Igre 
Đukanovićev preokret: Od poraza do povratka u igru uz pomoć Abazovića - koliko košta politički zagrljaj suprotstavljenih
Komentari09/02/2022
-21:43
Nakon izglasavanja nepoverenja vladi i smene predsednika Skupštine Crne Gore, Demokratska partija socijalista, koja je nakon tri decenije vlasti od 2020. godine u opoziciji, ponovo je u centru političkih zbivanja u toj zemlji. Parlamentarni izbori koji su održani pre tih godinu i po dana sugerisali su rušenje režima Mila Đukanovića i njegov konačan put u političku penziju, ali su, istovremeno, na površinu izbacili mladog lidera građanske koalicije "Crno na bijelo" Dritana Abazovića kao takozvani "jezičak na vagi" koji je bio ključan u ostvarivanju tih očekivanja.
Sada su se te dve političke figure našle u svojevrsnom političkom zagrljaju koji, kako tumače poznavaoci prilika, ni jednom od njih ne može doneti "političku sreću". Đukanović i Abazović sada su na korak od neformalne saradnje, jedne vrste "partnerstva na daljinu", u kojoj će jedan možda završiti "vladajući iz senke", a drugi rizikuje da izgubi ono što je do sada kapitalizovao.
Sve što se desilo ostavilo je Crnu Goru u jednoj vrsti "vrzinog kola", u kome glavni akteri niti suštinski mogu zajedno, niti išta mogu jedan bez drugog, a njegov rasplet daće i odgovor na pitanje koje je praktično postavljeno još na izborima 2020. godine - kojim putem zemlja ide dalje?
Šta se dogodilo
Naime, poslanici stranke aktuelnog predsednika Mila Đukanovića dali su podršku za smenu vlade, nakon čega su inicirali i smenu predsednika Skupštine. Usled ovih dešavanja, glavno pitanje je da li će biti formirana manjinska vlada ili će građani Crne Gore ponovo izlaziti na birališta.
Istovremeno, kao tema se nameće dalja uloga DPS-a kao političke opcije, s obzirom na to da se već posle iznošenja plana lidera Ujedinjene građanske akcije (URA) Dritana Abazovića o formiranju manjinske vlade govorilo o mogućoj saradnji upravo sa Demokratskom partijom socijalista.
Iz tog razloga, nameću se pitanja - na koji način bi DPS mogao da utiče na novu vladu, i da li bi podržao program pokreta koji je bio inicijator svrgavanja sa vlasti ove partije.
Kako ukazuju analitičari, da bi do konkretnije saradnje pokreta URA i DPS-a došlo, stranka Mila Đukanovića morala bi da bude spremna za ozbiljne kadrovske promene. Uz to, upućeni u prilike ističu i da bi DPS mogao ovu situaciju da iskoristi za dodatnu promociju, kao i za uticaj na izvršnu vlast.
Povezane vesti
Ima li traga od koalicionog načela?
Partije i pokreti u Crnoj Gori pre godinu i po dana, uoči i nakon parlamentarnih izbora, ujedinili su se u jednom - da svrgnu Demokratsku partiju socijalista sa vlasti nakon 30 godina.
Nepunih godinu dana od formiranja manjinske vlade, došlo je do političke krize, koja je kulminirala u januaru. Nakon nekoliko vanrednih sednica i višesatnih skuopštinskih rasprava izglasano je nepoverenje vladi, a potom i smena predsednika Skupštine Alekse Bečića.
Do izglasavanja nepoverenja, Vladu je predvodio Zdravko Krivokapić, inače nestranačka ličnost, koji je bio predvodnik liste "Za budućnost Crne Gore" koju su činile partije predvođene Demokratskim frontom.
Ipak, predlog za smenu vlade podneo je GP URA, koalicioni partner liste "Za budućnost Crne Gore", što je izazvalo nesuglasice i osude među koalicionim partnerima. U raspravi među vladajućim partnerima otvorio se i prostor za mogući izlazak DPS-a "iz senke", jer su poslanici DPS-a podržali ovu inicijativu.
Sa druge strane, DPS je podneo zahtev za smenu predsednika skupštine Alekse Bečića, za šta su glasali i poslanici GP URA. Stranka Mila Đukanovića se tokom političke krize tako "vratila u igru" jer je svojim odlukama uticala na trenutnu situaciju, a u jeku su rasprave o mogućoj podršci novoj vladi.
AP/ Risto Bozovic
Sam Đukanović najavio je tim povodom da je izvesna podrška manjinskoj vladi "sa koalicijama koje su građanskog karaktera, koje žele da pomognu Crnoj Gori da ide ka Evropi ".
Upravo na tom osnovu, stizale su i kritike iz redova Demokrata, Demokratskog fronta i drugih partija koje su sa GP URA formirale skupštinsku većinu, upravo zbog relacije na kojoj je URA sa DPS-om. Iz URE, pak, sve vreme demantuju optužbe iz vlasti o ranijim dogovorima sa DPS-om, ali navode da će svoju saradnju kada je reč o manjinskoj vladi ponuditi svima.
Povezane vesti
Naime, potpredsednik pokreta URA Filip Adžić je za Euronews Srbija ranije naveo da će oni saradnju ponuditi svima, ali da je "zamena teza da će URA i formiranje manjske vlade zavisiti od DPS-a".
Vraćanje "u igru"
Marko Pejović, programski direktor Centra za demokratiju i ljudska prava iz Podgorice rekao je da DPS jeste ponovo faktor na političkoj sceni zbog dosadašnjeg ponašanja predstavnika sadašnje parlamentarne većine.
"Nepostojanje dijaloga, nesaradnja i stavljanje partijskog interesa iznad javnog su samo neki od razloga koji su omogućili da najjača opoziciona partija, odnosno DPS bude ponovo faktor na političkoj sceni", kazao je Pejović za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Kako je istakao, podška DPS-a izglasavanju nepoverenja vladi imala je trostruku implikaciju.
"Oni tako jačaju svoj koalicioni kapacitet, ostvaruju svoju idelogiju odnosno obećanja svom biračkom telu i na kraju jačaju svoje delovanje i pored činjenice da im slabi podrška", naveo je Pejović.
Takođe, da se DPS "vratio u igru" smatra i istoričar Tomaš Damjanović. Navodi da do "povratka" ne bi došlo u smislu da oni mogu da upravljaju baš svim tokovima u zemlji, i da je situacija prilično kompleksna.
"Načelo postavljeno 30. avgusta 2020. godine od strane onih koji su sačinili skupštinsku većinu bilo je 'ne sa DPS-om', a to je načelo više puta prekršeno, pa i sada sa glasanjem o nepoverenju vladi", rekao je Damjanović.
On je rekao da je DPS sada u poziciji da može biti legitiman partner za formiranje manjinske vlade, što bi, smatra Damjanović, za tu stranku značilo veliku pobedu.
AP/ Risto Bozovic
Milo Đukanović rekao je da DPS ne bi učestvovao u manjinskoj vladi, ali upravo zbog podrške koju bi DPS dao, nameće se pitanje koliko bi ta stranka imala uticaja na buduću vladu. Uz to, ono što bi moglo da bude najupitnije jeste program GP URA, od početka orijentisan protiv režima Đukanovića.
"DPS će, kako je i Đukanović najavio, dati podršku formiranju nove vlade iako neće učestvovati u istoj, bez obzira na to što je URA odnosno "Crno na bijelo" kao koalicija temeljila svoj program na borbi protiv DPS-a. Ovo ne iznenađuje, jer se time DPS-u daje prostor za uticaj na trenutne i eventualne buduće tokove na političkoj sceni što je u korist ove partije", kazao je za Euronews Srbija Marko Pejović.
Međutim, Pejović ističe da će svakako biti određenih uslova i mogućnosti za uticaj DPS-a na izvršnu vlast.
"Vrlo je indikativno da će se zahtevati ispunjavanje određenih uslova koji svakako mogu uticati na rad izvršne vlasti i podršku toj vladi u odnosu na predlaganje pravnih propisa", naveo je Pejović.
Na kraju, kako je ocenio profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miloš Bešić, DPS bi trebalo da bude spreman i na kadrovske promene.
"Izvesno je da je Abazović morao da dobije garancije od DPS-a da bi formirao tu vladu, bez njih ne bi mogao da uradi ništa. To vrlo verovatno znači ozbiljne kadrovske promene u DPS, čini mi se tiho povlačenje Mila Ðukanovića, i još nekoliko važnih promena kada je reč o ključnim ljudima u DPS jer to je nešto što je verovatno tražio kao garanciju da bi pravio manjinsku vladu", naveo je Bešić za Tanjug TV.
Marko Pejović takođe ističe da bi ta vrsta promena bila neizbežna.
"Kadrovske promene bi bila neminovna posledica dogovora nove parlamentarne većine odnosno manjinske vlade. Ipak, imajući u vidu dosadašnja delovanja svih političkih subjekata, teško da se mogu očekivati imenovanja u korist javnog interesa", naveo je Pejović.
Komentari (0)