Evropljani sve više plaćaju za stanovanje: Gde su cene nekretnina i kirije najviše porasle?
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Kupovina stana ili iznajmljivanje postaje sve veći finansijski izazov za građane širom Evrope. Najnoviji podaci pokazuju da su cene nekretnina i kirije nastavile snažno da rastu početkom 2026. godine, pri čemu su u pojedinim državama rasle i 10 procentnih poena brže od inflacije. Dok Hrvatska prednjači po rastu kirija, Portugal beleži najveći skok cena nekretnina, a domaćinstva u proseku gotovo petinu svojih prihoda troše na stanovanje.
Cene nekretnina i kirije nastavile su da rastu u gotovo svim zemljama Evropske unije početkom 2026. godine. U pojedinim državama rast cena stanova i kuća bio je i do deset procentnih poena veći od ukupne stope inflacije. Istovremeno, domaćinstva su tokom 2025. godine u proseku izdvajala gotovo petinu (18,9 odsto) svog raspoloživog prihoda za troškove stanovanja, dok je u nekim zemljama taj udeo premašio čak 30 odsto.
Prema podacima Eurostata, u prvom tromesečju 2026. godine cene nekretnina u EU porasle su za 5,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok su kirije povećane za tri odsto. Oba pokazatelja rasla su brže od prosečne inflacije u EU, koja je iznosila 2,3 odsto, ali su razlike među državama bile značajne.
Portugal na vrhu, Finska jedina beleži pad
Od 28 evropskih zemalja za koje su dostupni podaci – članica EU (bez Grčke), kao i Norveške i Islanda – cene nekretnina porasle su svuda osim u Finskoj, gde su pale za dva odsto u odnosu na prvo tromesečje 2025. godine.
Najveći godišnji rast zabeležen je u Portugalu, gde su cene porasle za čak 17,8 odsto. Slede Bugarska sa 14,8 odsto, Slovačka sa 14,4 odsto i Hrvatska sa 14,3 odsto.
Među najvećim ekonomijama Evropske unije, Španija je ostvarila najveći rast cena nekretnina – 12,8 odsto, što je svrstava na peto mesto u Evropi.
Julian Eales / Alamy / Profimedia
Nasuprot tome, Francuska beleži gotovo neprimetan rast od svega 0,1 odsto, što je najmanje povećanje među svim posmatranim zemljama, izuzev Finske, gde su cene pale.
Povezane vesti
U Italiji su cene porasle za 5,2 odsto, nešto iznad proseka EU, dok je u Nemačkoj rast bio znatno skromniji i iznosio 1,4 odsto.
Dvocifren rast i u zemljama srednje i istočne Evrope
Dvocifren rast cena nekretnina zabeležen je i u Litvaniji (11,9 odsto), Mađarskoj (11,2 odsto), Letoniji (10,9 odsto) i Češkoj (10,1 odsto). Snažan rast nastavljen je i u Sloveniji (9,3 odsto), Danskoj (8,3 odsto) i Rumuniji (7,8 odsto).
Iznad proseka Evropske unije bile su i Irska (6,8 odsto), Poljska (6 odsto) i Holandija (5,2 odsto).
Među nordijskim zemljama, jedino je Danska zabeležila rast veći od proseka EU – za više od tri procentna poena. Norveška je ostvarila rast od 4,6 odsto, Island 2,8 odsto, a Švedska 2,6 odsto.
Pawel Kazmierczak / Alamy / Profimedia
U posmatranom periodu najveću stopu inflacije zabeležila je Rumunija – 8,6 odsto, a slede Island sa 4,7 odsto i Hrvatska sa 4,1 odsto. U Rumuniji i na Islandu rast cena nekretnina bio je manji od inflacije, što ih izdvaja od ostalih evropskih zemalja.
S druge strane, u pet država sa najvećim rastom cena nekretnina – Portugalu, Bugarskoj, Slovačkoj, Hrvatskoj i Španiji – cene stanova i kuća porasle su za približno 10 procentnih poena više od stope inflacije, što ukazuje na izuzetno snažan rast tržišta nekretnina.
Hrvatska prednjači u Evropi po rastu kirija
Kirije u Evropskoj uniji porasle su u proseku 3 odsto između prvog tromesečja 2025. i istog perioda 2026. godine, što je ipak sporiji rast u odnosu na povećanje cena nekretnina od 5,1 odsto.
Povezane vesti
Kirije su porasle u svih 30 analiziranih zemalja – članicama EU, kao i u Norveškoj, Islandu i Švajcarskoj. Najmanji rast zabeležen je u Finskoj i Sloveniji, gde je iznosio svega 0,1 odsto.
Daleko najveći skok kirija zabeležen je u Hrvatskoj, gde su one porasle čak 39,1 odsto na godišnjem nivou.
Sindre Ellingsen / Alamy / Profimedia
Stručnjak za tržište nekretnina iz kompanije "Global nekretnine", Mik Kalmet, ocenjuje da su kirije u Hrvatskoj nastavile snažno da rastu pre svega zato što je ta zemlja izuzetno atraktivna destinacija za kratkoročni i dugoročni zakup, posebno u poređenju sa već razvijenim tržištima poput Španije i juga Francuske.
Posle Hrvatske, jedino je Bugarska zabeležila dvocifren rast kirija – 10,5 odsto. Slede Island i Rumunija sa po 8,4 odsto, dok je u Grčkoj rast iznosio 8,1 odsto.
Među četiri najveće ekonomije Evropske unije, Italija je sa rastom od 3,8 odsto bila iznad proseka EU, dok su Španija (2,5 odsto), Nemačka (2,2 odsto) i Francuska (1,9 odsto) ostale ispod evropskog proseka.
Rast kirija veći od pet odsto zabeležen je i u Letoniji (6,7 odsto), Češkoj (6,2 odsto), Slovačkoj (5,7 odsto) i Portugalu (5,1 odsto).
Značajan rast i u samo nekoliko meseci
Podaci pokazuju da su cene nekretnina i kirije nastavile da rastu i u kratkom roku. U prvom tromesečju 2026. godine, u poređenju sa poslednjim kvartalom 2025, cene nekretnina u EU povećane su za 1,2 odsto, dok su kirije porasle za 0,7 odsto.
U odnosu na prosečne vrednosti tokom cele 2025. godine, cene nekretnina u prvom tromesečju 2026. bile su više za 2,9 odsto, a kirije za 1,8 odsto.
Posebno se izdvaja Hrvatska, gde su kirije u prva tri meseca 2026. bile gotovo 25 odsto više nego što je bio prosečan nivo tokom 2025. godine.
Govoreći o rastu cena nekretnina krajem 2025. godine, Mik Kalmet istakao je da visoki troškovi gradnje i nedovoljna izgradnja novih stambenih objekata i dalje ograničavaju ponudu, dok istovremeno snažna tražnja nastavlja da podiže cene stanova i kuća.
Komentari (0)