U Srbiji i Srpskoj komemoracije, u Hrvatskoj slavlje: Kako državni vrh susedne zemlje predstavlja etničko čišćenje Srba?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Dok se u Srbiji i Republici Srpskoj sećaju pogroma i tuguju za izgubljenim životima i domovima, Hrvatska "Oluju" obeležava kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja. Centralna manifestacija održava se u Kninu, gradu u kojem je nekada živelo većinsko srpsko stanovništvo. Prisustvuju predstavnici državnog vrha Hrvatske, predsednik Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković, kao i predstavnik Crne Gore.
Kakvu poruku proslavom šalje zvanični Zagreb i koliko digitalizacija katastra komplikuje život preostalim Srbima u Hrvatskoj, o tome je za Euronews Srbija govorio novinar Jurica Kerbler.
Poruke iz Knina: Pobeda kroz etničko čišćenje
Kerbler ističe da se poruke uglavnom ponavljaju iz godine u godinu.
"Više-manje se ponavljaju poruke koje su već vidljive i prošlih godina. Jedan dijametralno drugačiji pogled na Oluju u Hrvatskoj i u Srbiji. Dok je u Srbiji Oluja zločinačka akcija i etničko čišćenje, u Hrvatskoj je to senzacionalna vojna pobeda, čista, i koja je otvorila put nezavisnosti Hrvatske", kaže Kerbler.
Prema njegovim rečima, premijer Plenković i predsednik Sabora Gordan Jandroković nisu direktno spominjali Srbiju, ali jesu govorili o "srpskoj agresiji“". Predsednik Milanović bio je direktniji.
Euronews Srbija
"Milanović je nekoliko puta spomenuo Srbiju i rekao da je ona bila sponzor pobune u Hrvatskoj, da Knin nije bio srce pobune, već da je ta pobuna došla iz Beograda. Takođe, Milanović je govorio da se Srbija naoružava uz asistenciju hrvatskih saveznika, i da to nije poštena igra", kaže Kerbler.
Milanović je, prema Kerbleru, takođe pozdravio Hrvate iz Bosne i Hercegovine kao "zajedničku braću po oružju" i ocenio da Hrvatska ne treba da se obazire na "besmislice" i pokušaje revizije istorije.
Povezane vesti
Digitalizacija katastra i položaj Srba u Hrvatskoj
Poseban problem za Srbe poreklom iz Hrvatske predstavlja digitalizacija katastra.
"Srbi u ruralnim delovima Hrvatske, u Dalmaciji, Lici, Baniji, na Kordunu, često nisu tu pravnu proceduru izveli do kraja. Zapisani su u zemljišne knjige, a nisu u katastar. I komputeri naprosto izostavili su ih, i oni sad su u jednoj vrlo teškoj situaciji", kaže Kerbler.
Razlog je, objašnjava, što regulisanje statusa zahteva novac, energiju, znanje i pristup kompjuterima, čega stariji ljudi često nemaju.
"Tako da se sad pokušava na neki način pomoći tim ljudima, da jednostavno ne ostanu bez svoje imovine koju imaju vekovima", kaže on.
Komentari (0)