RAT U UKRAJINI Ruska hakerska grupa preuzela odgovornost za napad na ukrajinskog mobilnog operatera Poslanici Dume podneli predlog zakona koji poništava transfer Krima Ukrajini

Top tagovi

Kosovo i Metohija Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

UŽIVO

Najneizvesniji izbori u Nemačkoj do sada: Zatvorena birališta

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Tanjug

26/09/2021

16:41

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Glasači u Nemačkoj danas su birali članove Bundestaga za naredne četiri godine. Birališta su otvorena jutros u osam časova, a građani su imali priliku da glasaju do 18 časova. Onima koji su se našli u redu u to vreme omogućeno je da glasaju.

Pravo glasa na ovim izborima ima oko 60,4 miliona Nemaca, što je gotovo milion birača manje nego pre četiri godine na prethodnim parlamentarnim izborima, prenose agencije. Oko 2,8 miliona ljudi glasalo je prvi put.

Na izborim listićima našlo se ukupno 47 stranaka, a čiji će poslanici sedeti u Bundestagu vrlo je teško predvideti, s obzirom da će izbori, prema ranijim anketama, biti vrlo neizvesni.

Na birališta su već izašli glavni kandidati za kancelara, Armin Lašet iz CDU-a i Olaf Šolc iz SDP-a, kao i Analena Berbok, kandidatkinja Zelenih. Berbok je ranije putem Tvitera pozvala građane da iskoriste svoje demokratsko pravo na izbor i izađu na glasanje.

Ipak, najviše pažnje je privukao pogrešno presavijen listić Armina Lašeta, te se vrlo lako moglo videti kako je tačno on glasao. On je na taj način prekršio princip tajnog glasanja, pišu nemački mediji.

Predsednik Nemačke, Frank-Valter Štajnmajer takođe je obavio svoju građansku dužnost. On je iskoristio priliku da se zahvali približno 650.000 ljudi koji su volonterski anagažovani tokom održavanja izbora.

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Pogledaj galeriju

Savezna kancelarija za povratak, koja je nadležna za nadgledanje izbora, objavila je na svom tivter nalogu da listić Armina Lašeta koji nije savijen kako teba ne znači uticaj na birače, jer je, prema očekivanjima, izabrao svoju stranku.

"Pravila glasanja su jasna. Komisija mora da odbije listiće koji su pogrešno presavijeni, tako da se glas vidi. Time bi trebalo da se osigura da birači ne budu pod uticajem", saopštila je Savezna kancelarija za povratak.

Kako se navodi, ukoliko dođe do greške, birački odbor može da dodeli novi listić, ali ukoliko je on već u kutiji, ispravke nema, ali je glas važeći.

(3/3) Kommt es zu einer Fehlfaltung, teilt der Wahlvorstand einen neuen Stimmzettel aus. Gelangt der Stimmzettel dennoch in die Wahlurne, kann er nicht mehr aussortiert werden und ist gültig. — Der Bundeswahlleiter (@Wahlleiter_Bund) September 26, 2021

Dva biračka mesta u Berlinu otvorila su jutros vatrogasci, zbog čega je kasnio početak glasanja.

Zbog problema sa elektronskom bravom članovi izborne komisije nisu uspeli da uđu na vreme u zgradu Mensa Nord, gde su smeštena dva biračka mesta."

Takođe, izbori su protekli i uz određene mere uslovljene koronavirusom, tako da su glasačke kutije na otvorenom postavljene za one birače koji odbijaju da nose zaštitne maske.

U pokrajini Severna Rajna Vestfalija, gde je obavezno nošenje maski na biralištima, u više gradova, prenosi javni servis WDR, postavljene su "mobilne glasačke kutije" na otvorenom kako bi i oni koji ne žele da nose masku mogli na licu mesta da predaju glasove.

Na društvenim mrežama je ova odluka izborne komisije izazvala burnu debatu, jer se mnogi žale da se izlazi u susret onima koji odbijaju korona mere, a imali su mogućnost da glasaju od kuće, putem pošte.

U Berlinu su se formirali dugi redovi ispred biračkih mesta, te su pojedini birači čekali na redi i po sat vremena. Do podneva je u glavnom gradu Berlinu glasalo 27, 4 odsto birača.

Neizvesna izborna trka

Da će rezultati biti neizvesni govori i činjenica da je 40 odsto birača glasalo pisanim putem, te prve procene rezultata neće biti tako precizne.

Takođe, prvi put u posleratnoj istoriji Nemačke aktuelni kancelar, odnosno kancelarka, nije kandidat na izborima. Era Angele Merkel se završava, a vrlo je moguće da Nemačka dobije potpuno novu garnituru na vlasti.

Prema anketi objavljenoj 24. septembra, Socijaldemokratska partija (SPD) je u blagoj prednosti, sa projektovanih 25 odsto glasova, dok je iza koalicija Hrišćansko-demokratske unije i Hrišćansko socijalne unije Bavarske (CDU/CSU) sa 23 odsto glasova.

Zeleni su teći sa 16,5 odsto, a slede Stranka slobodnih demokrata (FPD), desničarka Alternativa za Nemačku, Levica.

Tokom poslednjeg televizijskog sučeljavanja, u kojem su učestovali kandidati za kancelara svih stranaka, većina predstavnika, s izuzetkom Levice i krajnje desno orijentisane Alternative za Nemačku (AfD), izjasnila se za jačanje uloge Nemačke i Evropske unije kada su u pitanju međunarodne vojne misije, ali istovremeno su i za jačanje transatlantskih odnosa.

Neizvesnosti rezultata doprineće i činjenica da je jedan od kandidata za kancelara iz SPD-a Olaf Šolc morao kao aktuelni ministar finansija da izađe pred parlamentarni odbor za finansije gde je morao da odgovara na pitanja o nepravilnostima u radu agencije za borbu protiv pranja novca.

Određeni uticaj imao je i ojačani angažman Angele Merkel, koja je pozvala biračko telo da glasa za nepopularnog Armina Lašeta, kancelarskog kandidata njene partije CDU.

"Da bi Nemačka ostala stabilna, Lašet mora da postane savezni kancelar", rekla je Merkel na skupu stranke u Minhenu.

I dalje aktuelna kancelarka je kritikovala povećanje poreza koje predviđa socijaldemokratski kandidat što bi moglo da natera nemačke firme da se presele u Austriju ili Holandiju.

Ona je takođe upozorila na opasnost koju bi Nemačkoj donelo uklanjanje "kočnice zaduživanja" , a reč je o sigurnosnoj kočnici koja je ugrađena u ustav i ograničava državno zaduženje te na opasnost "zadužene Evropske unije" što bi moglo da se dogodi pobedom levice, prenosi Jutarnji list.

Izborni sistem Nemačke

Iako Nemci ne biraju novog kancelara direktno, oni će dati dva glasa za određivanje sastava parlamenta, kao što to čine na svake četiri godine.

Birači prilikom glasanja prvi glas daju za kandidate u svojoj izbornoj jedinici, a drugi za liste političkih partija.

Bundestag zvanično ima 598 poslanika, iako taj broj može da varira zbog parlamentarnog sistema.

Polovinu Bundestaga čine kandidati iz 299 izbornih jedinica u zemlji.

Glasanje u tom slučaju funkcioniše tako da osoba sa najviše glasova odmah pobeđuje, takozvani "direktni mandati". Svaka izborna jedinica tako šalje jednog pobednika u Bundestag.

Ostatak parlamenta dolazi od drugog glasa, onog za liste političkih partija. Svaka stranka predstavlja listu kandidata u svakoj od 16 nemačkih saveznih država.

Ko su glavni kandidati za kancelara?

Skoro od samog početka kampanje, SPD, CDU i Zeleni izdvajaju se u anketama kao partije koje bi mogle da osvoje najviše mesta u Bundestagu i izaberu narednog kancelara.

Kandidat za kancelara iz CDU, partije Angele Merkel je Armin Lašet. On sebe predstavlja kao "prirodnog naslednika Angele Merkel". Često hvaljen zbog svoje sposobnosti da ujedini narod, predsednik konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) ima slične proevropske stavove kao i dosadašnja kancelarka.

Iz redova SPD-a, kandidat kancelara je Olaf Šolc, aktuelni vicekancelar i ministar finansija.
Šolc možda nije političar sa najviše harizme, i ne dospeva često u centar pažnje, ali je prema trenutnim anketama, njegova parija u prednosti. Bio bi to trijumf za čoveka koji se sa 17 godina pridružio Socijaldemokratskoj partiji (SDP), jednoj od najstarijih partija u Evropi.

Kandidatkinja Zelenih za kancelara Nemačke je Analena Berbok koja je za samo tri godine prošla put od kopredsednice Zelenih do kandidata za novog kancelara Nemačke.

Kada je započela predizbornu kampanju, njene šanse su, prema anketama, bile mnogo bolje nego što je bilo ko očekivao - u jednom trenutku Zeleni su imali skoro 28 odsto podrške birača (2017. godine su imali jedva 9 odsto).

Nakon poslednje debate tri kandidata koji žele da zamene kancelarku Angelu Merkel, koja je održana prošle nedelje, pobednik je bio kandidat SPD-a i aktuelni miistar finansija Olaf Šolc.
Socijaldemokratski kandidat je po pitanju simpatija osvojio najviše glasova ispitanih - 42 odsto.

Iza njega sledi demohrišćanski kandidat Armin Lašhet sa 27 odsto, i na kraju kandidatkinja zelenih, Analena Berbok sa 25 odsto.

Kakvi su izgledi za formiranje koalicije

Osim dve najveće partije u zemlji, Socijaldemokratske partije (SDP), Hrišćansko demokratske unije (CDU), najveće izglede da pređu cenzus od pet odsto imaju Zeleni, kao i Stranka slobodnih demokrata (FDP) i krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD).

Neizvesno je da li će izborni prag preći i Levica (Linke).

Tokom cele predizborne kampanje, kao i nakon TV duela tri kandidata koji se vide kao potencijalni nemački kancelari, bilo je vidljivo da će rezultati izbora biti neizvesni, pokazala sva istraživanja javnog mnjenja.

Tako je moguće i nekoliko postizbornih koalicija, u zavirsosti od krajnjih rezultata Naime, CDU je uvek predstavljena crnom bojom, SPD crvenom, Zeleni su očekivano zeleni, FDP žuti, dok je Levica nešto tamnije nijanse crvene.

Upravo zbog kombinacija koje su u igri i slučnosti sa bojama zastava određenih država, te koalicije su poznate, između ostalog, i kao "Jamajka", "Nemačka" i "Kenija".