Igre 
Kako su Mađarska i Poljska "posvađale" vrh EU i može li Evropski parlament da dobije spor protiv Komisije
Komentari30/10/2021
-17:45
Odluka Evropskog parlamenta da pred Evropskim sudom pravde podnese tužbu protiv Evropske komisije izazvala je institucionalni spor u Briselu kakav gotovo nikad nije viđen. Tužba je podneta jer EK, kako je rečeno, nije uspela da primeni mehanizam u vezi sa vladavinom prava u državama članicama, a kako god da se ovaj spor okonča, on bi mogao da ima negativne posledice i za jednu i za drugu stranu.
U tužbi je reč o uredbi koja se tiče kažnjavanja država članica zbog kršenja vladavine prava. Iako se u saopštenju Evropskog parlamenta ne imenuje nijedna država članica posebno, izvesno je da su Mađarska i Poljska države koje su u prethodnih nekoliko godina u više navrata bile na meti kritika zbog nepoštovanja vladavine prava, nazadovanja demokratije i uticaja na slobodu medija.
Mehanizam, koji je usvojen u decembru prošle godine, dozvoljava EU da obustavi isplatu iz budžeta državama članicama EU u kojima je ugrožena vladavina prava. Međutim, Komisija se do sada, kako se navodi u saopštenju, uzdržavala od upotrebe ovog mehanizma.
Kako je parlament obrazložio tužbu?
Evropski parlament je u više navrata upozoravao Evropsku komisiju da će je zbog "nečinjenja", odnosno nesprovođenja novog mehanizma kojim se izdavajanja iz zajedničkog EU budžeta uslovljavaju vladavinom prava u zemljama članicama, tužiti Evropskom sudu pravde.
Poslednji put upozorenje je stiglo zbog Poljske koja je početkom godine usvojila izmene zakona o pravosuđu koje nisu u skladu sa EU zakonodavstvom i konstatovala da EU zakoni tu nemaju primat nad nacionalnim Poljskim zakonima.
"Očekujemo da će Evropska komisija delovati na dosledan način i ispuniti ono što je predsednica Fon der Lajen izjavila tokom naše poslednje plenarne diskusije o ovoj temi. Reči se moraju pretvoriti u dela", rekao je predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli.
Nakon što je Evropski parlament objavio da je Evropsku komisiju tužio Evropskom sudu pravde iz EK su odgovorili da je ta "regulativa već u primeni".
Povezane vesti
"Primili smo na znanje odluku Evropskog parlamenta povodom regulative za uslovljavanje. Naglašavamo da je regulativa već u primeni: smernice za primenu su predstavljenje, posmatraju se potencijalni slučajevi, a zemljama članicama, koje su konkretno u pitanju, biće poslata zvanična pisma kada za to dođe trenutak", poručio je portparol EK Erik Mamer.
Pixabay
Mehanizam je, inače, uspostavljen uspred ekskalacije zabrinutosti u vezi sa osnovnim standardima kao što su nezavisnost pravosuđa i sloboda medija, posebno u Mađarskoj i Poljskoj.
Međutim, on se može aktivirati samo ako postoji jasan rizik od zloupotreba novca EU zbog takvih kršenja.
Šta podrazumeva ovaj mehanizam?
Mehanizam uslovljavanja trebalo je da aktivira Komisija, koja treba da formira slučaj protiv države članice za koju se sumnja da je prekršila zakon EU. Optužena zemlja tada može da odgovori i razmeni informacije.
Ako Komisija smatra da nezakonita situacija i dalje postoji, može zvanično da izda preporuku o zamrzavanju fondova EU. Odluku moraju da odobre ministri kvalifikovanom većinom (55 odsto država članica koje predstavljaju najmanje 65 odsto ukupne populacije EU).
Potencijalne kaznene mere uključuju obustavu finansija, raskid zakonskih obaveza, prevremenu otplatu kredita ili zabranu sklapanja novih finansijskih sporazuma. Mere se kasnije mogu ukinuti ako se situacija ispravi. Ukupno, ceo postupak može da traje od pet do devet meseci.
Povezane vesti
Stručnjaci su, međutim, upozorili na uski obim mehanizma. Prema pravilima, kršenje zakona EU mora da utiče na "dobro finansijsko upravljanje ili zaštitu finansijkih interesa Unije". Ovaj uslov bi verovatno isključio aktivaciju protiv, na primer, mađarskih zakona protiv LGBT.
Međutim, odluka poljskog Ustavnog suda bez presedana mogla bi se pokazati korisnom za izgradnju snažnog slučaja. Odbijanje primata zakona EU može da ima dalekosežne posledice po kompanije i ogranizacije u Poljskoj koje treba da primaju i obrađuju sredstva EU.
Tanjug AP/Christian Hartmannn
Osim toga, višestruka zabrinutost u pogledu nezavisnosti pravosuđa u Poljskoj i načinu na koji se imenuju sudije dovela je do toga da ove nedelje Evropski sud pravde naloži Varšavi da plaća rekordne dnevne kazne od milion evra dok vlada ne pristane da ukine niz kontroverznih reformi pravosuđa.
Povezane vesti
Kakav će biti ishod procesa?
Još nije jasno da li će tužba parlamenta biti uspešna odnosno da li će rezultirati osudom. Kada je predsednik Sasoli u junu poslao pismo Komisiji u kom je pozvao na hitnu akciju, predsednica EK Ursula fon der Lajen je odgovorila da poslanici Evropskog parlamenta nisu izneli "jasne i precizne" slučajeve koji bi zaslužili primenu mehanizama uslovljavanja.
Pravne službe parlamenta sada će morati da pokažu Evropskom sudu da zaista postoje specifične okolnosti u određenim državama članicama koje narušavaju integritet budžeta EU i stoga zahtevaju pokretanje šeme.
Poslanici su naveli da bi, ukoliko bi se Komisija tokom postupka predomislila i aktivirala mehanizam, bili spremni da povuku tužbu.
Sudski proces, kako god da se okonča, mogao bi bi da nanese veliku štetu reputaciji i javno poniženje na obe strane. Ako Komisija izgubi, neće imati izbora nego da posluša zahteve poslanika i aktivira mehanizam, a u tom slučaju bi kredibilitet predsednice Ursule fon der Lajen, kada je reč o vladavini prava, bio bi ozbiljno ugrožen. Ali ako pobedi izvršna vlast, parlament će izgledati nemoćan i neefikasan, piše Euronews.
Komentari (0)