Šta donose nova pravila Evropske unije za migracije i azil? Pet ključnih novina sistema EU
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Evropska unija napravila je novi korak ka strožoj migracionoj politici. Evropski parlament usvojio je reformu koja predviđa brže deportacije migranata bez prava na boravak i mogućnost formiranja centara za zadržavanje van teritorije EU. Pravila sada čekaju konačno odobrenje država članica, dok kritičari upozoravaju na mogući uticaj na prava migranata.
Evropski parlament usvojio je reformu migracione politike EU kojom se ubrzavaju procedure za vraćanje migranata bez prava na boravak i omogućava državama članicama uspostavljanje centara za zadržavanje van teritorije Unije. Za stupanje na snagu potrebno je još formalno odobrenje svih 27 država članica. Nova pravila predstavljaju jedno od najvećih pooštravanja migracione politike EU od migrantske krize 2015. i 2016. godine, kada je više od milion ljudi stiglo u Uniju.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen navela je da će reforma omogućiti efikasnije sprovođenje odluka o vraćanju migranata kroz brže i delotvornije procedure. Države članice već duže vreme ukazuju na probleme u organizovanju povratka osoba kojima je odbijen azil ili koje su prekoračile dozvoljeni boravak.
Reforma donosi i strože kontrole na spoljnim granicama EU, ubrzanu obradu zahteva za azil i novi sistem raspodele odgovornosti među državama članicama.
Dok Brisel tvrdi da će nove mere pomoći boljem upravljanju migracijama, organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravaju da bi deo pravila mogao da dovede do dužeg zadržavanja migranata i ograničavanja njihovih prava.
Visoki komesar UN za ljudska prava Volker Tirk upozorio je da je sve prisutnija dehumanizacija migranata i izbeglica, što može dovesti do uskraćivanja njihovih osnovnih prava.
Nova pravila dolaze u trenutku kada EU pokušava da pronađe ravnotežu između kontrole granica, bezbednosti i zaštite ljudskih prava.
Povezane vesti
Pojačane provere na granicama
Migranti koji neregularno uđu na teritoriju Evropske unije prolaziće identitetske i bezbednosne provere u postupku koji može trajati do sedam dana.
Njihova lična dokumenta, kao i biometrijski podaci, uključujući fotografije lica i otiske prstiju, biće evidentirani u zajedničkoj bazi podataka.
Cilj ovog postupka jeste da se utvrdi ko će biti upućen u ubrzanu, a ko u redovnu proceduru za dobijanje azila, kao i ko bi trebalo da bude vraćen u zemlju porekla ili tranzita.
Ubrzano odbijanje zahteva
Jedna od najvažnijih novina odnosi se na ubrzavanje postupka za određene kategorije tražilaca azila.
Osobe koje se smatraju bezbednosnim rizikom ili dolaze iz zemalja čiji državljani retko dobijaju međunarodnu zaštitu, poput Maroka i Bangladeša, prolaziće kroz skraćenu proceduru.
Njihovi zahtevi obrađivaće se u centrima smeštenim uz spoljne granice EU – na kopnenim prelazima, u lukama i na aerodromima – a postupak će moći da traje do 12 nedelja.
Za ostale tražioce azila i dalje će važiti redovna procedura.
Povezane vesti
Novi mehanizam solidarnosti
Prema dosadašnjim pravilima, odgovornost za obradu zahteva za azil snosila je država u koju je migrant prvi put ušao.
To je godinama predstavljalo veliki izazov za zemlje na spoljnim granicama Evropske unije, poput Italije, Grčke i Malte.
Credit: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Kako bi se taj pritisak smanjio, uveden je mehanizam solidarnosti. Države članice biće u obavezi da prihvate određeni broj tražilaca azila iz zemalja koje su pod najvećim migrantskim pritiskom.
Povezane vesti
Zemlje koje ne žele da učestvuju u relokaciji moći će da uplate 20.000 evra po migrantu državama koje preuzimaju taj teret.
Prema procenama Evropske unije, najmanje 30.000 tražilaca azila godišnje trebalo bi da bude obuhvaćeno ovim sistemom.
Plan za vanredne situacije
Reforma predviđa i poseban krizni mehanizam za slučajeve naglog povećanja migrantskih tokova, poput migrantske krize iz 2015. i 2016. godine.
U takvim situacijama državama članicama biće omogućeno da privremeno primenjuju stroža pravila, uključujući duže zadržavanje migranata u prihvatnim i pritvorskim centrima na spoljnim granicama EU.
Isti sistem moći će da se aktivira i u slučajevima takozvane "instrumentalizacije migracija", za šta Evropska unija često optužuje Belorusiju i Rusiju.
Podeljene reakcije i kritike
Novi paket migracionih mera već je izazvao različite reakcije među državama članicama.
AP Photo/Elio Deisderio
Dok pojedine vlade smatraju da će reforma omogućiti efikasniju kontrolu granica i bolje upravljanje migracionim tokovima, organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravaju na moguće posledice po prava tražilaca azila.
Prema njihovim ocenama, nova pravila mogla bi da dovedu do toga da veliki broj migranata, uključujući i decu, provede duži period u prihvatnim ili pritvorskim centrima tokom trajanja postupka.
Dodatnu zabrinutost izazivaju ubrzane procedure i kraći rokovi za odlučivanje o zahtevima za azil, za koje kritičari smatraju da mogu povećati rizik od nepravednih odluka.
Istovremeno, deo država članica još nije završio tehničke i infrastrukturne pripreme za primenu novih pravila, uključujući uspostavljanje sistema za pojačane granične kontrole i funkcionisanje zajedničke biometrijske baze podataka.
U međuvremenu, Evropska unija već razmatra i dodatne mere koje bi omogućile efikasnije deportacije osoba kojima je odbijen zahtev za azil, što dodatno podstiče raspravu o tome da li će nova migraciona politika uspeti da pronađe ravnotežu između bezbednosti granica i zaštite ljudskih prava.
Komentari (0)