Ostavka Šmita uoči sednice SB UN: U Njujorku treba da predstavi redovni šestomesečni izveštaj o BiH
Komentari12/05/2026
-12:56
Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, Kristijan Šmit, koji je podneo ostavku na tu funkciju, tražio je pokretanje procedure za izbor naslednika. Šmit će nastaviti da obavlja redovne dužnosti punim kapacitetom sve dok proces imenovanja njegovog naslednika ne bude okončan.
Ostavka Šmita dolazi uoči sednice Saveta bezbednosti, na kojoj Šmit, kao visoki predstavnik, treba da predstavi redovni polugodišnji izveštaj o situaciji u Bosni i Hercegovini.
Šmit, do izbora novog visokog predstavnika, i dalje obavlja tu funkciju i već je u Njujorku na sastancima sa čelnicima svetske organizacije. Za sednicu Veća sigurnosti spremio je izveštaj u kojem, prema pisanju domaćih medija, ocenjuje da je situacija u Bosni i Hercegovini stabilna, ali krhka, a kao ključne probleme navodi narativ iz Republike Srpske, pitanje državne imovine, pravosudnu blokadu i priču o trećem entitetu.
Dobri poznavaoci prilika kažu da napisano, međutim, neće imati nekadašnju snagu.
"Mislim, on je bio oslabljen i ranije. Sada će tek biti potpuno oslabljen jer je očigledno izgubio tu ključnu podršku. Ne njegovom krivicom, najmanje je on odgovoran za to, ali ovaj izveštaj će verovatno sada biti najmanje relevantan od svih dosadašnjih upravo zbog činjenice da je on praktično već u statusu skoro pa bivšeg", rekao je novinar Dejan Šainović.
Prema ocenama analitičara i pisanju medija u Bosni i Hercegovini i Nemačkoj, ostao je bez podrške Vašingtona, a u pozadini je projekat južne plinske interkonekcije čija je gradnja planirana u Federaciji Bosne i Hercegovine.
"Ono što se sada može videti jeste da je sasvim sigurno da ljudi iz blizine Donalda Tramp, neki koji su činili usluge za neke, govore da su možda i iz uže, pa i šire porodice, mogli da uđu upravo u taj deo, znači izgradnje infrastrukture. Razlog je i to što je Republika Srpska usvojila niz, hajde da ih tako nazovemo, antišmitovskih zakona, pa se to povlačenje desilo praktično u jednom danu, u zamenu za skidanje dugogodišnjih sankcija Miloradu Dodiku i još nekolicini ljudi iz samog vrha establišmenta Republike Srpske", rekao je profesor političkih nauka Miloš Šolaja.
Povezane vesti
Nakon što je i zvanično potvrđeno da Šmit odlazi, počela su licitiranja o tome ko bi mogao doći umesto njega.
Prema izboru naslednika videće se i kakav je odnos međunarodne zajednice prema Bosni i Hercegovini, kaže profesor međunarodnih odnosa Jahja Muhasilović.
"U opticaju je više imena. Postoje dva britanska imena, postoji i Italijan. Recimo, Metju Rajkrof se spominje kao opcija, spominje se Karen Pirs, a spominje se i Alesandro Minasi kao Italijan. Tako da je još uvek sve poprilično nejasno. Sada svaka od država lobira. Sjedinjene Američke Države su više naklonjene nekoj britanskoj opciji", kaže Muhasilović.
Prošla sednica Vijeća sigurnosti i obraćanje predstavnika ključnih zemalja pokazali su izvesne promene u stavovima prema političkim dešavanjima u Bosni i Hercegovini.
Od ove sednice analitičari očekuju da bi se mogle čuti i ocene o Šmitovom odlasku. Uoči rasprave, izveštaj o situaciji u BiH poslala je i Vlada Republike Srpske. Kao glavnog krivca za probleme u Bosni i Hercegovini označili su upravo Šmita.
Pismo su uputili i politički predstavnici Bošnjaka u Republici Srpskoj. Ocenili su da su prava Bošnjaka u ovom entitetu ugrožena, te naveli da se u Bosni i Hercegovini Dejtonski sporazum sistemski krši.
Komentari (0)