Igre 
Dodik pozvao građane da 9. januara u Istočnom Sarajevu obeleže Dan Republike Srpske
Komentari04/01/2023
-19:33
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pozvao je danas građane da 9. januara u Istočnom Sarajevu svojim prisustvom veličanstveno obeleže Dan Republike, koja je više nego ikada sigurna u svoje potencijale.
"Živela Republika Srpska, srećan joj Dan! Republika Srpska živi godinama i decenijama više nego neke državne zajednice u prošlosti na ovim prostorima", rekao je Dodik u izjavi za Srnu.
Naglasio je da je Dan Republike Srpske praznik u kojem učestvuju predstavnici legitimnih institucija Republike Srpske.
Dodik je istakao da Republika Srpska nema nameru da menja svoje politike u vezi sa poštovanjem Ustava BiH, kojem ostaje privržena, kao i ostanku u BiH na bazi Ustava.
"Neustavna BiH nas ne zanima, pogotovo ona koju bi modelirale strane sudije Ustavnog suda BiH i lažni visoki predstavnik. Pozivam na razgovor i dogovor u BiH. Moramo vratiti na dnevni red sva pitanja koja su od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma postavljena na nakaradan način. To je pitanje koje mi postavljamo kao strana", rekao je Dodik.
Prema njegovim rečima, muslimani su do sada koristili strance da bi nametnuli svoja rešenja, rehabilitovali neku vrstu priče o BiH koja se, i pored svega toga, nije pokazla kao moguća i održiva zajednica.
Naglasio je da Republika Srpska, ako se hoće održiva BiH, mora u njoj biti vidljiva.
Povezane vesti
Istakao je da povodom toga iz drugog entiteta može da protestuje ko i koliko hoće, ali na teritoriji Federacije BiH, dok će se, ako planiraju bilo šta da intervenišu na prostoru Srpske, suočiti sa republičkim zakonima i odgovarajućim merama.
"Republika Srpska je na prostoru cele Republike suverena. Ona ima pravo da donosi odluke kako smatra da treba. Ovaj put smo odlučili ovako i mogu da protestuju koliko god hoće", jasan je Dodik.
Podsetio je da je Republika Srpska nastala 9. januara 1992. godine, pre bilo kakvih stradanja u BiH.
"Sama činjenica da smo Dan Republike proslavljali 20 i nešto godina bez ometanja govori o tome da je to politički motivisana odluka o zabrani. Tu odluku ne možemo i nećemo prihvatiti i već je ne prihvatamo nekoliko godina. To je doprinelo našoj homogenizaciji i okupljanju oko 9. januara", pojasnio je Dodik.
Ako su nešto hteli da učine, kaže on, onda su samo učinili da je narod homogenizovan i da živi 9. januar kao datum našeg postojanja.
On je napomenuo da je Republika Srpska stvorena pre sukoba, u relativnom miru, u vreme velikih političkih tenzija, raspada bivše Јugoslavije i rata u Hrvatskoj koji je već ukazivao na koji način se odnose prema Srbima.
Bošnjacima je, kaže, sporno to što je Srpska nastala pre oružanih sukoba, jer žele da održe priču o Republici Srpskoj kao genocidnoj ili zločinačkoj tvorevini.
Povezane vesti
Ukazao je da je osnovno pitanje kako je moguće da nešto što je, po njihovim tvrdnjama, nastalo u Dejtonskom sporazumu potpiše taj sporazum, istakavši da je valjda moralo da postoji pre potpisivanja i da postane faktor tog sporazumevanja.
"Ako tome dodate još ženevske sporazume koji su prethodili Dejtonskom sporazumu nekoliko meseci ranije, koji su trasirali put Dejtonskog sporazuma, gde je Srpska potpisala ženevske papire, kako oni to zovu, to govori o tome da je ona bila faktor međunarodnog prava i da je kao takva postojala", kazao je Dodik.
Naglasio je da to govori da nema drugog datuma osim 9. januara, da se formiranje Republike Srpske desilo jednom i da odluka o tome slovi da je to 9. januar 1992. godine i da to ne može biti neki drugi januar, niti druga godina.
Povezane vesti
"Prema tome, apsolutno je razumno ono što činimo. Ne želimo nikog da iritiramo, oni se samoiritiraju. Njima nije sporan samo 9. januar, njima je sporno postojanje Republike Srpske. Kako se oni odnose prema tome - to je njihov problem", zaključio je Dodik.
Republika Srpska će 9. januara proslaviti Dan Republike i 31 godinu postojanja. Deveti januar se slavi kao Dan Republike Srpske jer je tog datuma 1992. godine nastala pod prvobitnim nazivom Srpska Republika BiH.
Osnovali su je srpski poslanici u tadašnjoj Skupštini BiH nakon što su preglasani u ključnim pitanjima o opstanku Јugoslavije, a pripadnici druga dva naroda krenuli u secesiju mimo volje Srba koji su imali status konstitutivnog naroda.
Komentari (0)