Plenum“, Kecmanović je ocenio da je ostavka posledica dugotrajnog političkog pritiska i promenjenih odnosa snaga na međunarodnoj sceni.

„Sam Šmit nije imao nameru da ide, to je očigledno. Svi su očekivali da će otići, ali on je stalno odlagao. Prvo do Nove godine, pa posle, pa do sredine godine. Čak je i ostavku formulisao tako da ostane do izbora naslednika, što pokazuje da je pokušavao da zadrži prostor za manevre“, rekao je Kecmanović.

On podseća da je funkcija visokog predstavnika od samog početka bila sporna za deo međunarodne zajednice, posebno za Rusiju i Kinu, koje nisu priznale njegov legitimitet, dok je i deo zapadnih aktera u poslednje vreme pokazivao sve veću distancu prema toj instituciji.

„Nije poznato ni kako je tačno izabran, ni ko ga je formalno imenovao u skladu sa procedurama. Čak ni zahtev za uvid u dokumentaciju nije dao jasne odgovore. Ali činjenica da su njegovi izveštaji razmatrani u Savetu bezbednosti davala mu je određeni stepen faktičke legitimacije“, ocenio je Kecmanović.

Euronews Srbija

On navodi da je dodatni obrt u međunarodnim odnosima nastao nakon što su Sjedinjene Države, prema njegovim rečima, uskratile dalju finansijsku podršku Kancelariji visokog predstavnika, dok je Nemačka pokušala da nadomesti taj nedostatak.

„Očigledno je da je uoči sednice došlo do nekog diplomatskog dogovora. Umesto očekivanog sukoba, posebno između zapadnih zemalja i Rusije i Kine, došlo je do relativnog konsenzusa da se ide ka postepenom gašenju OHR-a“, naveo je on.

Govoreći o reakcijama u Republici Srpskoj, Kecmanović ističe da je politička kriza u BiH godinama bila personalizovana kroz sukob Milorada Dodika i Kristijana Šmita, ali da se sada situacija menja.

„Dodik je od početka osporavao legitimitet Šmita i bio veoma energičan u tom stavu. Taj sukob se vremenom pretvorio i u lični politički animozitet. U tom kontekstu, njegov odlazak se u Republici Srpskoj doživljava kao politička pobeda“, rekao je Kecmanović.

On dodaje da je simbolika reakcije u Banjaluci, uključujući i javna slavljenja, pokazatelj dubine političkog sukoba koji je postojao između institucije visokog predstavnika i vlasti u Republici Srpskoj.

Ipak, Kecmanović smatra da je odlazak Šmita izveden na način koji ne ostavlja prostor za potpuno poniženje, već da je reč o kontrolisanom političkom izlasku.

„Očigledno je postignut diplomatski kompromis kako on ne bi otišao posramljen, već uz određenu vrstu priznanja za svoj mandat. Time je izbegnut otvoreni politički poraz i ostavljen prostor za relativno urednu tranziciju“, istakao je on.

"Bonska ovlašćenja ključni problem u BiH, a ne pojedinci"

U trenutku kada se politička situacija u Bosni i Hercegovini ponovo nalazi u fokusu međunarodne zajednice, profesor Kecmanović iznosi ocenu da su ključni problemi u funkcionisanju zemlje vezani za instituciju visokog predstavnika i tzv. bonska ovlašćenja, koja su, kako navodi, vremenom izmenila originalni duh Dejtonskog sporazuma.

Govoreći u emisiji „Plenum“, Kecmanović je podsetio da je prvobitna uloga visokog predstavnika bila ograničena na savetodavnu i koordinacionu funkciju, ali da je kroz praksu međunarodnih odluka ta uloga značajno proširena, što je, prema njegovim rečima, dovelo do slabljenja domaćih institucija u BiH.

„Od momenta kada su uvedena bonska ovlašćenja, sve je okrenuto naopako. Domaće institucije su formalno postojale, ali su postale sekundarne, jer je visoki predstavnik u svakom trenutku mogao da poništi njihove odluke ili nametne sopstvena rešenja“, naveo je Kecmanović.

On je ocenio da je upravo ta praksa, a ne pojedinačne ličnosti koje su obavljale funkciju visokog predstavnika, suštinski problem u političkom sistemu Bosne i Hercegovine. 

„Problem nije u jednom čoveku, bilo da je reč o Šmitu ili Incku, nego u sistemu bonskih ovlašćenja koji omogućava gotovo neograničenu intervenciju u unutrašnje političke procese“, istakao je on.

Euronews Srbija

Kecmanović je podsetio da je u početnoj fazi primene Dejtonskog sporazuma visoki predstavnik imao znatno uži mandat, dok su kasnije odluke međunarodne zajednice dovele do njegovog proširenja.

„Prvobitno je bilo predviđeno da domaće institucije u roku od deset godina preuzmu punu odgovornost za funkcionisanje države. Visoki predstavnik je trebalo samo da pomaže i koordinira implementaciju sporazuma. Međutim, kroz praksu je ta uloga transformisana u nešto potpuno drugačije“, rekao je Kecmanović.

On je kao prelomni trenutak označio uvođenje bonskih ovlašćenja, koja su, kako kaže, omogućila visokom predstavniku da nameće zakone i smenjuje izabrane zvaničnike.

„To je suštinski promenilo politički sistem. Od tada, domaće institucije više ne funkcionišu kao puni nosioci suvereniteta, jer uvek postoji mogućnost intervencije spoljnog aktera“, ocenio je on.

Kecmanović je ukazao i na to da su i sami predstavnici međunarodne zajednice u različitim periodima bili svesni kontroverzi koje takva ovlašćenja izazivaju.

„Čak je i jedan od ranijih visokih predstavnika rekao da su bonska ovlašćenja u suprotnosti sa duhom Dejtonskog sporazuma, ali je ta praksa ipak nastavljena“, podsetio je on.

Govoreći o aktuelnoj situaciji i odlasku Kristijana Šmita, Kecmanović je ocenio da se time otvara prostor za redefinisanje uloge međunarodne administracije u BiH.

„Suštinski problem nije pojedinac, nego sistem. Ako se ne promene bonska ovlašćenja, svaki novi visoki predstavnik imaće iste mogućnosti intervencije kao i prethodni“, naveo je on.

On je dodao da bi budući model morao više da se oslanja na domaće institucije i potpisnike Dejtonskog sporazuma.

„Uloga visokog predstavnika, ako uopšte treba da postoji, mora biti vraćena na ono što je prvobitno bilo predviđeno – savetovanje i podrška, a ne donošenje odluka umesto domaćih organa“, istakao je Kecmanović.

Kompletnu emisiju "Plenum" pogledajte u video prilogu na početku teksta.