Evropa pomno prati: Grčka napravila model po kojem bi se efikasno zabranile mreže mlađima od 15 godina

Grčka se sprema da postane predvodnik nove, strože evropske politike zaštite dece na internetu, najavljujući drastične mere koje bi mogle potpuno promeniti digitalni pejzaž za maloletnike. Vlada premijera Kirijakosa Micotakisa u narednom periodu planira da zvanično saopšti odluku o zabrani korišćenja društvenih mreža za decu, najverovatnije za svu decu mlađu od 15 godina. Ovaj potez nije samo kako pišu grčki mediji, deklarativan. Naprotiv, Grčka je prva zemlja koja je već pripremila tehničku infrastrukturu za sprovođenje ove zabrane.

Ključni alat u ovoj borbi biće "dečiji novčanik" (kids wallet), aplikacija koju je razvilo Ministarstvo za digitalnu upravu i koja je već dostupna građanima. Ovaj digitalni alat služiće kao jedini zvanični mehanizam za verifikaciju starosti, čime se rešava glavni problem s kojim su se suočavale druge države – kako pouzdano utvrditi da li je korisnik dete ili odrasla osoba.

Micotakisov kabinet razmatra nekoliko scenarija: od potpune zabrane za mlađe od 15 (ili čak 16) godina, do hibridnog modela koji bi dozvoljavao ograničenu upotrebu uz roditeljski nadzor za uzrast od 12 do 15 godina. Tehnološki giganti i vlasnici platformi već su obavešteni da će morati da integrišu ovaj sistem verifikacije ili rizikuju ogromne kazne i blokade.

Evropa podiže digitalnu gvozdenu zavesu za najmlađe

Credit: Davide Bonaldo / ddp USA / Profimedia

Grčka inicijativa nije izolovan slučaj, već deo šireg globalnog i evropskog talasa otpora prema nekontrolisanom uticaju algoritama na mentalno zdravlje mladih. Pionirski korak nedavno je napravila Australija, koja je usvojila zakon o zabrani društvenih mreža za mlađe od 16 godina, primoravši platforme da ugase milione naloga. Ovaj "australijski model" poslužio je kao inspiracija mnogim evropskim liderima.

Francuska je već preduzela korake ka uvođenju "digitalnog punoletstva" na granici od 15 godina, zahtevajući strožu verifikaciju i saglasnost roditelja. Španija takođe radi na sličnom zakonodavstvu koje bi pomerilo granicu za samostalno otvaranje naloga sa 14 na 16 godina.

Norveška je otišla korak dalje u retorici, gde je premijer Jonas Gar Stjore najavio podizanje starosne granice na 15 godina, uz obećanje da će država pomoći roditeljima da kažu "ne" pritiscima digitalnog sveta.

I Italija, prema nezvaničnim informacijama, pomno prati grčki model i priprema slične restrikcije. Zajednički imenitelj svih ovih inicijativa je stav da društvene mreže, sa svojim mehanizmima zavisnosti i izloženosti sajber nasilju, predstavljaju opasnost po mlade.

Da li je Srbija spremna za ovako nešto?

Tanjug/AP/Kiichiro Sato

Pitanje koje se neminovno nameće jeste – gde je Srbija u ovoj priči i da li je sličan scenario realan u našoj zemlji? Iako Srbija nije članica EU, ona često usklađuje svoje digitalne zakone sa evropskim regulativama. Tema zabrane društvenih mreža, posebno TikToka, postala je deo javnog diskursa nakon tragičnih događaja u OŠ "Vladislav Ribnikar" u maju 2023. godine. Tada su pokrenute brojne peticije i apeli stručnjaka koji su ukazivali na toksičan uticaj društvenih mreža na psihu dece, ali konkretna zakonska zabrana nije usvojena.

Trenutno, u Srbiji važe pravila samih platformi (teoretska granica od 13 godina), koja se u praksi masovno krše jer ne postoji efikasan mehanizam provere. Deca masovno lažiraju godine pri registraciji, a roditelji često nemaju alate ili znanje da to kontrolišu. Iako Ministarstvo informisanja i telekomunikacija redovno apeluje na digitalnu pismenost i bezbednost, Srbija još uvek nema tehničko rešenje poput grčkog "dečijeg novčanika" koje bi omogućilo sprovođenje striktne zabrane.

Međutim, ukoliko grčki eksperiment uspe i postane standard u Evropskoj uniji, pritisak na Srbiju da usvoji slične mere će rasti. Psiholozi i pedagozi u Srbiji sve glasnije zagovaraju restrikcije, ističući porast anksioznosti i digitalnog nasilja među osnovcima. Ipak, bez jasne zakonske regulative i, što je važnije, tehničke mogućnosti za verifikaciju godina, potpuna zabrana u Srbiji još uvek nije na dnevnom redu.