Treća najsmrtonosnija ekološka pretnja: Među pet Evropljana, jedan izložen štetnoj buci - gde je situacija najgora?

Više od jednog od pet Evropljana izloženo je štetnoj buci iz saobraćaja, prema najnovijem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), što ovu pojavu čini trećom najsmrtonosnijom ekološkom pretnjom — odmah iza zagađenja vazduha i ekstremnih temperatura.

Saobraćaj na putevima je najrasprostranjeniji izvor buke, pri čemu je procenjeno da je 92 miliona ljudi izloženo nivoima buke iznad praga od 55 decibela (dB), koji propisuje Direktiva EU o buci iz životne sredine (END) za dnevni-večernji-noćni period. Ovaj prag predstavlja prosečan nivo zvuka tokom 24 sata, s većom težinom datom za buku noću, kada su ljudi osetljiviji.

Železnički saobraćaj pogađa oko 18 miliona ljudi, dok buka iz vazdušnog saobraćaja remeti san kod oko 2,6 miliona ljudi, prenosi Euronews.

Fiziološki stres i poremećaji sna koji nastaju usled buke doprinose sa 66.000 prevremenih smrti godišnje, kao i velikom broju slučajeva srčanih bolesti i dijabetesa, navodi se u izveštaju "Buka iz životne sredine u Evropi", koji se objavljuje svakih pet godina i obuhvata 31 zemlju.

"Zagađenje bukom se često zanemaruje i smatra samo neprijatnošću svakodnevnog života. Međutim, dugoročni uticaji buke na naše zdravlje i životnu sredinu su široko rasprostranjeni i značajni", kaže Lena Ila Mononen, izvršna direktorka Evropske agencije za životnu sredinu (EEA). 

Ako se meri prema standardima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koji imaju nešto niži prag od 53 dB za drumski saobraćaj, bliže je da je jedan od tri evropska građanina izložen riziku od zagađenja bukom.

Stanovnici koje zemlje najviše pate zbog buke?

Kada se posmatraju apsolutni brojevi, Francuska ima najveći broj ljudi izloženih buci iz saobraćaja, sa procenjenih 24 miliona ljudi tokom dana i noći.

Nemačka ima najveći broj ljudi pogođenih bukom samo tokom noćnih sati, oko 15 miliona.

Međutim, kada se posmatraju procenti stanovništva, situacija je drugačija. Više od 50 odsto stanovnika na Kipru i u Luksemburgu izloženo je štetnim nivoima buke. Francuska i Austrija takođe imaju visok procenat stanovništva pogođenog bukom.

Na drugom kraju skale, samo tri zemlje — Estonija, Slovačka i Portugal — imaju procenat stanovništva manji od 10 odsto izloženih nivoima buke iznad praga definisanog Direktivom o buci iz životne sredine (END).

Kako se možemo da se vratimo na bezbedniji nivo buke?

Evropska unija trenutno nije na dobrom putu da ispuni cilj smanjenja broja ljudi hronično ometanih bukom iz saobraćaja za 30 odsto do 2030. godine (u poređenju sa nivoima iz 2017).

U izveštaju se preporučuje niz zakonodavnih i infrastrukturnih mera koje bi mogle da ubrzaju napredak:

• Za drumski saobraćaj: Smanjenje ograničenja brzine u urbanim sredinama i povećanje upotrebe pneumatika sa niskim nivoom buke.
• Za železnički saobraćaj: Obavezna upotreba tiših kočionih sistema, bolje održavanje vozova i šina, kao i modernizacija teretnih vozova (npr. tiše osovine i vagoni).
• Za aviosaobraćaj: Optimizacija šema sletanja i poletanja, te podsticanje upotrebe tiših aviona.
• Za zaštitu u naseljima: Upotreba asfalta koji apsorbuje buku, izolacija zgrada, postavljanje zvučnih barijera (npr. duž puteva i pruga).

Istraživači takođe ističu vezu između zelenih površina i zaštite od buke. Prema njihovim navodima, najmanje 29 odsto površine evropske mreže Natura 2000 pogođeno je visokim nivoima buke iz saobraćaja, što ugrožava ciljeve očuvanja prirode na kontinentu.

Povećanje pristupa zelenim površinama i očuvanje njihove tišine ključno je, jer takva mesta mogu pružiti psihološki oporavak i smanjiti osećaj smetnje zbog buke kod ljudi.