Igre 
Munjeviti uspon desnice u Evropi: Dva faktora bi mogla da budu presudna za političku sliku na Starom kontinentu
Komentari04/12/2023
-20:36
Zamenik premijera Italije Mateo Salvini bio je u nedelju domaćin konferencije u Firenci pod sloganom „Posao, bezbednost, zdrav razum“, kojoj su prisustvovali lideri krajnje desnice iz Bugarske, Belgije, Austrije, Češke i Holandije.
„Danas predstavljamo Italijanima i svim Evropljanima drugačiju ideju Evrope: Evropu prava, umesto Evropu rezova“, rekao je Salvini na početku svog obraćanja.
Njegove reči odjekuju još jače ako imamo u vidu snažan rast evroskeptičnih struja i nacionalističkih struja u Evropi. Pored Švedske, u kojoj su Švedske demokrate deo koalicione vlade, same Italije, gde su premijerka Đorđa Meloni i partija Braća Italije na vlasti i Mađarske sa premijerom Viktorom Orbanom na čelu, najnoviji primer je pobeda Gerta Vildersa i njegove Slobodarske partije.
„Moramo garantovati da odluke koje se tiču naših naroda donose ljudi koji ga poznaju i najviše vole", kazao je Vilders na samitu evropskih desničara.
Za to vreme u Francuskoj porasla je podrška za Marin Le Pen i njenu stranku Nacionalno okupljanje, te ona prema anketi od 17. oktobra, koju je sproveo IFOP za list „Figaro”, vodi sa podrškom ispitanika od 28 odsto. To je za tri više u odnosu na avgustovsko ispitivanje javnog mnjenja i pet posto više u poređenju s rezultatima iz 2019. godine. Poređenja radi, centristička partija Renesansa predsednika Emanuela Makrona dobila je podršku od 20 posto ispitanika.
"Mi smo pokreti demokratskog i patriotskog otpora suočeni sa birokratskom dominantnom strukturom i samovoljom", istakla je Le Penova tokom obraćanja na video konferenciji „Posao, bezbednost, zdrav razum“.
Orban se oglasio na društvenoj mrži X i pružio podršku skupu.
Povezane vesti
"Pozdravi i najbolje želje za Matea Salvinija i sve naše prijatelje koji su se okupili danas u Firenci. Vetrovi promene su stigli", poručio je mađarski premijer.
Ćurčić: Migrantska kriza, pandemija i ratovi ojačali desnicu
Upravo je Orban najduže na vlasti od svih pomenutih lidera, a njegova politika je oko sebe slične struje u evropskim zemljama, procenjuje analitičar Petar Ćurčić iz Instituta za Evropske studije, za Euronews Srbija.
"Mađarska je specifičan primer, od liberala i centriste Orban je prešao na desnicu i postao stub politike tradicionalnih evropskih vrednosti", kazao je stručnjak.
Još jedna "rupa u fasadi EU" je pobeda Roberta Fica u Slovačkoj, ali je, kako kaže Ćurčić, pogrešno njega svrstavati u redove desničara, bez obrzira na podršku Orbanu.
"Ljudi greše kada Fica nazivaju desničarem. On je desno krilo socijal-demokrata i njegov savez sa Orbanom je pragmatičan", kazao je analitičar.
profimedia
Ćurčić uzroke jačanja desnice vidi u nekoliko spoljnih faktora, koji su pogubno uticali na zemlje Evropske Unije. To su migrantska kriza, pandemija korona virusa i rat u Ukrajini. Sada tome možemo pridodati i rat u Izraelu jer je, kako on navodi, uspostavljena veza između evropske desnice i američkih konzervativaca koji podržavaju Izrael.
Uz to raste društvena polarizacija u zemljama EU, a među evroskepticima i leve i desne orijentacije nameće se pitanje očuvanja zajedničkog tržišta i povratka na nacionalne valute.
Povezane vesti
Koliko se ovi problemi mogu eksplozivno izraziti u biračkom telu najbolje se vidi na primeru Gerta Vildersa. On je, kako kaže Ćurčić, konzervativac koji je uspeo da premosti konfesionalne podele i privuče glasače van tradicionalnog katoličkog jezgra koje obično glasa za desnicu.
Izbori za Evropski parlament u junu sledeće godine mogli bi da uzdrmaju političku scenu u EU, ali Ćurčić smatra da je teško prognozirati tako nešto, s obzirom da u međuvremenu može da izbije neka nova kriza ili padne neki dogovor između stranaka različitih orijentacija.
"Vildersov slučaj pokazuje da uspon može da bude nagao, ali ne možemo da projektujemo šta će da bude za sedam meseci. Ankete predviđaju da bi tri grupe, levi liberali, desni centar i zeleni mogli da imaju većinu mandata i pomognu starom sistemu da opstane. Desnicu je teško pratiti, ona će sada ići u dve kolone, ECR konzervativci i ID grupa. Ne znamo da li će nova kriza izbiti u Evropi i da li će desničari biti spremni na saradnju sa partijama centra", naglašava analitičar.
profimedia
Da su ekstremni desničari ipak spremni na ustupke pokazuje i činjenica da je Vilders morao da ublaži anti-islamsku retoriku, kako bi formirao vladu, te je stoga nemoguće isključiti slične dogovore u Evropskom parlamentu.
"Vilders je nakon izbora osuđen da sastavi novu vladu i zbog nemogućnosti da je samostalno formira reterirao je retoriku pre svega tako što je rekao da islam nije glavno pitanje u Holandiji i da neće zatvarati džamije i verske škole", ističe Ćurčić.
Analitičar takođe ističe primer Alternative za Nemačku, koja je prema najskorijoj anketi INSA Instituta uživa podršku 22 procenata birača u najjačoj ekonomiji Evrope, i kaže da je ova partija pokupila nezadovoljne glasače iz raznih stranaka, ali da im identitet nije potpuno desničarski.
"AFD ima elemente levih politika. Oni su sakupili biračko telo pretežno sa istoka zemlje, ali i iz pokrajine Hesen", kaže analitičar i ističe da je jedna od lidera AFD-a, Alis Vajdel, pripadnica LGBT populacije.
Pribićević: Sve je manje pravih lidera
Govoreći o uzrocima jačanja desnice u Evropi bivši ambasador Srbije u Velikoj Britaniji i Nemačkoj Ognjen Pribićević takođe je naveo društvenu krizu usled velikog broj migranata koji dolaze i menjaju sliku Evrope. U izjavi za Tanjug on je istakao da ljudi još uvek nisu došli na taj nivo da mogu da prihvate toliko velike različitosti u kratkom vremenu.
"Ovo je jedno potpuno novo vreme u kom živimo, posebno vreme koje dolazi, i sve je manje pravih lidera. Nema više lidera kao što su bili Čerčil, De Gol, Margaret Tačer, zato što se vreme promenilo. Promenilo se zato što živimo u vremenu koje obeležava jedna velika kriza sistema vrednosti, sistema obrazovanja, o čemu je naročito govorio (nedavno preminuli američki diplomata Henri) Kisindžer, i vremenu kada se sve manje značaja pridaje humanističkim naukama, društvenim naukama", naveo je on za agenciju.
Pribićević kaže da je ovo vreme koje obeležava velika kriza liderstva svuda u svetu, kao i nedostatak velikih ideja, zbog čega nema velikih lidera jer su, kako je objasnio, veliki lideri oni koji osmišljavaju ili slede velike ideje.
"Vidimo šta se dešava u SAD, vidimo Rusiju, vidimo šta je Amerika uradila sa približavanjem NATO-a prema Rusiji izazivajući veliku silu kao što je Rusija, a onda sa druge strane vidimo kako je Rusija reagovala varvarski izvršivši invaziju Ukrajine, i doživevši najveće poniženje koje je jedna velika sila doživela u zadnjih par stotina godina, u onom slučaju sa Prigožinom i privatnom vojskom koja je ugrozila čitav sistem", rekao je on.
Komentari (0)