Rizično da ostanu, skupo da odu: Zašto biznis mnogih francuskih kompanija cveta u Rusiji uprkos sankcijama?

Dvadeset i tri francuske kompanije još uvek su aktivne u Rusiji uprkos globalnom negodovanju i sankcijama zbog potpune invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Više od tri i po godine nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin naredio potpunu invaziju na Ukrajinu, 23 francuske kompanije i dalje posluju u Rusiji. To je nešto manje od trećine od 75 kompanija koje su bile aktivne u toj zemlji početkom 2022. godine, pre invazije na Ukrajinu u februaru te godine.

Od tada, mnogi francuski korporativni giganati - poput Société Générale, LVMH i Safrana - povukli su se, ili pod pritiskom sankcija ili kako bi zaštitili svoj ugled.

Ipak, neke od preostalih kompanija su velikani, a poslovanje cveta.

Dve francuske korporacije nalaze se u prvih 20 po visini prihoda u Rusiji 2024. godine, prema nedavnom izveštaju B4Ukraine, globalne koalicije organizacija civilnog društva.

Maloprodavac DIY-a Leroy Merlin zauzeo je treće mesto sa 6,8 milijardi dolara (5,9 milijardi evra) prihoda prošle godine, dok je supermarketska grupa Auchan bila na osmom mestu sa 3,3 milijarde dolara (2,9 milijardi evra).

Istovremeno, po pitanju plaćenog poreza na dobit Moskvi, Leroy Merlin je bio na petom mestu sa 128 miliona dolara (111 miliona evra), dok je kozmetički gigant L'Oreal bio na 17. mestu sa 44 miliona dolara (38 miliona evra).

Iako su američke, kineske i nemačke firme više doprinele poreskim prihodima Rusije, francuske kompanije su 2024. godine uplatile oko 565 miliona dolara (492 miliona evra) u ruski budžet - a većina toga od preduzeća koja nemaju nameru da odu.

Prema izveštaju Kijevske ekonomske škole (KSE), B4Ukraine i inicijative "Vršenje pritiska na Putina", ovaj porez je od ogromnog značaja za Kremlj.

Oni procenjuju da su međunarodne kompanije koje i dalje posluju u Rusiji plaćale najmanje 17,2 milijarde evra poreza ruskoj državi samo 2024. godine, ili 51,8 milijardi evra od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Da bismo to stavili u perspektivu, ruski godišnji odbrambeni budžet iznosi otprilike 125 milijardi evra, prema Međunarodnom institutu za strateške studije.

Značajne investicije u Rusiji

Pre potpune invazije na Ukrajinu, Francuska je bila veliki investitor u Rusiji.

U 2020. godini, Francuska je bila najveći strani poslodavac u Rusiji, prema Trgovinskoj komori Nord-de-France.

"Francuske kompanije su posebno dobro zastupljene u agro-prehrambenom, finansijskom, distributivnom, energetskom, automobilskom, građevinskom/urbanističkom, transportnom, aerosvemirskom i farmaceutskom sektoru", navodi se u izveštaju.

Od februara 2022. godine, nekoliko ovih sektora moralo je da napusti Rusiju jer nisu mogli da nastave sa legalnim poslovanjem. Na primer, ruska avijacijska industrija pod je sankcijama Evropske unije.

U automobilskoj industriji, Renault je najavio svoj odlazak iz Rusije mesec dana nakon invazije. Rusija je činila 10 odsto prihoda grupe, sa 500.000 prodatih vozila godišnje. Prodaja njegovih akcija za simboličnu rublju koštala je grupu 2,2 milijarde evra.

Auchan, međutim, nije postupio na isti način. Prodaja njegovih ruskih operacija 2022. godine bi smanjila oko 10 odsto njegovih prihoda ili 3 milijarde evra.

Francuski lanac marketa je investirao stotine miliona u Rusiju, sa ukupno 94 hipermarketa i 138 supermarketa koji nose Auchan logotip širom zemlje.

Međutim, kako su ruski trgovinski centri borili se od početka rata u Ukrajini, vrednost te investicije je naglo pala. Ove godine, Auchan Rusija je procenjen na samo 179 miliona evra, prema poslovnom časopisu l'Informé.

To je podstaklo glasine da grupa možda napušta Rusiju. Novine La Lettre izvestile su da su u toku pregovori o prodaji ruske podružnice Gazprombanki.

Međutim, Auchan je demantovao ove glasine. Kompanija je izjavila da će održati svoju prisutnost u Rusiji kako bi "pomogla u ishrani stanovništva".

Prema La Lettre, kompanija je odbila ponudu Gazprombanke u decembru 2024. godine, ponovo potvrđujući svoju posvećenost ostanku na ruskom tržištu.

Od hrane do teniskih reketa

AP/Dmitri Lovetsky

Francuske kompanije još uvek aktivne u Rusiji često brane svoju prisutnost kao humanitarnu nužnost. Farmaceutska industrija i poljoprivredni i prehrambeni proizvodi trenutno nisu na meti evropskih sankcija ili ruskih protivmera.

Na primer, proizvođač hrane Bonduelle je odbranio svoj nastavak prisustva u Rusiji još u martu 2022. godine na osnovu toga da njegove fabrike proizvode "osnovne prehrambene proizvode poput kukuruza, graška i pasulja" za 146 miliona ruskih potrošača, plus 90 miliona više u susednim zemljama, uključujući Gruziju, Jermeniju i Kazahstan.

Ipak, grupa je od tada značajno smanjila svoju aktivnost u Rusiji.

Od 23 francuske kompanije koje i dalje posluju u Rusiji, polovina prodaje neosnovne potrošačke proizvode - od Clarins kozmetike i Etam donjeg veša do Dessange proizvoda za salone i Babolat teniskih reketa.

Babolat je najavio da će prestati da posluje u Rusiji. Međutim, ove godine je ponovo uvršten na listu zemalja koje i dalje posluju u toj zemlji od strane Jejl Instituta za šefove izvršnih direktora.

Prema institutu, to je zato što distributer u Rusiji povezan s kompanijom nastavlja da prodaje rekete "sa prividno neiscrpnim tokom Babolat proizvoda koji daleko premašuje normalne zalihe".

Ukupno, strane kompanije u sektoru potrošačkih dobara ostvarile su prihod od 32,7 milijardi evra u Rusiji prošle godine - i značajne poreske prihode za Kremlj.

Konzerviranje, a ne povlačenje

Odlazak iz Rusije se pokazao mnogo komplikovanijim nego ostanak za strane biznise.

Od 52 francuske firme koje više ne posluju u Rusiji od februara 2022. godine, samo 16 - poput Renaulta - su se u potpunosti povukle. Za druge, troškovi i rizici su preterani.

Od 2022. godine, Kremlj je izgradio kompleksan pravni i administrativni sistem kako bi odvraćao korporativna povlačenja, zahtevajući posebno odobrenje od vladine podkomisije za svako dezinvestiranje.

Kompanije koje dobiju dozvolu moraju da prihvate popust od najmanje 60 odsto na vrednost svoje imovine i plate izlazni porez - sada do 35 dosto od prodajne cene.

Ovaj porez se čak može protumačiti i kao finansiranje rata, potencijalno izlažući firme sankcijama njihovih matičnih zemalja.

Čak i kompanije koje su pokušale da se povuku pre uvođenja ovog sistema nisu prošle neoštećene.

U avgustu 2025. godine, filijale industrijske gasne kompanije Air Liquide - koja je najavljala povlačenje 2022. godine, stavljene su pod "privremeno upravljanje" od strane ruske firme, nakon ukaza koji je potpisao Putin.

Suočene sa ovim preprekama, mnoge francuske kompanije su se odlučile za strategiju "konzervacije" ili stavljanja "na čekanje": zatvaranje većine operacija, otpuštanje osoblja, ali zadržavanje minimalne pravne prisutnosti u Rusiji. Firme poput Keringa, Decathlona i Hermèsa su odabrale ovaj način - nisu aktivne, ali nisu ni u potpunosti otišle.

Za Nezira Sinanija, direktora B4Ukraine, ovo nije pravo rešenje.

"Kompanije podržavaju ratnu ekonomiju Rusije kroz poreze koje plaćaju", rekao je on za Euronews.

Čak i kada su neaktivne, mnoge kompanije i dalje imaju mali promet u Rusiji.

"Cena koju kompanije plaćaju mnogo je veća od troška napuštanja zemlje, jer se meri stotinama hiljada života", dodao je Sinani.