RAT U UKRAJINI Mediji: Sledeći trilateralni razgovori o rešenju sukoba u Ukrajini održaće se u Ženevi
Komentari
19/02/2026
-08:26
Rat u Ukrajini traje 1.457 dana. Portparolka Bele kuće Kerolajn Livit potvrdila je da će uslediti novi pregovori o mirovnom rešenju ukrajinskog sukoba, nakon trilateralnih razgovora SAD, Ukrajine i Rusije koji su održani u utorak i sredu u Ženevi. Tokom brifinga za novinare u Beloj kući, ona je navela da je postignut "značajan napredak" i ponovila da će se "još jedna runda razgovora" održati u budućnosti. Rusku delegaciju predvodio je pomoćnik ruskog predsednika Vladimir Medinski, američku specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof, i zet američkog lidera Džared Kušner, a ukrajinsku šef kabineta ukrajinskog predsednika, Kirilo Budanov.
Ključni događaji:
- Predstavnici Ukrajine i Rusije sastali su se nakon trilateralnih razgovora u Ženevi
- Medinski: Razgovarao sam još dva sata sa predstavnicima Ukrajina
- Zaharova: Rusija neće prekinuti dejstva da se Ukrajina ponovo naoruža, nismo budale
- Peskov: Sankcije protiv Rusije ometaju trgovinu sa SAD
Kako je izgledao protekli dan u Ukrajini pogledajte u jučerašnjem blogu
Euronews
Dešavanja u Ukrajini pratite uživo u našem blogu:
21.02 Njujork tajms: Tramp namerava da postigne rešenje za rat u Ukrajini do novembra
Američki predsednik Donald Tramp namerava da postigne rešenje za rat u Ukrajini do novembra, pre srednjoročnih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama i vrši pritisak na Kijev da odustane od teritorija u Donbasu, piše danas Njujork tajms pozivajući se na izvore.
Izvori upoznati sa pregovorima o rešavanju rata u Ukrajini su naveli da su ukrajinski, ruski i američki pregovarači iza kulisa izneli ideju o demilitarizovanoj zoni u području Donbasa, ali da nema znakova o kompromisu koji bi prihvatili i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i ruski lider Vladimir Putin.
Srednjoročni izbori za oba doma Kongresa održaće se 3. novembra, a Republikanska stranka trenutno drži većinu i u Senatu i u Predstavničkom domu.
Povezane vesti
18.47 Izveštaj: Više od 1.000 Kenijaca regrutovano da se bori za Rusiju u Ukrajini
Više od 1.000 Kenijaca je regrutovano da se bori za Rusiju u ratu sa Ukrajinom, navodi se u obaveštajnom izveštaju podnetom kenijskom parlamentu, preneo je danas Gardijan.
Većinski lider kenijske nacionalne skupštine, Kimani Ičungvah, rekao je da "agencije za regrutovanje i pojedinci u Keniji" nastavljaju da šalju kenijske državljane da se bore u sukobu, dok je poslanicima čitao rezime istrage kenijske Nacionalne obaveštajne službe, naveo je list.
Brojka od više od 1.000 pojedinaca je značajno povećanje u odnosu na cifru koja je objavljena u saopštenju kenijskog ministarstva spoljnih poslova u novembru prošle godine, a u kojem je navedeno da je više od 200 Kenijaca otišlo da se bori u ratu.
Kako navodi britanski list, sve veći broj ljudi iz afričkih zemalja, uključujući Keniju, Ugandu i Južnu Afriku, regrutovan je na ukrajinski front. Ministar spoljnih poslova Ukrajine, Andrij Sibiha, rekao je u novembru da se više od 1.400 ljudi iz 36 afričkih zemalja bori za Rusiju u Ukrajini.
Kako se navodi u obaveštajnom izveštaju, Ičungvah je rekao da agencije za zapošljavanje ciljaju bivše vojno osoblje i policajce i civile "koji traže mogućnosti za posao u inostranstvu".
Ruska ambasada u Keniji danas je negirala da je bila umešana u regrutovanje Kenijaca za borbu u Ukrajini, opisujući optužbe kao deo "opasne i obmanjujuće propagandne kampanje".
Povezane vesti
16.53 Švedska najavila vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od 1,42 milijardi dolara
Švedska je danas najavila paket vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 12,9 milijardi kruna (1,42 milijarde dolara), koji uključuje sisteme protivvazdušne odbrane, dronove, rakete dugog dometa i municiju.
Najveći deo paketa, prema navodima Rojtersa, čini nabavka novoproizvedene opreme za kratkometnu protivvazdušnu odbranu u vrednosti od 4,3 milijarde kruna (473,5 miliona dolara) saopštila je švedska vlada.
Povezane vesti
"Fokus je jasan: novoproizvedeni sistemi protivvazdušne odbrane, sposobnosti dugog dometa i municija kako bi se zadovoljile najhitnije operativne potrebe Ukrajine", rekao je švedski ministar odbrane Jonson.
Tanjug AP/Michael Shtekel
Sa ovom pomoći, koja je deo švedskog okvira od 40 milijardi kruna (4,4 milijardi dolara) za 2026. godinu, ukupna vojna podrška Ukrajini od početka ruske invazije 2022. godine iznosi 103 milijarde kruna (11,3 milijardi dolara), izjavio je švedski ministar odbrane Pal Jonson na konferenciji za novinare.
Istovremeno, Stokholm je saopštio da planira da izda garancije Svetskoj banci za zajam Ukrajini od 2,5 milijardi kruna (275 milijardi dolara).
16.15 Zelenski odbacuje povlačenje trupa iz Donbasa u okviru pregovora s Rusijom
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obacio je danas mogućnost povlačenja ukrajinskih trupa iz regiona Donbasa u sklopu mirovnih pregovora s Rusijom. Zelenski je za japanski Kjodo rekao da očekuje transfer tehnologije bespilotnih površinskih vozila, u sklopu vojnih i odbrambenih veza Ukrajine i Japana.
Ukrajinski predsednik je tokom intervjua u Kijevu tvrdio i da je Severna Koreja, zahvaljujući učestvovanju u ratu u Ukrajini na strani Rusije, "stekla vojno znanje" što može da predstavlja potencijalni rizik za bezbednost i Ukrajine, ali i Japana.
14.50 Mađarska razmatra obustavu izvoza struje i gasa Ukrajini zbog blokade na Družbi
Mađarska razmatra mogućnost obustave izvoza struje i gasa Ukrajini, ukoliko Kijev ne obnovi isporuke ruske nafte putem naftovoda Družba, izjavio je danas šef kabineta mađarskog premijera Viktora Orbana, Gergelj Guljaš dodajući da će biti dodatnih mera ukoliko ukrajinska strana nastavi da blokira naftovod.
Tanjug/AP/Lajos Soos/MTI
"Razmatramo i opciju zaustavljanja isporuka struje i gasa Ukrajini", rekao je Guljaš, dodajući da Budimpešta koordinira svoje korake sa Slovačkom, osim ako Ukrajina ne obnovi isporuku nafte putem Družbe, preneo je Rojters.
Slovački premijer Robert Fico u sredu je takođe spomenuo mogućnost obustave hitnih isporuka struje Ukrajini.
Tanjug/AP/Alex Brandon
"Biće daljih kontra-mera ako ukrajinska vlada ne promeni svoju odluku i nastavi da blokira naftovod Družba sa lažnim argumentima", rekao je Guljaš.
Guljaš je ponovio optužbu da Ukrajina pokušava da se meša u predstojeće izbore u Mađarskoj, što Kijev demantuje. Orban je na vlasti 16 godina, ali trenutno zaostaje u anketama pred izbore. Guljaš je dodao da je mađarska vlada oslobodila strateške zalihe nafte na zahtev rafinerije MOL. Mađarska i Slovačka čine 68 odsto ukupnih uvoznih količina struje Ukrajine ovog meseca, prema podacima kijevske konsultantske firme ExPro, a ukrajinski operator za tranzit gasa navodi da Mađarska takođe čini oko trećine trenutnog uvoza gasa Ukrajine. Mađarska je u sredu takođe saopštila da su ona i Slovačka zatražile od Evropske komisije (EK) da sprovede izuzetak koji im omogućava da kupe rusku naftu sa brodova, uprkos sankcijama EU koje zabranjuju državama članicama da je uvoze.
To bi se, kako pojašnjava Rojters, vršilo putem Jadranskog naftovoda kroz Hrvatsku, čije Ministarstvo ekonomije je saopštilo da bi njegov naftovod mogao preneti više nafte u Mađarsku i Slovačku, ali da ona ne bi smela biti ruska nafta. Mađarska i Slovačka, koje imaju poslednje preostale rafinerije u Evropskoj uniji koje koriste rusku naftu putem Družbe, pokušavaju da obezbede snabdevanje nakon što je protok nafte prekinut 27. januara, kada je, prema tvrdnjama Ukrajine, ruski dron napao infrastrukturu naftovoda. Mađarska i Slovačka optužile su Ukrajinu da politički odlaže obnavljanje protoka nafte, a u sredu su objavile obustavu izvoza dizela u Ukrajinu.
10.09 Zelenski: Ako se sastanem sa Putinom nećemo pričati o istoriji da bi okončali rat
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da će, ako se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, razgovarati o brzom završetku rata i da se neće doticati "istorijskih rasprava".
Tanjug/AP/Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin
"Postoji bezbednosni problem. Protiv nas se vodi veliki rat. To su naši životi. Jedino o čemu želim da razgovaram s njim jeste da, po mom mišljenju, moramo ovo uspešno da rešimo. Mislim da brzo okončamo ovaj rat. Zato želim da razgovaram samo o takvim stvarima", rekao je Zelenski u intervjuu sa britanskim novinarom Pirsom Morganom, čiji su delovi objavljeni na Telegramu predsednika Ukrajine.
Tanjug/AP/Mindaugas Kulbis
Zelenski je naglasio da mu nisu potrebne "sve te istorijske priče da bi se okončao rat i prešlo na diplomatiju", prenosi Ukrinform. Prema njegovim rečima, to je samo taktika odugovlačenja. "Nisam pročitao ništa manje istorijskih knjiga od Putina. I mnogo sam naučio. Znam više o njegovoj zemlji nego on o Ukrajini. Jednostavno zato što sam bio u mnogim gradovima u Rusiji. I poznajem mnogo ljudi tamo. On nikada nije bio toliko puta u Ukrajini. Bio je samo u velikim gradovima. Ja sam bio u malim gradovima. Od severa do juga. Svuda. Poznajem njihov mentalitet. Zato ne želim da gubim vreme na sve te stvari", rekao je Zelenski.
U ranijem intervjuu za "Aksios" Zelenski je rekao da je najbolji način da se postigne napredak po spornom pitanju teritorije u mirovnim pregovorima da se Putin lično sastane sa njim, navodi Ukrinform.
09.57 Mediji:Sledeći trilateralni razgovori o rešenju sukoba u Ukrajini održaće se u Ženevi
Sledeći trilateralni razgovori o rešenju sukoba u Ukrajini planirani su da budu održani u Švajcarskoj, rekao je izvor za RIA Novosti.
"Planiraju da se vrate u Ženevu", rekao je izvor agencije na pitanje gde će biti održani nastavak pregovora. Treća runda mirovnih pregovora održana je 17. i 18. februara.
Prema rečima Vladimira Medinskog, šefa ruske delegacije, razgovori su bili teški, a sledeći sastanak biće održan u bliskoj budućnosti.
08.07 Zelenski: Ukrajina i Rusija su bliže završetku vojnih nego političkih pregovora
Ukrajina i Rusija su bliže završetku vojnih nego političkih pregovora, saopštio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
"Vojska je u trilateralnom formatu razgovarala o tome kako oformiti misiju za praćenje prekida vatre, kada će biti uspostavljena i kada će politički pravac otvoriti te mogućnosti. Razgovarali su o detaljima, tehničkim nijansama i mogućnostima obe strane, posebno Amerikanaca, jer će oni imati vodeću ulogu u praćenju. Dakle, na vojnom planu, bliži su rezultatu, nacrtu sa svim detaljima o tome kako sprovoditi praćenje odmah nakon prekida vatre", rekao je Zelenski na Telegramu.
On je dodao da je potrebno razgovarati o ulozi evropskih zemalja u garantovanju bezbednosti Ukrajine, prenosi Unian.
07.07 Zalužni: Sukob sa Zelenskim potkopao kontraofanzivu Kijeva iz 2023. godine
Bivši načelnik Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine i ukrajinski ambasador u Londonu Valerij Zalužni izjavio je da je sukob sa predsednikom Volodimirom Zelenskim potkopao kontraofanzivu Kijeva iz 2023. godine i izazvao dramatičan sukob sa bezbednosnim službama.
On je u intervjuu za Asošiejted pres rekao je da su tenzije počele ubrzo nakon ruske invazije u februaru 2022. godine, sa čestim sukobima oko vojne strategije.
Kako je naveo, zategnuti odnosi su dostigli tačku ključanja kasnije te godine, kada su desetine agenata ukrajinske obaveštajne službe izvršile raciju u njegovoj kancelariji. Zalužni je ranije neprijavljeni incident nazvao činom zastrašivanja koji je rizikovao da otkrije unutrašnje podele tokom ratnog vremena.
06.50 Peskov: Sankcije protiv Rusije ometaju trgovinu sa SAD
Sankcije protiv Rusije ometaju razvoj trgovinske i ekonomske saradnje između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je juče portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
"Sankcije, koje mi prirodno smatramo nezakonitim, ometaju uspostavljanje trgovinske i ekonomske saradnje između Rusije i Sjedinjenih Država", rekao je Peskov novinarima, prenose RIA Novosti.
06.45 Predstavnici Ukrajine i Rusije sastali su se nakon trilateralnih razgovora u Ženevi
Nakon glavne runde dvodnevnih trilateralnih pregovora u Ženevi, predstavnici Ukrajine i Rusije održali su odvojeni, "zatvoreni" sastanak, a teme ovih razgovora trenutno nisu poznate, izjavila je portparolka šefa ukrajinske pregovaračke delegacije i sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Rustema Umerova, Dijana Davitjan.
Prema njenim rečima, na ovom ranije nenajavljenom sastanku sa Rusima, pored Umerova, ukrajinsku stranu je predstavljao David Arahamija, jedan od članova pregovaračkog tima i šef parlamentarne frakcije "Sluga naroda".
Sa ruske strane, na sastanku je učestvovao šef ruske delegacije Vladimir Medinski.
Tanjug/AP/Ukrainian National Security and Defense Council press office
06.30 Medinski: Razgovarao sam još dva sata sa predstavnicima Ukrajina
Šef ruske delegacije na pregovorima u mirovnom rešenju u Ukrajini, Vladimir Medinski juče je izjavio da je nakon trilateralnih pregovora još dva sata razgovarao sa predstavnicima Ukrajine, kao i da su razgovori bili teški.
Medinski, koji je i pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina, kazao je da su razgovori delegacija Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine u Ženevi bili teški, ali poslovni, i da će uskoro doći do novih kontakata, prenosi RIA novosti.
06.10 Zaharova: Rusija neće prekinuti dejstva da se Ukrajina ponovo naoruža, nismo budale
Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova juče je izjavila da Moskva neće pauzirati vojna dejstva na frontu u Ukrajini i posmatrati kako se Kijev za to vreme uz pomoć zapadnih saveznika ponovo naoružava.
"Zar misle da će Rusija sve staviti na pauzu i gledati kako se kijevski režim naoružava? Ne, neka onda potraže takve budale kod sebe, ako žele da realizuju takve odluke", rekla je Zaharova na konferenciji za novinare o aktuelnim pitanjima spoljne politike.
Komentari (0)