Najstariji muzej u BiH: Humac čuva eksponate stare 16.000 godina i priču o "čuvaru suza" iz rimskog doba

Nedaleko od Ljubuškog, na jugu Bosne i Hercegovine, nalazi se Humac, samostan i najstariji muzej u zemlji. Stariji čak od Zemaljskog muzeja u Sarajevu. Živi arhiv posetila je reporterka Euronews-a, Melisa Teletović.

Na brdu Humac, nadomak Ljubuškog, kuca duhovno i kulturno srce Hercegovine. Više od veka i po, ovaj franjevački samostan stoji kao svetionik vere, opstanka i neprekinute pismenosti. Franjevci su na ove prostore stigli još u 15. veku.

Uprkos istorijskim nedaćama, rušenjima i progonima, njihova veza s ovim krajem nikada nije prekinuta.

"Počeo se graditi 1867. godine i završio se 1869. godine, zajedno s ovom crkvom starom koja je isto tako sagrađena 1870. godine. Tako da su fratri u tom samome periodu, kad su ovde započeli s gradnjom ovoga samostana, započeli jedan svoj život", rekao je gvardijan samostan Fra Miro Šego.

Euronews

U srcu samostana smešten je i najstariji muzej u Bosni i Hercegovini.

Arheološki muzej Humac kod Ljubuškog, najstariji muzej u Bosni i Hercegovini. Osnovan je 1884. godine, čak četiri godine pre Zemaljskog muzeja u Sarajevu.

Eksponati pokrivaju razdoblje od gotovo 16.000 godina, a stalne postavke vode posetitelje od paleolita do kasnog srednjeg veka. Najpoznatiji eksponat iz 12. veka je Humačka ploča. To je najstariji kameni natpis u Bosni i Hercegovini, pisan mešavinom glagoljice i bosančice.

"Ona je zanimljiva zato što je njen tekst pisan spiralno. Dakle, kreće od invokacije i onda tekst ide u krug. I smatra se da je to pisano spiralno zato što je ona verovatno bila deo oltarne menze", rekla je rekla je kustoskinja Danijela Grbavac.

Euronews

Kroz četiri zbirke, muzej čuva i praistorijsku ogrlicu koja je stara 14.000 godina, statuu ilirske boginje, blago rimskih legionara. Među brojnim dragocenostima, posebno mesto zauzima i minijaturni kip boga Merkura.

"Sam taj kipić je jako zanimljiv, jer iako je visok nekih 2 cm, jako je minuciozno obrađen. Jako se detaljno vidi ta obrada te vreće blaga koju je on držao u svojim rukama", dodala je Grbavac.

Zanimljiva je priča i o Balzamariju, takozvanom čuvaru suza.

"Kada su vojnici odlazili na vojne pohode, njihove žene su u te balzamare skupljale svoje suze, i onda, nakon što bi se oni vratili, bi to gledali, i ona žena koja je imala više nakupljenih suza, znači da joj je on više falio, da je više plakala za njim".

Od praistorijske ogrlice, preko rimskih suza, pa sve do franjevačke pismenosti, Humac ostaje neprolazni svedok vremena. Mesto gde istorija ne spava, već živi i priča priču o opstanku na hercegovačkom kamenu.