Evropa na (naftnom) buretu baruta: Haos na pumpama širom EU - ko plaća ceh energetske krize?

Nagli rast cena nafte, izazvan sukobima na Bliskom istoku, primorao je evropske vlade na brze i različite intervencije na tržištu goriva. Dok je Slovenija uvela racionalizaciju, odnosno ograničenje kupovine goriva na 50 litara dnevno, Slovačka je najavila meru kojom će gorivo za strane državljane biti skuplje nego za domaće, što je naišlo na oštre kritike Evropske komisije. O ovim temama, kao i širim geopolitičkim implikacijama, razgovarali smo sa doktorom Andrejem Noskom, profesorom Univerziteta Matej Bel iz Banske Bistrice, stručnjakom za energetsku bezbednost.

Dr Nosko objašnjava da, iako kontrole i mere mogu biti uvedene u EU, postoje važne razlike u pristupima.

"Deo koji predstavlja kršenje evropskog prava je diskriminacija zasnovana na državljanstvu", ističe profesor.

Dodaje da se slovenačke mere fokusiraju na količine goriva koje kupci mogu da kupe, dok se u Slovačkoj, slično kao ranije u Mađarskoj, razlika pravi na osnovu registracije i registarskih tablica automobila, što je diskriminatorno.

Profesor Nosko podseća na zanimljiv slučaj Mađarske iz 2021. i 2022. godine. Prvobitna mera, uvedena u novembru 2021. pred izbore, bila je neraskrinkavajuća cenovna kapka koja se odnosila na sve. Međutim, kako su automobili iz susednih zemalja počeli masovno da ulaze u Mađarsku radi jeftinijeg goriva, došlo je do ozbiljne nestašice. Firme su smanjivale isporuke kako bi ograničile gubitke. Nakon izbora, u maju 2022. godine, Mađarska je uvela diskriminatorne mere, prvo isključujući strance, a zatim i sva "nemađarska vozila". Evropska komisija je reagovala tek u julu 2022. zbog ozbiljnijih nestašica, što je dovelo do ukidanja uredbe u decembru iste godine, čime je spor rešen bez odlaska na sud.

Aktuelna situacija donosi nove tenzije, s obzirom na to da Mađarska sada preti obustavom isporuka gasa Ukrajini ukoliko se ne nastavi protok nafte kroz naftovod. Dr Nosko ovo vidi kao političku odluku, verovatno pred mađarske izbore koji se održavaju za manje od dve nedelje.

"Čini se da postoji jedna eskalacija za koju su se opredelili ljudi iz mađarske vladajuće partije", kaže. On napominje da alternativna ruta za snabdevanje mađarskih i slovačkih rafinerija naftom postoji, ali rešenje leži u kombinaciji tri faktora: tehničkog, ekonomskog i političkog.

"Ukoliko politički faktori ne pomognu da se pronađe ekonomsko i tehničko rešenje, onda će biti jako teško sprovesti nekakvo održivo rešenje u tom kontekstu"

Dok se pažnja javnosti fokusira na gorivo za automobile, profesor Nosko ističe da Rusija i dalje dominira tržištima gasa i đubriva, pitajući se da li Moskva time ponovo postaje nezaobilazna, uprkos globalnoj izolaciji.

"Da ste me pitali pre februara 2022, rekao bih da je Evropska unija na putu da postane potpuno nezavisna od Rusije što se tiče energije", navodi.

Međutim, vojne operacije na Bliskom istoku i blokada Ormuskog moreuza podigle su cenu osamostaljivanja od ruske energije.

"S jedne strane, Rusija zarađuje više, jer su smanjeni troškovi, tako da Rusi mogu da prodaju naftu i gas za više novca nego ranije, tako da im je profit ogroman", objašnjava.

Drugi aspekt je pritisak na Evropsku uniju. Dr Nosko napominje da su Amerikanci privremeno ukinuli sankcije na rusku i iransku naftu koja je već na tankerima.

"Ne bih se iznenadio da dođe do sličnih razgovora ili ideja sa strane Evropske unije"

Ipak, postoji i veća globalna potražnja za ruskom energijom, ne samo za đubrivo i prirodni gas, već i za sirovom naftom koja je ključna hemikalija za modernu tehnologiju. Profesor Nosko zaključuje rečima da su "karte u rukama Ukrajine", jer bi ona mogla da uvede "de fakto kinetičke sankcije" koje bi fizički ugrozile sposobnost Rusije da izvozi energente u Evropu, bez obzira na potražnju, cenu ili mere sankcija EU.