Šta kaže nauka o "špijuniranju" bivšeg partnera na društvenim mrežama?

Reč je o jednom od najuniverzalnijih poriva nakon raskida. Veza se završi, posegnete za telefonom i, gotovo bez razmišljanja, proverite društvene mreže bivšeg partnera. S kim su? Kako im ide? Da li su nastavili dalje?

Mnogima to deluje bezazleno — čak i korisno — kao način da ostanu informisani, pronađu zaključak i stabilizuju se nakon emotivnog šoka.

Međutim, tokom poslednje decenije, psihološka istraživanja oslikala su manje utešnu sliku: ponovljeno proveravanje društvenih mreža bivšeg partnera ne ublažava slomljeno srce. Naprotiv, često ga održava živim, prenosi Dojče vele.

"Kada tražite informacije o bivšem partneru na internetu — jačate moždane veze koje bi zapravo trebalo da pokušavate da oslabite", rekla je Džoana Davila, klinička psihološkinja sa Univerziteta Stoni Bruk u američkoj saveznoj državi Njujork.

Šta nauka kaže o "špijuniranju" bivšeg partnera nakon raskida

Studije iz oblasti sajberpsihologije i ljudskog ponašanja uglavnom povezuju "nadzor nad bivšim partnerom" na društvenim mrežama sa lošijim emotivnim oporavkom nakon raskida, uključujući viši nivo uznemirenosti, jaču čežnju i manji lični napredak.

"Ovi nalazi ukazuju na to da se osobe nisu u potpunosti odvojile. To usporava oporavak i pojačava emotivnu traumu, odnosno povezanost sa bivšim partnerom", rekla je Mišel Druen, profesorka psihologije na Univerzitetu Purdju u američkoj saveznoj državi Indijana. 

Iako emotivni bol navodi ljude da proveravaju bivšeg partnera na društvenim mrežama, takvo ponašanje zapravo održava taj bol. Ipak, teško ga je izbeći jer su ljudi prirodno skloni traganju za informacijama, a raskidi stvaraju informacionu prazninu.

"Internet je težak za one koji traže informacije. Možemo da proverimo šta god poželimo: ‘Kako je bivšem partneru? Da li je nastavio dalje?’", rekla je Druen.

Želimo te informacije, kaže Druen, ali njihovo dobijanje nam otežava da krenemo dalje.

Nakon raskida aktivira se moždani "sistem vezanosti". To se dešava "kada se ne osećamo sigurno", objasnila je Davila. 

Proveravanje profila bivšeg partnera slično je posezanju za nečim ili nekim poznatim kada se osećate usamljeno i nesigurno: može doneti privremeno olakšanje, ali verovatno neće pomoći kod dubljeg emotivnog bola.

Društvene mreže stvaraju "dopaminski ciklus nagrađivanja"

Društvene mreže koriste moždane sisteme nagrađivanja. 

"Vidite nešto novo i to pokreće dopaminski ciklus. Imate osećaj da imate makar malo kontrole", rekla je Druen.

To može biti nova fotografija, nova lokacija ili zagonetan opis — mozgu pruža kratkotrajan osećaj uticaja i saznanja. Ali, ako se ne kontroliše, takvo ponašanje može ličiti na obrasce prisutne kod osoba sa anksioznošću i opsesivno-kompulzivnim poremećajem.

"Provere i tada se osećaju bolje. A onda, kada se ponovo osete isto, požele da proveravaju opet", rekla je Davila. 

Upadanje u takav ciklus može sprečiti ljude da zaista prorade svoje emocije. Pod stresom, ljudi mogu tumačiti stvari na način koji im šteti, učvršćujući čežnju umesto procesa izlečenja, navela je Davila.

Saveti za zdravo ponašanje nakon raskida

Veze se retko završavaju uredno, naročito na društvenim mrežama, gde lične priče mogu ostati zauvek nedovršene.

Zato je prva stvar koju treba da uradite — da završite priču za sebe: izbegavajte "nadzor" nad bivšim partnerom. Nemojte stalno proveravati njegove ili njene profile na društvenim mrežama i dozvolite da stare emotivne veze prirodno oslabe.

Ili potpuno izbegavajte društvene mreže: Druen preporučuje privremene digitalne granice. 

"Sva istraživanja ukazuju na to da, ako možete da se držite podalje od društvenih mreža 30 dana, to je kao detoks. Zatim pokušajte nešto potpuno drugačije: Vežbajte, prošetajte, pozovite prijatelja", rekla je.

I na kraju, "preoblikujte" gubitak.

"Ako je došlo do raskida, onda ta veza nije bila prava za vas", rekla je Davila. Raskid, dodaje ona, nije samo kraj — to je "prilika da budete u zdravoj vezi".