Kao slot mašina: Da li su društvene mreže dizajnirane da izazovu zavisnost i kako ograničiti beskonačno skrolovanje
Komentari
08/03/2026
-10:24
Funkcije društvenih mreža poput beskonačnog skrolovanja i personalizovanih fidova mogu podstaći kompulsivno korišćenje. Stručnjaci smatraju da bi velike tehnološke kompanije trebalo da promene svoje poslovne modele kako bi došlo do suštinskih promena.
Nedavna odluka Evropske komisije da "zavisnički dizajn" TikToka krši zakon EU ponovo je pokrenula debatu o tome da li društvene mreže zaista izazivaju zavisnost.
Beskonačno skrolovanje, automatska reprodukcija sadržaja, notifikacije i personalizovani fid označeni su od strane Komisije kao potencijalno štetni po mentalno i fizičko zdravlje korisnika.
S druge strane Atlantika, u Kaliforniji je u toku suđenje zbog "zavisnosti" od društvenih mreža, na kojem se razmatraju slične optužbe protiv platformi Google i Meta. Tužiteljka, poznata pod inicijalima KGM, i njeni advokati tvrde da su aplikacije poput Instagrama namerno osmišljene kako bi mlade korisnike držale "navučenim".
Da li su ove platforme zaista dizajnirane da izazivaju zavisnost i, ako jesu, šta se može učiniti da im se odupremo?
Da li su društvene mreže zavisničke?
Društvene mreže funkcionišu slično kao slot mašine jer pružaju nepredvidive nagrade i brzu povratnu informaciju, poput komentara i lajkova, kaže Nataša Šul, vanredna profesorka medija, kulture i komunikacije na Univerzitetu Njujork.
Profimedia
Funkcije dizajna na društvenim mrežama, poput dugmeta "lajk", stranica "Za tebe" koje preporučuju novi sadržaj i "beskonačnog skrolovanja", gde se sadržaj nikada ne završava, takođe mogu dovesti do kompulsivne upotrebe, rekao je Kristijan Montag, profesor kognitivnih i moždanih nauka na Univerzitetu u Makau u Kini.
Povezane vesti
"Dobijanje lajka prija. Onda žele ponovo da se osećaju dobro, pa objave nešto novo, što može dovesti do stvaranja navike", rekao je Montag za Euronews Next.
TikTok dodatno uvodi automatsku reprodukciju i kratke video-formate, što stvara još brži ciklus nagrađivanja.
"Ljudski mozak snažno reaguje na novinu, a ovde se nešto novo dešava na svakih 15 sekundi. Čak i ako trenutni video nije dobar, već sam u režimu očekivanja da bi sledeći mogao biti", rekao je Montag.
Evropska komisija je u svojoj odluci upozorila da korisnici mogu upasti u "autopilot režim" na platformama poput TikToka, gde pasivno konzumiraju sadržaj umesto da aktivno učestvuju, rekla je Darija Kus, rukovodilac programa na Univerzitetu Notingem Trent u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Ovakav način korišćenja društvenih mreža povezan je sa "lošijim mentalnim zdravljem, uključujući zavisnost, poređenje sa drugima, strah od propuštanja, društvenu izolaciju i usamljenost", navela je Kus.
TikTok je odbacio ocenu Komisije da je njegova platforma zavisnička, nazvavši nalaze "kategorički netačnim". Kompanija je saopštila da nudi kontrolu vremena provedenog pred ekranom i druge alate kako bi korisnici mogli da regulišu vreme koje provode onlajn.
Promeniti poslovni model da bi se promenilo ponašanje
Stručnjaci tvrde da kompanije društvenih mreža uspeh mere količinom vremena provedenog na uređaju, što potom pokreće prihode od oglašavanja. I Montag i Šul smatraju da takav model suštinski podstiče maksimizaciju angažmana.
Tanjug AP/Michael Dwyer
Povezane vesti
"Ako ih pitate da li namerno dizajniraju da izazovu zavisnost, reći će apsolutno ne, već da optimizuju angažman", rekla je Šul, napominjući da kompanije verovatno nisu namerno kreirale proizvode kako bi izazvale zavisnost.
Montag i Šul predlažu prelazak na pretplatničke modele. Ako bi korisnici plaćali malu naknadu, platforme više ne bi zavisile od oglašavanja i praćenja ličnih podataka radi profita, što znači da bi neke od tih funkcija mogle biti uklonjene.
Montagovo istraživanje pokazalo je da ljudi nisu spremni da plaćaju pretplatu za društvene mreže jer nisu navikli na takav model. Međutim, kada su učesnici saznali da bi on mogao da smanji vreme provedeno pred ekranom ili omogući angažovanje osoba koje će da proveravaju činjenice u borbi protiv dezinformacija, bili su spremniji da plate.
Povezane vesti
Druga mogućnost je usmeravanje javnih sredstava koja se izdvajaju za tradicionalne medije i na finansiranje alternativnih platformi, dodao je Montag.
Neka javna tela su to već pokušala. Evropski nadzornik za zaštitu podataka (EDPS) pokrenuo je 2022. godine EU Voice i EU Video, dve evropske društvene mreže za institucije EU. Platforme su ugašene 2024. zbog nedostatka finansiranja.
Inkubator Public Spaces, radna grupa javnih emitera iz Belgije, Nemačke, Švajcarske, Sjedinjenih Država, Kanade i Australije, saopštio je da je razvio više od 100 prototipova za unapređenje onlajn komunikacije.
Jedan primer kanadske javne radiodifuzne kuće CBC prikazuje "pogled javnog trga", ugrađen u prenos uživo. Ova funkcija omogućava korisnicima da zajedno gledaju i komentarišu u realnom vremenu, uz nijansiranije opcije poput "s poštovanjem se ne slažem", "navelo me na razmišljanje" ili "promenio/la sam mišljenje". Nije jasno koji su alati, ako ih ima, primenjeni niti da li bi mogli da zamene društvene mreže.
Šul smatra da suštinske promene kod velikih tehnoloških kompanija mogu doći samo kroz pravne mere.
profimedia
"Ako ste dizajner i radite za kompaniju, vaš cilj je da povećate angažman… i mislim da se to može zaustaviti samo ako se uvedu jasna i stroga ograničenja – ograničenja vremena, pristupa i uzrasta", rekla je ona.
Postoje li alternative?
Fediverzum, decentralizovana mreža društvenih platformi u kojoj nezavisne platforme povezuju korisnike bez oglasa, praćenja i deljenja podataka, nudi alternativu velikim tehnološkim kompanijama.
Ove mreže uključuju Mastodon, zamenu za X (nekadašnji Twitter), Pixelfed, aplikaciju za deljenje fotografija nalik Instagramu, i PeerTube, video-platformu sličnu YouTube-u. Zaključno sa 24. februarom, u Fediverzumu postoji 15 miliona naloga, od čega je 66 odsto na platformi Mastodon.
Mastodon je dobio na popularnosti kada je milijarder Ilon Mask preuzeo Twitter, sada X, 2022. godine. Međutim, Montag ukazuje na teškoće sa kojima se suočavaju odgovornije platforme.
"Biće, iskreno, prilično težak zadatak osmisliti platforme koje su s jedne strane praktične, ali ne preteruju u pogledu angažmana i produžavanja vremena provedenog onlajn", rekao je Montag.
Kako ograničiti beskonačno skrolovanje
Korisnici mogu i sami smanjiti kompulsivno skrolovanje.
Šul preporučuje da se pristup društvenim mrežama oteža koliko god je moguće. Jedna strategija je premeštanje aplikacija u folder pod nazivom "društvene mreže" na poslednju stranicu ekrana telefona, kako bi bile manje dostupne. Takođe savetuje postavljanje ograničenja vremena korišćenja.
Kus i Montag preporučuju i brisanje aplikacija društvenih mreža sa telefona. Ako korisnici žele da im pristupe, bolje je da to čine sa desktop računara, dodaje Montag, jer je tako manje praktično.
"Ne kažem da uopšte ne koristite društvene mreže, ali nemojte da vam budu stalno dostupne, jer to može smanjiti vreme provedeno onlajn", rekao je Montag, dodajući da bi trebalo isključiti notifikacije za aplikacije koje ostaju na telefonu.
Montag takođe predlaže zamenu telefona analognim uređajima kada je to moguće, poput klasičnog budilnika ili ručnog sata. Ako ništa drugo ne pomogne, sakrivanje telefona van vidokruga u svakodnevnim situacijama takođe može pomoći, rekla je Kus.
Ipak, i Montag i Šul smatraju da odgovornost ne bi trebalo da bude na potrošačima da se sami regulišu, već na platformama da se promene.
Komentari (0)